Vreme je stalo u sobi ubijenog Dalibora Todorovića! Neutešna majka čuva prsluk u kom joj je sin sedam puta upucan! (FOTO/VIDEO)

Dalibor Todorović (25) jedna je od tri žrtve u Duboni, a deo masakra koji je kod Mladenovca počinio Uroš Blažić, nedavno suđen na maksimalnih 20 godina zatvora! Danijela Todorović majka ubijenog u ispovesti za Informer kaže da je za nju vreme stalo onog trenutka kada joj je sin izdahnuo na rukama.

Ekipa Informera zajedno sa Danijelom ušla je u sobu mladića,a koja na početku otkriva za koga je navijao. Crveno beli zid, prozor, uramljene fotografije sa kojih nam se blago smeši, njegov radni sto, stolica i na njoj prsluk. 

Dok nas uvodi u njegovu sobu Danijela dobacuje da je Dalibor sve radio sa osmehom.

- Ne postoji osoba kojoj se zamerio. Od jutra do mraka, kada god bih ga pogledala, on je imao taj blagi osmeh. Nikoga nije uvredio, nikome na senku nije stao, a ja i danas ne znam što mi je monstrum ubio dete. Nijedna kazna nije dovoljna za ovakav zločin, pobio je nevinu decu. Ja ne mogu da oprostim, ne mogu da pređem preko toga - priča Danijela dok prilazi fotografiji sina.

Foto: Informer

Pored nje na krevetu meda, i opet fotografije sa sestrom, sa majkom, i fotoaparat.

- Dalibor je voleo da slika, voleo je život i sve u njemu - kaže Danijela.

I dok nas gleda sa tih uramljenih fotografija u njegovoj sobi u kojoj je pa skoro njegov ceo život, svest da je za njega u trenutku sve stalo izaziva bol i tugu, nama koji ga i nismo poznavali...

 

Foto: Informer

 

Pažnju opet privlači radni prsluk na stolici.

- Ovo je prsluk u kom je bio te večeri - objašnjava Danijela dok uzima prsluk u ruke i dodaje:

- Vide se rupe od metka, jedan je bio presudan i to baš onaj koji ovuda prošao... Uzela sam ga u Hitnoj pomoći, kada su mi rekli da je preminuo. Sedam puta ga je monstrum, ni krivog ni dužnog pogodio, ali taj jedan ga je ubio - priča nesrećna žena očiju punih suza dok nam pokazuje rupu na prsluku. 

Foto: Informer

 

Boreći se da ne zajeca od bola dodaje da čuva sve Daliborove stvari. 

- Ovo mu je još radni prsluk, košulje bluze...Ovo su njegove čarapice kada je bio beba... Dosta sam toga u kovčeg stavila, a dosta su mi toga i vratili jer nije moglo da stane ...  - objašnjava dok po ormaru prolazi rukama po Daliborovim košuljama, još jedan prsluk, radno odelo, tu su i čarapice koje je nosio kao beba... 

Foto: Informer/ Daliborov motor 

 

Prema njenim rečima ne prođe jutro da ne uđe u njegovu sobu.

- Uđem da mu kažem "Dobro jutro sine" ali odgovora nema. Sanjala ga je baba kaže da joj je rekao da je žedan. Uglavnom ne spavam ne pomažu lekovi... Noćima sedim na stepenicama i osluškujem ne bi li čula njegove korake. A kada uspem da zaspim sanjam ga, da li je to od prevelike želje da ga vidim, ili mi on sam dolazi u snove ne znam. Jedno veče seo je na moj krevet, nasmejan, rekoh mu "Došao si sine da te majka zagrli.."  - priča žena boreći se da ne vrisne od tuge i bola koji joj dušu i srce kida na komade.

 

 

I kao da je naslutila misli izazvane njenim rečima kaže čuje da ljudima pukne srce i da umru. 

- Što ovo moje srce jednom ne pukne. Boga molim da me spasi ovog jada...Moj Dalibor je nasmejan ustajao iz kreveta. Nikada mu ništa nije bilo teško da uradi. Bio je sav moj svet, moje život... ja više ne živim - zaključuje očajna majka dok iza sebe ostavljamo sobu maldića kojem je jedno bahato i nezahvalno stvorenje oduzelo to pravo na život.