4 najlepša žbuna koja uspevaju u hladovini! Raskošnim cvetovima ulepšaće dvorište, a lako se održavaju

Ulepšajte delove bašte u kojima ima malo sunca sa četiri prelepa grma koji obožavaju senovita mesta.

Iako ima mnogo biljaka i cvetova koji uspevaju na suncu, pronalaženje onog koje će opstati u senci može biti malo teže.

Gotovo svaka bašta ima senovito mesto ili dva - zahvaljujući krošnjama drveća ili senci vaše kuće i definitivno morate pronaći nešto što bi tu moglo da raste.

Sarkokoka

Sarkoka je odlična biljka za vrtove sa dosta hlada, zimzelena je, divno miriše i raste bez mnogo održavanja na mestima gde se druge biljke bore zbog nedostatka svetlosti. Sarkokoka proizvodi sitne bele cvetove u rano proleće.

Foto: Shutterstock

Rododendron

Ako želite da dodate neko lepo cveće da biste ulepšali izgled svoje bašte tokom proleća i leta ne tražite dalje od ovog grmlja koji obožava delove koji nisu osunčani. Širokolisne zimzelene biljke kao što su lovori, rododendroni, azaleje dobro se snalaze u senci jer imaju više površine da uhvate sunčevu svetlost na svoje lišće nego što bi to činile biljke sa iglicama i užim lišćem. Oni cvetaju u nijansama ružičaste, bele, ljubičaste i crvene, a neke vrste su zimzelene, tako da ćete ostati lepe i zelene i tokom zime.

Azalea

Azaleje i rododendroni potiču iz iste porodice biljaka, pa su veoma slične.  Obe daju živahno prolećno cveće i uspevaju u delovima bašte koji su u senci. Većina azaleja ima lišće koje pada (i često dobija živopisne boje) u jesen.

Foto: Shutterstock

Kamelija

Kamelije nude dugotrajan cvet nalik ruži u jesen, pa sve do proleća. Dok sve ostalo spava, kamelija voli da dominira vašom baštom. Njihovo jedinstveno vreme cvetanja i raspon boja daju mnogo fleksibilnosti za uređenje pejzaža. Cvetovi dolaze u nijansama lavande, roze, crvene, bele i žute, i dodaju blistavu boju dubokom zelenom lišću.

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.