Neviđeno, cigle koje gaje mahovinu: Holandski inženjeri razvili materijal koji će postati glavni u izgradnji kuća (VIDEO)

Zamislite zgrade koje dišu, koje rastu i menjaju se zajedno sa okolinom - koncept "živih cigala", materijala iz kojih raste mahovina, već se koristi u Holandiji.

Građevinarstvo, kao jedan od najvećih izvora emisija ugljen-dioksida, suočava se sa ogromnim pritiskom da pronađe održivija rešenja.

Tradicionalna proizvodnja cementa i betona odgovorna je za značajan deo globalnih emisija, što nas tera da razmišljamo izvan konvencionalnih okvira.

U toj potrazi, sve više pažnje privlače materijali koji su doslovno - živi.

Govorimo o specijalnim ciglama ili panelima koje nazivamo "bio-receptivnim". One su napravljene tako da imaju mnogo malih rupica i da u sebi sadrže stvari koje privlače vodu i hranu.

To im omogućava da stvore idealno mesto za mahovinu, lišajeve, pa čak i male, otporne biljke da se uhvate i rastu po njihovoj površini.

Kada se mahovina dobro razvije i formira gust sloj (obično nakon otprilike 12 nedelja), postaje uglavnom samoodrživa.

Dakle, nije ideja da sama cigla raste ili da se stvara sama od sebe kao materijali o kojima piše MIT News Office. Umesto toga, ona je poput udobnog "kreveta" koji aktivno pomaže biljkama da žive i napreduju na njoj.

Zašto se koriste (i zašto su popularne u Holandiji):

• Poboljšanje kvaliteta vazduha: Biljke apsorbuju ugljen-dioksid i zagađivače, a oslobađaju kiseonik, čineći urbane sredine zdravijima.

• Termalna izolacija: Sloj mahovine i biljaka deluje kao prirodna barijera, smanjujući gubitak toplote zimi i pregrevanje leti. Ovo smanjuje potrošnju energije za grejanje i hlađenje.

• Upravljanje kišnicom: Vegetacija upija višak padavina, smanjujući opterećenje na gradsku kanalizaciju i rizik od poplava.

• Povećanje biodiverziteta: Stvaraju nova staništa za insekte i ptice u urbanim područjima, doprinoseći ekološkoj ravnoteži.

• Estetika i dobrobit: Zgrade prekrivene zelenilom su vizuelno privlačnije, smanjuju efekat "betonske džungle" i mogu pozitivno uticati na mentalno zdravlje stanovnika.

• Urbanistički ciljevi: Zemlje poput Holandije, koje su gusto naseljene i posvećene održivosti, aktivno integrišu ovakva rešenja u svoje pametne gradove i urbanističke planove. Nije reč samo o ciglama, već o celokupnim sistemima zelenih fasada koji se razvijaju i testiraju.

Gde se koriste?

Foto: profimedia

Iako u Srbiji možda još niste videli cele zgrade od ovih "živih cigala", sistemi zelenih zidova i fasada koji koriste principe bio-receptivnosti su već primenjeni na mnogim mestima.

Holandija, zajedno sa drugim evropskim zemljama, prednjači u implementaciji ovakvih projekata na javnim zgradama, poslovnim kompleksima i čak stambenim objektima.

Cigle koje podstiču rast mahovine su stvarna i inovativna tehnologija koja aktivno doprinosi zelenijim gradovima. 

U budućnosti možemo očekivati sve više želenih fasada.