Neviđeno, cigle koje gaje mahovinu: Holandski inženjeri razvili materijal koji će postati glavni u izgradnji kuća (VIDEO)

Zamislite zgrade koje dišu, koje rastu i menjaju se zajedno sa okolinom - koncept "živih cigala", materijala iz kojih raste mahovina, već se koristi u Holandiji.

Građevinarstvo, kao jedan od najvećih izvora emisija ugljen-dioksida, suočava se sa ogromnim pritiskom da pronađe održivija rešenja.

Tradicionalna proizvodnja cementa i betona odgovorna je za značajan deo globalnih emisija, što nas tera da razmišljamo izvan konvencionalnih okvira.

U toj potrazi, sve više pažnje privlače materijali koji su doslovno - živi.

Govorimo o specijalnim ciglama ili panelima koje nazivamo "bio-receptivnim". One su napravljene tako da imaju mnogo malih rupica i da u sebi sadrže stvari koje privlače vodu i hranu.

To im omogućava da stvore idealno mesto za mahovinu, lišajeve, pa čak i male, otporne biljke da se uhvate i rastu po njihovoj površini.

Kada se mahovina dobro razvije i formira gust sloj (obično nakon otprilike 12 nedelja), postaje uglavnom samoodrživa.

Dakle, nije ideja da sama cigla raste ili da se stvara sama od sebe kao materijali o kojima piše MIT News Office. Umesto toga, ona je poput udobnog "kreveta" koji aktivno pomaže biljkama da žive i napreduju na njoj.

Zašto se koriste (i zašto su popularne u Holandiji):

• Poboljšanje kvaliteta vazduha: Biljke apsorbuju ugljen-dioksid i zagađivače, a oslobađaju kiseonik, čineći urbane sredine zdravijima.

• Termalna izolacija: Sloj mahovine i biljaka deluje kao prirodna barijera, smanjujući gubitak toplote zimi i pregrevanje leti. Ovo smanjuje potrošnju energije za grejanje i hlađenje.

• Upravljanje kišnicom: Vegetacija upija višak padavina, smanjujući opterećenje na gradsku kanalizaciju i rizik od poplava.

• Povećanje biodiverziteta: Stvaraju nova staništa za insekte i ptice u urbanim područjima, doprinoseći ekološkoj ravnoteži.

• Estetika i dobrobit: Zgrade prekrivene zelenilom su vizuelno privlačnije, smanjuju efekat "betonske džungle" i mogu pozitivno uticati na mentalno zdravlje stanovnika.

• Urbanistički ciljevi: Zemlje poput Holandije, koje su gusto naseljene i posvećene održivosti, aktivno integrišu ovakva rešenja u svoje pametne gradove i urbanističke planove. Nije reč samo o ciglama, već o celokupnim sistemima zelenih fasada koji se razvijaju i testiraju.

Gde se koriste?

Foto: profimedia

Iako u Srbiji možda još niste videli cele zgrade od ovih "živih cigala", sistemi zelenih zidova i fasada koji koriste principe bio-receptivnosti su već primenjeni na mnogim mestima.

Holandija, zajedno sa drugim evropskim zemljama, prednjači u implementaciji ovakvih projekata na javnim zgradama, poslovnim kompleksima i čak stambenim objektima.

Cigle koje podstiču rast mahovine su stvarna i inovativna tehnologija koja aktivno doprinosi zelenijim gradovima. 

U budućnosti možemo očekivati sve više želenih fasada. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.