Zašto su note važnije od lopti u ranom razvoju kod dece? Muzika pre sporta - Razlog je jasan

Sve više naučnih istraživanja ukazuje na ključni redosled u razvoju deteta: prvo muzika, pa tek onda sport, a razlog je razvoj neutoloških veza.

U svetu gde se deca od najranijeg uzrasta usmeravaju na fizičke aktivnosti i sportske treninge, retko se postavlja pitanje prioriteta.

Lako je poverovati da je sportski duh, agilnost i mišićna snaga osnova zdravog odrastanja, ali nauka je pobila to uvraženo mišljenje.

Zašto je učenje sviranja instrumenta, recimo klavira, violine ili gitare, važnije za ranije godine od, na primer, fudbala ili košarke? Odgovor leži u tome što muzika direktno i snažno utiče na razvoj neuroloških veza u mozgu koje su temelj za sve kasnije kognitivne i motoričke veštine.

Foto: Shutterstock

Kada dete uči da svira instrument, ono ne razvija samo motoriku prstiju.

Ono istovremeno aktivira brojne centre u mozgu: slušni centar za prepoznavanje tonova, vizuelni za čitanje nota, motorički za koordinaciju pokreta ruku i prstiju, a prefrontalni korteks za planiranje i izvršavanje složenih zadataka.

Ova sinhronizacija stvara gustu mrežu neuronskih puteva koja omogućava bržu obradu informacija, poboljšava pamćenje i koncentraciju.

Vežbanje discipline

Foto: Shutterstock

Muzika takođe podstiče razvoj disciplinovanog uma. Redovno vežbanje instrumenta uči decu strpljenju, upornosti i sposobnosti da rade na dugoročnim ciljevima, što su sve ključne osobine koje će im kasnije koristiti u svim sferama života, uključujući i sport.

Fizička aktivnost je nesumnjivo bitna, ali njena uloga u ranom razvoju je drugačija. Sport pomaže u izgradnji mišića, koordinaciji, socijalnim veštinama i razvoju timskog duha.

Međutim, on pre svega koristi već uspostavljene neurološke veze, dok ih muzika aktivno stvara i jača.

Foto: Shutterstock

Ako dete prvo uspostavi robustan "nervni sistem", ono će kasnije biti efikasnije u učenju bilo kog sporta. Biće brže u razmišljanju na terenu, imaće bolju koordinaciju i, paradoksalno, biće manje sklono povredama jer će imati bolju kontrolu nad svojim telom.

Zato, umesto da se deca upisuju na sportske treninge već u vrtiću, možda je mudrije prvo im kupiti mali instrument i pronaći dobrog učitelja.

Neka prvo nauče ritam života kroz note, a tek onda neka trče za loptom. Stvaranje jake mentalne osnove je najvažniji prvi korak, a muzika je, čini se, najbolji instrument za taj zadatak.

Studije na ovu temu

Foto: Shuterstock

Istraživanja su potvrdila povezanost muzičkog obrazovanja i kognitivnog razvoja. Jedna od najznačajnijih studija objavljena je u časopisu Journal of Neuroscience.

Istraživači sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji (USC) su 2016. godine pratili grupu dece od 6 do 7 godina. Podelili su ih u tri grupe: jedna je pohađala intenzivan muzički program, druga se bavila sportom, a treća nije imala dodatne aktivnosti.

Nakon dve godine, deca iz muzičke grupe pokazala su značajno bolji razvoj auditivnog korteksa, dela mozga zaduženog za obradu zvuka, što je ključno za učenje govora, jezika i čitanje. Pored toga, primetili su i bolje performanse u finoj motorici i opštoj kognitivnoj obradi.

Studija je pokazala da muzičko obrazovanje direktno menja strukturu mozga i poboljšava funkcije koje su osnova za kasniji razvoj i učenje, potvrđujući tezu da je to jedan od najvažnijih "treninga" za dečji mozak u ranom uzrastu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.