U ovoj zemlji žive najzdravija deca na svetu! Pravila su ozbiljna i podređena dugovečnosti, a evo u čemu je caka

Lekar i farmaceut Sagen Išizuka je 1986. godine skovao japansku filozofiju pod nazivom "shokuiku".

Naziv je izveden iz dve reči, koje znače "jesti" i "rasti". Ova filozofija podstiče roditelje i škole da nauče decu odakle dolazi njihova hrana i kako ona utiče na naš um i telo.

Ovaj koncept je deo japanske kulture i veliki je razlog zašto je ta zemlja dom najzdravije dece na svetu.

Prema podacima UNICEF-a, među 41 razvijenom zemljom Evropske unije i OECD-a, Japan je jedina zemlja u kojoj manje od jednog od petero dece ima prekomernu težinu.

Kao majka koja odgaja ćerku u Japanu, Juko Tamura je napravila spisak šta japanski roditelji rade drugačije kako bi odgajili srećnu i zdravu decu.

Foto: pexels.com

 

 

Rano sprovode "shokuiku"

 

Japanski lekari podstiču buduće majke da se pridržavaju uravnoteženih obroka koji se nazivaju "ichiju-sansai".

U središtu je činija pirinča i miso supe, praćena jelom fokusiranim na proteine i dva priloga od povrća (poput algi ili pečurki) za odgovarajuće vitamine, minerale i vlakna.

Kako deca odrastaju, počinju da uče o zdravim prehrambenim navikama. A vlada je 2005. godine donela temeljni zakon o "shokuikuu" za promovisanje "shokuikua".

U nekim predškolskim ustanovama deca beru povrće za ručak, dok u osnovnim školama uče o farmama koje proizvode povrće, ribu i drugu hranu.

Foto: freepik

 

Podstiču razgovore o kutijama za ručak

 

Preko 95% japanskih osnovnih i srednjih škola ima sistem školskih obroka koje planiraju nutricionisti, dok učenici aktivno učestvuju u procesu posluživanja ručka.

Obroci se poslužuju u kutijama za užinu ili ručak i igraju važnu ulogu u promovisanju "shokuikua".

- Vaspitačica u vrtiću moje ćerke podstiče decu da razgovaraju o tome šta se nalazi u njihovim kutijama. To čini vreme ručka prijatnijim, a deca se osećaju podstaknuta da probaju novu hranu ili čak izraze nesviđanje prema određenoj hrani - kada je pronađu u kutijama svojih prijatelja, kaže Tamura.

Obroci se uvek pripremaju od lokalnih, svežih namirnica. Deca konzumiraju sezonsko povrće i voće, a izbegava se hrana s visokim udelom masti i aditivima.

Tamura kaže da joj kiseljenje hrane i zamrzavanje povrća i voća pojednostavljuje svakodnevno kuvanje. Japanci kupuju sezonske namirnice, pa ih pripremaju tako da ih sačuvaju i konzumiraju kada one nedostaju u prodaji.

Foto: Shutterstock

 

Umesto soka piju vodu ili čaj

 

Tamura kaže da svojoj ćerki ne ograničava pristup voćnim sokovima i šejkovima, ali devojčica zna da takvi napici nisu dobar izbor.

- Rano sam upoznala dete sa čajem od ječma, koji je bogat mineralima i ne sadrži kofein. To je popularan izbor među Japancima svih starosnih grupa i izvrsna alternativa slatkim čajevima i aromatizovanim pićima iz prodavnice. Pomaže vam i da smanjite dnevni unos kalorija.

Drugi način na koji sprovodim "shokuiku" kod kuće je pripremanje smutija od svežeg voća i jogurta sa svojom ćerkom. Razgovaramo o tome kako voće raste i odakle dolazi. Ovakva iskustva preneće njene današnje zdrave prehrambene navike u budućnost, zaključuje ova majka iz Japana.

Foto: Pexel.com

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.