Danski način vaspitavanja dece pokazao se kao vrlo efikasan! Srećni su i roditelji i deca

Danci vaspitavaju svoju decu da budu srećna, samopouzdana i uspešna.

U popularnoj knjizi „Dansko vaspitanje dece“, dve autorke, majka Džesika Džoel Aleksander i psihoterapeut Iben Dising Sandal, objasnile su šest tačaka srećnog vaspitanja, odnosno kako da i dete i roditelj budu srećni i zadovoljni.

Danska teorija roditeljstva obuhvata šest stvari koje morate uključiti u roditeljstvo:

1. Igra

U Danskoj se deca igraju samostalno, što im omogućava da otkriju sopstvena interesovanja i želje, a to na kraju dovodi do toga da deca rade ono u čemu uživaju. Roditelji su uvek prisutni, ali ih ne kontrolišu.

Pustiti decu da se igraju sama (bez da se odrasli ne mešaju) zapravo gradi njihovo samopouzdanje više od učešća u aktivnostima koje vode roditelji.

Istraživanja pokazuju da igra omogućava deci da iskoriste svoju kreativnost dok razvijaju svoju maštu. Ovo je važno za zdrav razvoj mozga i dovodi do povećanog poverenja u sopstvene sposobnosti, što je osnova za sreću.

Evo kako to da uradite: Odvojite vreme za igru koja ne uključuje ekrane. Dajte im igračke koje razvijaju njihovu maštu i podstiču kreativnost. Ohrabrite svoju decu da se igraju napolju.

Foto: Shuterstock

 

2. Autentičnost

Danci su iskreni prema svojoj deci, i po pitanju loših i dobrih stvari. Biti iskren i autentičan sa svojom decom pomaže im da razviju snažan unutrašnji kompas dok uče da veruju sebi i svojim emocijama.

Iskrenosti promoviše razvoj snažnog karaktera. I ne zaboravite da je sasvim u redu osećati sva osećanja.

Štaviše, različite vrste pohvala različito utiču na decu u pogledu toga kako će sebe doživljavati u svetu. Preterane pohvale za beznačajna dostignuća i pohvale za inteligenciju (a ne trud) mogu učiniti decu nesigurnom i nesklonom riziku.

S druge strane; hvaleći „proces“, odnosno trud i zalaganje, umesto nepromenljivog načina razmišljanja, podstičemo formiranje razvojnog načina razmišljanja koji doprinosi istrajnosti, samopouzdanju i otpornosti dece.

Istraživanja pokazuju da će deca kojoj se uvek govori da su pametna verovatno lako odustati kada se suoče sa teškim zadacima. Umesto toga, fokusiranjem na proces, dete će biti motivisano. To im pomaže da vide stvarnost kakva ona zaista jeste.

Kako to učiniti: Budite iskreni. Ako vas dete vidi uznemireno, tužno ili uplašeno i pita za to, recite istinu. Deca su pametna. Oni će znati ako lažete, pa budite iskreni i recite nešto poput: 'Da, mama se stvarno uplašila kada si istrčala na ulicu. Zato sam vikao.'

Foto: Shuterstock

 

3. Preoblikovanje

Danski roditelji pokušavaju da preoblikuju neprijatne situacije. To je moćan način da se pomogne deci da promene svoj pogled na život.

Način na koji biramo da gledamo na stvari utiče na to kako ih doživljavamo. Realni optimisti ne zanemaruju negativne informacije, već se jednostavno fokusiraju na druge dostupne informacije kako bi stvorili bogatiju, lepšu priču o sebi, svojoj deci i životu uopšte.

Preoblikovanje može da promeni doživljaj sveta i učini ljude srećnijim.

Prednosti preoblikovanja su pre svega u tome što situacija ne eskalira. Ali što je najvažnije, menja dečiju percepciju života i čini njihov i naš život srećnijim.

Kako to uraditi: Kada vaše dete naiđe na težak zadatak i kaže: „Ne mogu to da uradim“, recite: „Još nisi naučio“. Možete im reći i da kada im je nešto teško, to je samo zato što to tek uče.

4. Empatija

To je jedna od ključnih ljudskih sposobnosti.

U Danskoj je osnovna vrednost naučiti decu da razmišljaju o tome kako su drugi. Čak ga i uče u školi. Praktikovanje empatije uči decu kako da poštuju druge i sebe, a to pomaže u sprečavanju maltretiranja.

Ako smo manje skloni osuđivanju i sramoti, bolje ćemo razumeti svoju i tuđu ranjivost, što će doprineti međusobnoj bliskosti, stvaranju dubljih odnosa i činiti nas sklonijim praštanju i sveukupno srećnijim.

Kako to učiniti: Pokušajte da razumete umesto da osuđujete: „Vidiš, on plače. Možda je gladan.' umesto 'Kako je ovo dete loše vaspitano!'

Foto: pexels.com

 

5. Nema ultimatuma 

Ultimatumi podstiču borbu za moć i mogu dovesti do gubitka kontrole nad sopstvenim ponašanjem.

Ukratko, radi se o zameni straha (pretnje i ultimatuma) poverenjem i bliskošću. Deca koja imaju poštovanje i razumevanje svojih roditelja, kojima se pomaže da razumeju i poštuju pravila, razvijaju mnogo jači osećaj samokontrole i na kraju odrastaju u srećnije, emocionalno stabilnije odrasle osobe.

Kako to učiniti: Pokušajte da pomognete i vodite, a ne grdite. Izbegavajte pristup 'Zato što sam tako rekao'. Izbegavajte ultimatume i pretnje: „Bolje uradi to sada ili inače!“. Recite ne, ali uvek ostanite mirni.

6.Zajedništvo

 Učeći kako da provode kvalitetno vreme sa porodicom i prijateljima, deca stiču snažan osećaj zajedništva i opuštenosti.

Stvaranje prijatne atmosfere kod kuće, kuvanje i zajednički obroci, druženje, mala su svakodnevna zadovoljstva koja raduju danske porodice.

Kako to učiniti: Isključite telefone, igrajte igrice. Odvojite vreme za svoju porodicu. Čak je i 10 minuta dnevno važno. Sa svojom decom napravite tvrđavu od jastuka, spakujte malu korpu za piknik i iznesite ih na piknik, piše Danish Mom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.