Čuveni dr Rajović otkrio šta deca treba da znaju da urade do 4. godine - Ove stvari su ključne u razvoju

Ranko Rajović jedan je od najvećih stručnjaka u oblasti vaspitanja, razvoja, rasta i učenja dece, a njegovi saveti i smernice nezamenjivi su roditeljima, ali i stručnim licima.

On je specijalista interne medicine, magistar neurofiziologije i doktor sportskih nauka. Saradnik je UNICEF-a za ranu edukaciju te, ali i šef Katedre za neuronauke u odgoju i obrazovanju na Pedagoškom fakultetu u Kopru. Nedavno je održao predavanje u Biogradu na moru, a na istom su mogle da se čuju dragocene lekcije o vaspitanju.

- Pustite decu neka čekaju. Ne dajte im sve na gotovo, time im kvarite doživljaj. Sreća je u čekanju, iščekivanju, odbrojavanju. Zamotajte im poklon i dvaput, ako treba, da im produžite sreću - rekao je na samom početku dr Ranko Rajović piše "Index".

Foto: Shuterstock

Pokloni se daju za praznike

- Deca nam kažu radost duže traje. Kako oni lepo opišu emociju. U stvari, to je opis dopamina. To je fokus i radost. Dok deca odmotavaju taj papir, puni su dopamina. I kad vide poklon, tu navale hormoni sreće. Da smo im dali samo poklon u ruke, ne bi dobili ništa osim njega. A zamislite da stavite poklon u dva papira. To je i dopamin i endorfin, a on je hormon pamćenja. Pamtiće to i za dvadeset godina sećaće se kako ste im poklon dva puta umotali za peti rođendan. Pa će to ponoviti sa svojom decom i ispričaće im tu priču. To se pamti ceo život - objašnjava Rajović.

Pokloni se, kaže doktor, daju nekoliko puta godišnje za Božić ili Novu godinu, Vaskrs ili imendan, rođendan i to je to.

- Ako ste čitali Malog princa, onda znate kada je lisica najsrećnija. Dok čeka Malog princa, jer zna da će on doći. Svaki sat pred njegov dolazak, sve je srećnija i kada on napokon dođe, ona je najsrećnija na svetu. Zato deca vole da odbrojavaju dane do svog rođendana, tako produžuju sreću i vesele se svakim danom - dodaje.

Foto: Shuterstock

Problem nekretanja i ravnih stopala

Kao najveći problem u rastu i razvoju dece danas, naveo je nekretanje.

- To je najveći problem, bez sumnje. Današnji petogodišnjak prelazi između tri i pet kilometara dnevno. Dete se svuda dovozi i odvozi, nigde ne ide peške. Nekad su deca tog uzrasta prelazila 15 do 20 kilometara dnevno i nije bilo ovakvih problema s razvojem - kaže ovaj stručnjak.

- Kad dete ima četiri godine, trebalo bi da zna da uradi skok unazad. To je veoma važan deo razvoja. I onda me neke kolege pitaju, zapravo kažu ma daj, pa zašto je to bitno? Zato što kasnije neće u matematici znati da računa minuse, između ostalog - navodi lekar.

Foto: ATA Images

- Dešava se da to isto nekretanje dovodi do toga da deci sve lakše i češće pri padovima pucaju kosti. Kad se rodi beba, otac joj drži glavu i ne da da se ni milimetar pomakne. Kad ga pitaš zašto, kaže: 'Rekao nam je pedijatar.' Rekao vam je da držite glavu, a ne da je fiksirate da ne može da se pomeri. Kretanje je ključ razvoja. Mi smo nekada, pre trideset godina, imali šest do deset odsto ravnih stopala, a danas 50 do 80 posto dece ima ravna stopala", spomenuo je doktor - prenosi "Index".

Moderna tehnologija i deca

Rajović ističe kako je osnova razvoja deteta - ljubav.

- Mozak je organ za preživljavanje i voli da uči. Deca su jako srećna kad nauče da hodaju, plivaju, voze bicikl, jer je mnogo truda trebalo da se do toga dođe i veoma su ponosni na sebe. Žele da svi znaju da su to naučili, savladali - tvrdi.

On ističe da odgajanje nikada nije bilo izazovnije nego što je to danas. Protivnik je učenja napamet, a zagovornik učenja uz priču i asocijacije - to je mnogo smislenije i produktivnije.

- Detetu u školi treba da bude zanimljivo, a učenje napamet nije zanimljivo. Važne su metode učenja i kako ih primenjujemo - govori dr Rajović, koji se osvrnuo i na ekrane koji su svuda oko nas:

- Posao deteta je da se vrti, skače, trči, a ne da satima gleda u mobilni telefon. U želji da pomognemo detetu, radimo sve umesto njega, a tako mu zapravo štetimo. Tehnologija je prisutna i treba nam, ali kontrolisano. Roditelji mi kažu kako instaliraju ograničenje deci, a deca na Jutjubu za deset minuta nađu rešenje kako da zaobiđu tu zabranu - zaključuje on.