Mračna tajna kraljevske porodice: Sestre kraljice Elizabete godinama zaključane u ludnici - isplivala šokantna istina

Godinama je kraljevska porodica skrivala svoju tamnu tajnu. Elizabetine sestre provele su čitav život u ludnici, a prava istina o njihovoj sudbini izašla je na videlo tek decenijama kasnije.

Godine 1987. britanski tabloid The Sun šokirao je javnost objavom priče koja je nadmašila sve spekulacije o problematičnom braku Čarlsa i Dajane. Umesto trač-drame, svet je saznao za sudbine Nerise i Ketrin Bouz-Lajon, rođaka kraljice Elizabete, koje su gotovo četvrt veka bile smatrane mrtvima.

Ispostavilo se da su obe žene ne samo preživele očekivanja, već su veći deo života provele potpuno skrivene u psihijatrijskoj ustanovi. Priča je izazvala šok - Nerisa je u to vreme već bila preminula, dok je Ketrin još uvek bila živa, ali zatvorena u svetu tame i izolacije.

Novinari tabloida uspeli su da dođu do Ketrin i fotografišu je, a ta slika izazvala je talas neverice širom kraljevine. Mediji su nastavili da pišu, a priča je inspirisala filmove, dokumentarce i javne rasprave o prikrivanju, lažima i tajnama kraljevske porodice - tajnama koje su dovele do toga da "skrivene sestre" kraljice Elizabete provedu čitav život u ustanovi za mentalno obolele, izolovane i zaboravljene od sveta.

Šta se zna o Nerisi i Ketrin?

Nerisa Bouz-Lajon rođena je 1919. godine, a njena sestra Ketrin sedam godina kasnije. One su ćerke Džona Herberta Bouz-Lajona, brata majke kraljice Elizabete, i njegove supruge Fenele.

Par je imao još tri ćerke, ali je ubrzo postalo jasno da Nerisa i Ketrin nisu kao druga deca. Njihova tačna dijagnoza nikada nije otkrivena. Devojčice nisu govorile, slabije su komunicirale sa okolinom i imale su ograničene kognitivne sposobnosti. Veruje se da su tokom celog života ostale na razvojnog nivou dece od oko šest godina. U skladu sa medicinskom terminologijom tog vremena, bile su označene kao "imbecili".

Profesionalni negovatelji koji su brinuli o Nerisi i Ketrin kasnije su govorili o njima s izuzetnim poštovanjem i toplinom.

- Nisu govorile, ali su ispuštale zvukove i gestove koje ste mogli razumeti ako biste ih dobro poznavali. Danas bi verovatno išle kod logopeda i mnogo bolje komunicirale. Razumele su više nego što biste pomislili - prisećala se Onel Brejtvejt, medicinska sestra koja je bila uz devojčice.

Slično je govorila i druga negovateljica, Dot Penfold:

- Nije bilo teško brinuti se o njima, ali bile su nestašne, poput razigrane dece. Ketrin je volela da se šali. Mogli biste da vičete na nju, a ona bi se pravila da vas ne čuje.

U to vreme mnoge porodice su pokušavale da sakriju mentalne probleme svojih članova od javnosti. Za porodicu koja je bila tako blisko povezana sa britanskom krunom, to je bio još veći prioritet.

Skrivena sramota kraljevske porodice

Sestre Bouz-Lajon bile su bliske rođake kraljice Elizabete - ćerke njenog ujaka, brata kraljice majke. Iako su bile sa ženske strane loze i samim tim nikako nisu uticale na redosled nasleđivanja, smatralo se da će samo njihovo postojanje izazvati skandal u javnosti i još opasnije, dovesti u pitanje sposobnost dinastije da vlada.

Zbog toga su Nerisa i Ketrin morale da budu skrivene od očiju sveta. Odluku o smeštaju u instituciju donela je njihova majka, Fenela. Devojčice su prvobitno poslali u „Arniston“, školu posebno osmišljenu za decu iz aristokratskih porodica sa smetnjama u razvoju.

Foto: EPA

Ipak, 1941. godine, sestre Bouz-Lajon su premeštene u Kraljevsku mentalnu bolnicu Erlsvud u Redhilu, najstariju ustanovu te vrste u Britaniji. Nerisa je tada imala 22, a Ketrin 15 godina. Da stvar bude još teža, ispostavilo se da su u porodici postojali i drugi članovi sa sličnim „problemima“.

Istog dana, Fenelina rođena sestra Harijet smestila je u istu bolnicu svoje tri ćerke - Ajdoneu, Rouzmari i Eteldredu Flaviju Fejn. Pošto su sve dolazile iz iste porodice, stručnjaci su spekulisali da je u pitanju nasledna bolest koja je kod muških članova ubijala decu u ranom uzrastu, dok je kod ženskih izazivala mentalne poremećaje. U narodu su se širile priče o „nečistoj“ i „ludoj“ krvi.

Nerisa i Ketrin praktično su bile skrivene do 1963. godine, kada je u publikaciji Burke's Peerage, priručniku o britanskoj aristokratiji, navedeno da su umrle 1940. i 1961. godine. Veruje se da je ove podatke dala upravo njihova majka.

Skoro četvrt veka kasnije, 1987. godine, otkriveno je da je Nerisa zapravo preminula tek godinu dana ranije, 1986. godine, dok je Ketrin i dalje bila živa.

Kako je ružna istina izašla na videlo?

Godine 1987, fotograf lista The Sun predstavio se kao rođak Ketrin Bouz-Lajon i zatražio da je vidi. Žena koju već godinama niko nije posećivao, ovog puta je dobila posetitelja - osoblje nije postavljalo pitanja i omogućilo je susret.

Ubrzo se na naslovnoj strani tabloida pojavila fotografija kraljičine zaboravljene rođake. Ketrin je izgledala slabo i zbunjeno, a naslov je glasio: "Kraljičina rođaka zaključana u ludnici".

Priča je izazvala skandal širom Britanije. Sestre Bouz-Lajon nisu samo bile institucionalizovane, već su decenijama skrivane od javnosti i čak proglašene mrtvima.

Foto: profimedia

Javnost je bila šokirana postupkom porodice, ali bes je bio usmeren prema kraljevskoj porodici. Svi su se pitali: kako je moguće da su dve bliske kraljičine rođake, obolele od mentalnih bolesti, prepuštene sudbini dok je istina bila prikrivena? Dinastija je pokušala da zataška priču, a nesrećne žene ostale su zaboravljene.

Priča (ni)je istinita

Neki rođaci sugerisali su da je Fenela greškom proglasila ćerke mrtvim - navodno je pogrešno popunila formular za publikaciju Burke's Peerage.

Drugi su tvrdili da nije tačno da niko nije posećivao sestre. Lejdi Elizabet Anson, ćerka jedne od Nerisinih i Ketrininih sestara, insistirala je da „nije bilo pokušaja zataškavanja“ i da su mnogi rođaci redovno dolazili u posetu.

Direktor bolnice imao je pak drugačije viđenje.

- Obe sestre su imale redovne posete svojih porodica sve do ranih šezdesetih, kada je jedan od njihovih najbližih rođaka preminuo. Od tada im je retko ko dolazio - istakao je.

Dot Penfold, bivša medicinska sestra na odeljenju, takođe je potvrdila da su žene godinama bile bez posetilaca, dodajući da je „stekla utisak da su zaboravljene“.

Kada je Nerisa Bouz-Lajon preminula 1986. godine u 66. godini, niko iz porodice nije prisustvovao njenoj sahrani. Sahranjena je na lokalnom groblju u Redhilu, u blizini bolnice, sa skromnim obeležjem - plastičnom pločicom na kojoj su bila upisana samo prezime i serijski broj. Na večni počinak ju je ispratilo jedino bolničko osoblje, dok porodica nije bila prisutna.

Šta je bilo sa Ketrin?

Iako je Ketrin još uvek bila živa kada je skandal oko sestara Bouz-Lajon dospeo u javnost, ostatak života je provela u usamljenosti. Jedan od zaposlenih u psihijatrijskoj ustanovi u kojoj je živela opisao ju je kao „krhku staricu kojoj je veoma teško da razume stvari koje se dešavaju u svetu oko nje“.

- Ona je zapravo tek malo više od deteta - dodao je.

Čak i nakon što je istina izašla u javnost, članovi porodice je nisu posećivali. Kraljica majka je ipak slala novac za igračke i slatkiše povodom rođendana i Božića.

Ketrin je preminula 23. februara 2014. godine, u 87. godini. Iako je bolnica u Redhilu u međuvremenu zatvorena i poslednje godine života provela u drugoj ustanovi, na kraju je sahranjena blizu svoje sestre Nerise.