OSVETILI SE ZA BEOGRAD! JUGOSLOVENSKI PILOTI BOMBARDOVALI TREĆI RAJH! Ovo je istina koja je dugo skrivana od Srba!

Jugoslovensko kraljevsko vazduhoplovstvo osvetilo se Nemcima za bombardovanje Beograda, Reč je o jednoj od najasmelijih akcija u istoriji ratovanja, a istorijske činjenice o kontraudaru bombardera kraljevskog vazduhoplovstva po ciljevima na teritoriji trećeg rajha dugo su skrivane od srpske javnosti

Informer prenosi priču Saše Savićevića, sinovca pilota Ivana Salevića, koji je učestvovao u odmazdi zbog bombardovanja Beograda i mučkog napada na Kraljevinu Jugoslaviju!

Većina naših čitalaca zna da je 6.4.1941. godine bez objave rata bombardovan Beograd. Da li su zbog diskreditacije Jugoslovenske Kraljevske Vojske skrivane herojske akcije Kraljevskog vazduhoplovstva?

Šestog aprila, u 6:30 ujutru, bez objave rata, sile Trećeg rajha su napale Kraljevinu Jugoslaviju. Njihove vazdušne snage su bombardovale Beograd koristeći 234 bombardera i 120 lovaca. Avioni su poleteli iz Beča (Cvolfašing, Viner Nojštat, Aspang), Graca i Arada. Beograd je bombardovan u četiri naleta 6. aprila, i ponovo 7, 11. i 12. aprila 1941. Upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi.

Većina naših čitalaca takođe nikada nije čula za osvetničku akciju bombardovanja ciljeva u Austriji, Mađarskoj, Albaniji… Pokušaćemo da bacimo više svetla na dugo skrivanu istorijsku (i odvažnu) epizodu o kontraudaru pilota kraljevskog vazduhoplovstva na ciljeve u Trećem Rajhu. Ti događaji zaslužuju da se čuju, razmatraju i analiziraju.

Osvetnički 8. bombarderski puk (8. BP) koji je bio stacioniran na vojnom aerodromu Rovine (Nova Topola, Banjaluka) je pokrivao zonu dejstva u zapadnom delu Kraljevine Jugoslavije.

Komandant 8. Bombarderskog puka Stanko Diklić je u skladu sa planom R41, 6. aprila 1941. u podne, naredio da dva bombardera Bristol Blenhajm polete sa aerodroma Rovine, a za pratnju su im određena dva lovca tipa Hariken sa obližnjeg aerodroma Aleksandrovac (koji je u ratu 1991-1995 bio takođe vojni aerodrom). Plan R41 je predviđao zadatke avijacije u slučaju prekida komunikacija sa komandom u Zemunu. Prvi zadatak je izveden kako bi se usporila koncentracija trupa nemačke Druge armije.

 
Da sve bude još interesantnije 8. Bombarderski puk nije imao vezu sa Beogradom jer su komunikacije bile presječene u vojnom centru veze koji se nalazio u Zagrebu. Oficiri su za bombardovanje Beograda saznali putem radio programa.

Za komandire-navigatore bombardera su određeni poručnik Ivan Salević i poručnik Ivan Pandža.

Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije je imalo u naoružanju 62 aviona Bristol Blenhajm Mk I, i njima su bili opremljeni 1. i 8. bombarderski puk i 11. vazduhoplovna grupa za daljinsko izviđanje.

U 14:40, su upaljeni motori dva bombardera na aerodromu Rovine (Nova Topola) kod Banjaluke. Posade su spremne da polete na prvi zadatak kojim će ući u istoriju. Bombardovaće 3. Rajh, osvetiće Beograd, pokazaće Nemcima svoje borbeno raspoloženje. Od tada će Nemci znati da će za svaku akciju sa njihove strane slediti naša odmazda.

Bombarderi su poletili, a ubrzo zatim im se priključuju dva lovca tipa Hariken kao zaštita. Harikene su letili kapetan 1. Klase Janko Dobnikar i još jedan nepoznati oficir VVKJ.

Ivan Pandža je dao naređenje svom pilotu Karlu Murku da leti prema Murskoj Soboti. Iznad gradića Goričko, odakle ruta leta ulazi u vazdušni prostor 3. Rajha (današnje Austrije), po naređenju komandira bombardera Ivana Pandže, pilot Murko naglo smanjuje visinu, kako bi pokušao da neprimećen dosegne cilj u Gracu i izvrši zadatak.

Naglo sam počeo snižavanje visine. Prešli smo granicu u visini krošnji drveća, kako bi nas osmatrači teže uočili. Pravim nagli levi zaokret i snižavam avion u dolinu reke Raab, čije obale će nas zaklanjati skoro do trenutka kada dođemo do cilja. Letimo i dalje iznad krošnji, dok vrhovi krošnji nestaju ispod mojih stopala. Sa leve strane na putu koji je iznad nas vidim ogromnu vojnu kolonu… Vidim mnogo tenkova. Ispod nas sam ugledao prugu iznad koje brišem 380 km/h…Predgrađe… Teretna železnička stanica je ispred nas. Penjem avion na 300 metara i dajem znak komandiru Ivanu Pandži. On će za koju sekundu izbaciti bombe.

Prva bomba (od četiri, prim. aut.) je pala među vozila, druga na mrežu železničkih skretnica, gde se pojavio veliki krater. Treća bomba je pogodila dvospratno skladište. Četvrta bomba je preletela krov skladišta, te sam počeo naglo da idem u nagli penjući zaokret našim bombarderom, tako da nisam vidio gde je pala.

Van sebe smo od uzbuđenja i zadovoljstva. Učinili smo to. Bombardovali smo Treći Rajh! Ovo vam je za Beograd!

Krenuli smo prema Mariboru, spustio sam avion iznad krovova kuća. Leteli smo iznad puteva sa kojih su nam ljudi mahali. Pomešali su jugoslovensku kokardu sa nemačkim krstom. Dok smo leteli iznad puta uočili smo kolonu vojnih vozila. Pucali smo na njih iz mitraljeza. Napravili smo zaokret i ispalili još jedan rafal po koloni.

Leteći pored Lajbnica uočili smo neprijateljski aerodrom sa slabo maskiranim bombarderima Ju87. Uočili su i oni nas takođe. Spustio sam avion koliko god sam mogao do zemlje i uzeo pravac prema Mariboru. Na kraju smo shvatili da nam je taj manevar niskog leta i spasio živote, jer su dva Meseršminta Bf 109, uzletela sa tog aerodroma i pokušali da nas obore. Nestali smo im pred očima.

Kada smo sleteli u bazu u Rovinama (Nova Topola, Banjaluka), mitraljezac nam je rekao da su nas Meseršmiti pratili od Graca do Maribora. Na repu smo našli rupu od metka. Odmah smo obavestili komandanta Vazduhoplovne grupe o lokaciji aerodroma i zahtevali da se odmah pošalje čitava naša eskadrila u napad na taj cilj. Nikada nismo dobili odgovor na ovaj zahtev, napisao je Karlo Murko u svojoj ispovesti koja je objavljena u knjizi Bristol Blenheim, Yugoslav Story, autora Aleksandra Ognjevića, istoričara vazduhoplovstva.

U isto vreme kada je poletio bombarder pod komandom Pandže, poleteo je i bombarder sa posadom pod komandom Ivana Salevića, sa pilotom Đođem Puticom i nepoznatim mitraljescem. Ne postoji zvaničan opis izvršenja zadatka tog bombardera, ali je iz austrijskih izvora sigurno da je ta posada izvršila taj zadatak.

U isto vreme kada je prvi jugoslovenski bombarder izvršio napad na glavnu željezničku stanicu u 16:02 časova, drugi bombarder je doleteo prema stanici sa istoka gde je bilo parkirano mnogo transportnih vozila sa našim trupama. Bombarder je ispustio 3 bombe. Jedan deo velikog skladišta je izgorio u kratkom vremenu sa 60 vozila i velikom količinom potrpepština, piše u izveštaju o prvom bombardovanju Graca, državnog arhiva Austrijske Štajerske. Posle toga je Grac bombardovan posle 4 godine 56 puta, i to 49 puta od strane američkog ratnog vazduhoplovstva i 7 puta od strane vazduhoplovstva Crvene Armije.
 
Meteo uslovi, ne samo taj dan, nego celog toka aprilskog rata, bili su katastrofalni, tako da je sam dolazak na cilj u ratnim uslovima smatran malim čudom navigacije obzirom na tehniku koju im je tada bila na raspolaganju. Dakle, Ivan kao navigator i zapovednik bombardera, taj je posao obavio na najbolji mogući način.

Bez obzira što je napad bio šok iznenađenja, vratili su se u bazu dosta izbušeni jer je napad morao biti izvršen sa male visine.

Naime, nakon ispuštanja bombi na poštu i na železničku stanicu ugledali su veliki logor vojske za koju nisu imali obaveštajne informacije, pa su izvršili rizičan manevar povratka radi dolaska u poziciju za mitraljiranje pešadije. U tom povratku dali su odbrani priliku da se sredi i otvori protivavionsku vatru. Sve je ipak završilo bez težih posledica i zahvaljujući velikoj brzini Blenhajma dokopali su se teritorije Jugoslavije bez većih problema, kaže nam jedan od potomaka pilota Ivana Salevića.

Po austrijskom policijskom zapisniku, napad na Grac je u istom momentu izvršio i treći bombarder iz pravca Rijesa (Ries), ali o tome u jugoslovenskim arhivima nema zapisa.(Aleksandar Ognjević, Bristol Blenheim, Yugoslav story, 2014).

Austrijski izvor navodi da je grupa vojnika 10. Pancer divizije koje se nalazila u Gracu, njih 500, imala mnogo sreće jer su 4 bombe pale među njih i nisu eksplodirale. Uzimajući u obzir da je na aerodromu Rovine bilo nekoliko slučajeva sabotaža na avionima, moguće je da je potencijalni saboter onesposobio upaljače na bombama prije poletanja bombardera na zadatak. U selima pored Banjaluke gdje su bila stacionirana dva vojna aerodroma, živelo je mnogo Folksdojčera, koji su u aprilskom ratu vršili sabotaže i dojavljivali pokrete trupa Vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije.

Svi bombarderi su se vratili u bazu Rovine kod Banjaluke i 8. Bombarderski puk nije imao gubitaka u ljudstvu i tehnici.

Isti dan, po dobijanju informacija krenulo se sa planiranjem drugog udara na ciljeve u Austriji: Feldbah, Vilah, Firstenfeld, Pinkafeld, Glajhenberg i Vildon, a sve u skladu sa planom R 41.

Sledećih nekoliko dana, 8. Bombardesrski puk će u nekoliko navrata napadati ciljeve u Trećem Rajhu i aerodrome u Mađarskoj, sa kojih je bombardovan Beograd. U tim napadima će pretrpeti velike gubitke u ljudstvu i tehnici. Njihovi saborci iz 1. Bombarderskog puka će u to vrijeme bombardovati i usporavati nadiranje nemačkih oklopnih kolona koje su nadirale u Srbiju iz Bugarske.

Na suđenju u Beogradu 1947 godine tadašnji Feldmaršal Aleksandar Ler je izjavio: Napadi jugoslovenske avijacije na Grac, Bruk na Muri, Bruk na Lajti i Mistelbah, u grupama od dva do tri dvomotorna aviona, značajno su usporile naše aktivnosti, iako su štete i gubici bili mali.

Da podsetimo čitaoce, da je Ler bio zadužen da sprovede Hitlerovu naredbu o varvarskom bombardovanju Beograda.

Ipak, možda je od svega važniji psihološki momenat, a to je da je vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije, pružilo otpor i uspelo da nanese udare na teritoriji neprijatelja. Razmišljam kako bi bilo da smo 1999, mogli da imamo ovakve akcije. I da li smo mogli da ih izvedemo? Osveta, revanš, samopouzdanje i samopoštovanje naroda, zemlje i države?

Posle tačno 76 godina od prvog bombardovanja Trećeg Rajha, mogu samo da kažem učesnicima te akcije (koji su tada imalo od 22 do 30 godina): "Momci, svaka vam čast"!

U svakom slučaju, puštam istoriji da sudi, a ja dajem moj mali doprinos tome da se ova priča širi uz veliku zahvalnost Aleksandru Ognjeviću i Milanu Rakiću za istraživanje i objavljivanje ovog za mnoge nepoznatog, ali veoma značajnog trenutka naše istorije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Sargarepac

pre 8 godina

Ima Srbija jos tako kvalitetnih ljudi, samo jos uvek nemaju na cemu da lete. \n

41 3 Odgovori

Ljubo

pre 8 godina

Jadni mi ,kada saznajemo istine i istoriju posle pola veka i vise ,tako su nam blokirali i zabranjivali i Kosare ,i mnoga mesta gde nam trunu kosti nasih najmilijih ,nasi majki i sestara iz WWII ....Srbi moraju pod hitno da se izlece od titoizma i jugoslovenstva ,dok nas nisu ponovo gurnuli u takva govna...sprema se ,

55 9 Odgovori

Ivan

pre 8 godina

...Imao bih ovoj prici da dodam jos malo detalja po secanjima moga oca... Nekoliko dana pre izbijanja rata izvršena je opšta mobilizacija. Moj deda Janko, odlazi na ratni aerodrom Bosanski Petrovac kod Banja Luke. Prvi ratni zadatak je da na svom Harikenu prati bombarder Blenhajm koji ima zadatak da bomarduje nemačku kolonu koja iz pravca Graca nadire preko Maribora. Do Graca su došli bez problema i tu je izvršeno bombardovanje železničkog čvora. Pri povratku je iz jedne motorizovane kolone na njih otvorena vatra. Janko je, u brišućem letu, nadleteo kolonu i rasturio je mitraljeskom vatrom. Tada se pojavio i jedan nemački avion Messerschmitt BF 109E koga su verovatno pozvali u pomoć. U vazdušnom dvoboju moj deda Janko obara nemački avion. Pobeda je verifikovana i Janko se vraća pobednički na aerodrom. Sve se ovo desilo 6-og aprila u blizini Maribora. Vazduhoplovci su u tog aprila pružali žilav i žestok otpor daleko nadmoćnijem neprijatelju širom Jugoslavije. Aerodrom je bio napadnut 11-og aprila od strane nekoliko nemačkih aviona Junkers JU-88A. Janko je uspeo da se sa svojim Harikenom podigne i u vazdušnom dvoboju obori jednog napadača.Ove dve vazdusne pobede su zvanicno potvdjene i u istorijskim materijalima zabelezene. Toliko o Janku i hrabrim jugoslovenskim orlovima....

12 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari