Pojavio se novi plan za Grenland: "To bi mogla da bude i zamka"

Za samo nekoliko nedelja, Grenland je od periferne vesti postao jedna od ključnih tema u svetskim medijima, a glavni “krivac” za to je američki predsednik Donald Tramp.

Klimatske promene, otvaranje novih pomorskih ruta, pristup kritičnim sirovinama i bezbednosna pitanja NATO pretvaraju najveće ostrvo na svetu u mesto gde se prepliću interesi velikih sila, regionalnih aktera i lokalnog stanovništva.

Međutim, ideja Donalda Trampa da “prisvoji” Grenland pretvorila je ostrvo u potencijalnu kriznu tačku koja preti raspadom transatlantskog saveza. Juče je američki predsednik otvoreno zapretio zemljama koje se protive njegovom planu.

Tramp pritom ne razume zašto Danska polaže prava na Grenland.

- Činjenica da su tamo pristali pre 500 godina ne znači da poseduju zemlju. Pravni legitimitet Danske danas je izuzetno čvrst, što je retkost u arktičkom prostoru - objašnjava Pal Sigurd Hilde iz Norveškog instituta za odbranu.

Danski suverenitet nad Grenlandom rezultat je istorijskog kontinuiteta i međunarodnog prava. Ostrvo je bilo deo dansko-norveške krune, a nakon 1814. Danska ga zadržava uprkos gubitku Norveške. Suverenitet je dodatno potvrđen 1933. godine odlukom Stalnog suda u Hagu. Danas Grenland uživa široku autonomiju, uključujući sopstveni parlament, jezik i kontrolu nad resursima.

Stanovnici Grenlanda su referendumima odlučili da zadrže vezu sa Danskom, uz jaču autonomiju, umesto potpune nezavisnosti. Taj odnos pruža geopolitički kompromis: Danska obezbeđuje sigurnost i međunarodni status, dok Grenland omogućava Danskoj arktički uticaj i pristup globalnim forumima.

Grenland je za Dansku ključna geostrateška poluga. Bez njega, Kopenhagen bi imao ograničen uticaj van Evrope.

 

- Grenland Danskoj daje ono što male države retko imaju - stratešku dubinu. Zbog njega Danska nije samo korisnik bezbednosti, već i njen proizvođač - kaže Majkl O’Konor, bivši savetnik NATO-a za Arktik.

Godišnja subvencija Grenlandu od oko 500 miliona evra u Kopenhagenu se sve više vidi kao cena geopolitičke relevantnosti, a ne socijalni teret. Evropska unija takođe posmatra Grenland kao strateški oslonac za energetsku i industrijsku bezbednost, posebno u sektoru retkih metala potrebnih za zelenu tranziciju.

Klimatski značaj ostrva je takođe važan

- Led koji se topi na Grenlandu diktira tempo klimatskih promena u Evropi. U tom smislu, Grenland je evropska klimatska predstraža - dodaje profesorka Izabel Furnije.

Za Grenlanđane, geostrateški značaj ostrva je i prilika i izazov. Dok Danska obezbeđuje socijalnu sigurnost, rastuća međunarodna pažnja otvara pitanje dugoročne političke samostalnosti.

- Pitanje nije da li će Grenland biti važan, već ko će imati najveći uticaj na njegove odluke - navodi danska analitičarka Ane Bak.

Nuuk se ubrzano modernizuje, dok ostale zajednice i dalje žive prema tradicionalnim obrascima. Digitalna infrastruktura, nova luka i međunarodni projekti simbolizuju transformaciju. “Grenland je danas laboratorija buduće geopolitike – ovde se testiraju klimatske, bezbednosne i resursne politike velikih sila”, dodaje Bak.

Strateški položaj Grenlanda je neosporan

- Ko kontroliše Grenland, kontroliše severni prilaz Atlantiku i vazdušni koridor između Severne Amerike i Evrope. To je prirodni nosač radara i protivraketne odbrane - kaže Erik Lund, analitičar sa Univerziteta u Oslu. Američki stručnjaci ističu da je ostrvo ključna tačka za odbranu severnog Atlantika i kontrolu pomorskog i vazdušnog saobraćaja u slučaju sukoba sa Rusijom.

Za Grenlanđane, eventualno američko preuzimanje nosi i prilike i rizike. S jedne strane, moglo bi doneti ulaganja, radna mesta i sigurnost. S druge, postavlja pitanje ko će dugoročno donositi ključne odluke.

- Grenlanđani žele nezavisnost, a ne da zamene jednu metropolu drugom. Američki protektorat mogao bi biti privremeno rešenje, ali i trajna zamka - upozorava Bak.

U svetlu globalnih tenzija, američki interes za Grenland više nije teorija. Veliko je pitanje kakav bi uticaj takav scenario imao na evropsko-američko savezništvo i budućnost Arktika.