Pojavio se novi plan za Grenland: "To bi mogla da bude i zamka"

Za samo nekoliko nedelja, Grenland je od periferne vesti postao jedna od ključnih tema u svetskim medijima, a glavni “krivac” za to je američki predsednik Donald Tramp.

Klimatske promene, otvaranje novih pomorskih ruta, pristup kritičnim sirovinama i bezbednosna pitanja NATO pretvaraju najveće ostrvo na svetu u mesto gde se prepliću interesi velikih sila, regionalnih aktera i lokalnog stanovništva.

Međutim, ideja Donalda Trampa da “prisvoji” Grenland pretvorila je ostrvo u potencijalnu kriznu tačku koja preti raspadom transatlantskog saveza. Juče je američki predsednik otvoreno zapretio zemljama koje se protive njegovom planu.

Tramp pritom ne razume zašto Danska polaže prava na Grenland.

- Činjenica da su tamo pristali pre 500 godina ne znači da poseduju zemlju. Pravni legitimitet Danske danas je izuzetno čvrst, što je retkost u arktičkom prostoru - objašnjava Pal Sigurd Hilde iz Norveškog instituta za odbranu.

Danski suverenitet nad Grenlandom rezultat je istorijskog kontinuiteta i međunarodnog prava. Ostrvo je bilo deo dansko-norveške krune, a nakon 1814. Danska ga zadržava uprkos gubitku Norveške. Suverenitet je dodatno potvrđen 1933. godine odlukom Stalnog suda u Hagu. Danas Grenland uživa široku autonomiju, uključujući sopstveni parlament, jezik i kontrolu nad resursima.

Stanovnici Grenlanda su referendumima odlučili da zadrže vezu sa Danskom, uz jaču autonomiju, umesto potpune nezavisnosti. Taj odnos pruža geopolitički kompromis: Danska obezbeđuje sigurnost i međunarodni status, dok Grenland omogućava Danskoj arktički uticaj i pristup globalnim forumima.

Grenland je za Dansku ključna geostrateška poluga. Bez njega, Kopenhagen bi imao ograničen uticaj van Evrope.

 

- Grenland Danskoj daje ono što male države retko imaju - stratešku dubinu. Zbog njega Danska nije samo korisnik bezbednosti, već i njen proizvođač - kaže Majkl O’Konor, bivši savetnik NATO-a za Arktik.

Godišnja subvencija Grenlandu od oko 500 miliona evra u Kopenhagenu se sve više vidi kao cena geopolitičke relevantnosti, a ne socijalni teret. Evropska unija takođe posmatra Grenland kao strateški oslonac za energetsku i industrijsku bezbednost, posebno u sektoru retkih metala potrebnih za zelenu tranziciju.

Klimatski značaj ostrva je takođe važan

- Led koji se topi na Grenlandu diktira tempo klimatskih promena u Evropi. U tom smislu, Grenland je evropska klimatska predstraža - dodaje profesorka Izabel Furnije.

Za Grenlanđane, geostrateški značaj ostrva je i prilika i izazov. Dok Danska obezbeđuje socijalnu sigurnost, rastuća međunarodna pažnja otvara pitanje dugoročne političke samostalnosti.

- Pitanje nije da li će Grenland biti važan, već ko će imati najveći uticaj na njegove odluke - navodi danska analitičarka Ane Bak.

Nuuk se ubrzano modernizuje, dok ostale zajednice i dalje žive prema tradicionalnim obrascima. Digitalna infrastruktura, nova luka i međunarodni projekti simbolizuju transformaciju. “Grenland je danas laboratorija buduće geopolitike – ovde se testiraju klimatske, bezbednosne i resursne politike velikih sila”, dodaje Bak.

Strateški položaj Grenlanda je neosporan

- Ko kontroliše Grenland, kontroliše severni prilaz Atlantiku i vazdušni koridor između Severne Amerike i Evrope. To je prirodni nosač radara i protivraketne odbrane - kaže Erik Lund, analitičar sa Univerziteta u Oslu. Američki stručnjaci ističu da je ostrvo ključna tačka za odbranu severnog Atlantika i kontrolu pomorskog i vazdušnog saobraćaja u slučaju sukoba sa Rusijom.

Za Grenlanđane, eventualno američko preuzimanje nosi i prilike i rizike. S jedne strane, moglo bi doneti ulaganja, radna mesta i sigurnost. S druge, postavlja pitanje ko će dugoročno donositi ključne odluke.

- Grenlanđani žele nezavisnost, a ne da zamene jednu metropolu drugom. Američki protektorat mogao bi biti privremeno rešenje, ali i trajna zamka - upozorava Bak.

U svetlu globalnih tenzija, američki interes za Grenland više nije teorija. Veliko je pitanje kakav bi uticaj takav scenario imao na evropsko-američko savezništvo i budućnost Arktika.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.