SVI OVU BAJKU ČITAJU DECI, a nisu svesni koliko je mračna! Sledeći put obratite pažnju na ove poruke!

„Crvenkapa“ je pretrpela različite izmene od momenta kada je napisana

Snežana i sedam patuljaka, Pepeljuga, Uspavana lepotica, Petar Pan i mnoge druge priče oblikovale su našu maštu i usadile nam moralne kompase kojih se većina nas i danas pridržava. Ipak, jednom kada su naučnici počeli da proučavaju korene ovih bajki, mnogo mračniji i jeziviji detalji počeli su da isplivavaju.

I ŽIVELI SU SREĆNO DO KRAJA ŽIVOTA? Da, MOGUĆE JE! Ovo su pravila za LJUBAVNU BAJKU!

„Crvenkapa“ je poznata bajka u kojoj mala devojčica sreće vuka. Različite verzije priče su postojale u folkloru mnogih naroda sve dok jednu od njih nije u 17. veku zabeležio Šarl Pero. Najpoznatiju verziju su u 19. veku napisala braća Grim, a originalna priča je već u tom momentu pretrpela značajne promene.

Najpoznatija verzija bajke priča o devojčici sa crvenim ogrtačem (prema Peroovoj verziji) ili crvenom kapom (prema varijanti braće Grim) koja odlazi u posetu bolesnoj baki. Put je vodi kroz šumu gde sreće vuka kome lakoverno otrkiva kuda je krenula.

OVAJ SNIMAK ĆE VAS VRATITI U DETINJSTVO! Crtani filmovi koji smo svi gledali, a znate li ko im daje glasove (VIDEO)

U modernoj bajci, vuk joj odvraća pažnju branjem cveća, odlazi pre Crvenkape kod bake i pojede staricu. Onda, premaskiran u baku, čeka devojčicu i uspeva da i nju pojede. Nakon što sit legde u krevet i zaspi pojavljuje se drvoseča koji mu raseče stomak, izvadi nepovređene baku i Crvenkapu, a vuku stomak napuni kamenjem. Nakon što se ovaj probudi, suviše je težak da bi bežao i tako umre.

Foto: printscreen you tube

Ipak, nije sve tako jednostavno. U Peroovoj verziji vuk pojede i Crvenkapu i baku i to je kraj priče. Nema srećnog kraja, a Pero je mislio da bajka služi kao upozorenje devojčicama da ne pričaju sa nepoznatima. Braća Grim su uvela lik lovca koji spašava situaciju i tako napravili srećan kraj, ali postoje i verzije koje su daleko mračnije!

Poreklo „Crvenkape“ može se pratiti sve do 10. veka i Francuske gde su seljaci ovu bajku pričali kraj vatre. Na taj način preneta je u Italiju gde su se pojavile prve varijacije na priču koja je počela da se zove i „Lažna baka“ („La Finta Nona“) i „Priča o baki“ („The Story of Grandmother“). Ovde priča postaje prilično jeziva i pomalo perverzna jer se umesto vuka pojavljuje vukodlak koji ubija baku i zauzima njeno mesto.

Crvenkapa, zamišljena kao tinejdžerka ili mlada devojka pre nego devojčica, dolazi i zatiče bogatu trpezu i na prevaru jede bakine zube (od kojih misli da su pirinač), meso (za koje misli da su šnicle) i pije bakinu krv (za koju misli da je vino). Tako, i ona se pretvara u ljudoždera-vampira!

Nakon toga, leže u krevet sa čudovištem, a neke verzije implicirale su i postojanje se*sualnog čina jer vukodlak onda traži od Crvenkape da skine ogrtač i baci ga u vatru.

Neki etnolozi uspeli su da pronađu malo drugačiju verziju francuske priče po kojoj je Crvenkapa prepoznala premaskiranog vuka i uspela da pobegne iz bakine kuće. Interesatno, ova varijanta bajke Crvenkapu predstavlja kao hrabru, malu heroinu koja je oslanja samo na svoju domišljatost i lukavstvo kako bi izbegla strašnu sudbinu.

Tek verzija braće Grim je uvela odraslog muškarca koji stiže da je spase.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.