12 STVARI KOJE NISTE ZNALI O DEDA MRAZU! Nije imao CRVENO ODELO, bio je OŽENJEN i ima svoj UNIVERZITET, a OVO je njegova ADRESA!

Ne postoji osoba koja nije čula za Deda Mraza, a ove detalje o njemu malo ko zna.

Nova godina nam se bliži, a ono što svako dete očekuje jeste poklon. 

Svi smo bili mali i svi smo verovali u Deda Mraza, a tako je i danas, kada su u pitanju mlađe generacije.

Iako su svi čuli za Deda Mraza, ovih 12 činjenica o njemu malo ko zna.

Foto: Pixabay

1. Kako je nastala legenda o Deda mrazu?

Kada kažemo Deda Mraz, prva asocijacija nam je poklom koji ćemo od njega dobiti za Božić ili Novu godinu, ali malo ko zna odakle on potiče i kako je postao toliko popularan širom sveta.

Ova priča datira vekovima unazad i stiže nam iz jednog dela današnje Turske. Sveti Nikola bio je monah koji je putovao po selima, kako bi pomagao siromašnima i bolesnima. Zbog svog humanitarnog rada i svega dobrog što je činio, postao je zaštitnik dece. Do perioda renesanse, Sveti Nikola je već bio najpopularniji svetac u Evropi.

Kada su neki stanovnici Holandije emigrirali u kolonije Novog sveta, sa sobom su poneli legendu o "Sinterklasu", što je holandski naziv za Svetog Nikolu. Već krajem 18. veka, priča o darežljivom svecu postala je deo američke popularne kulture, jer su se Holanđani u SAD okupljali da odaju počast svom svecu. Tokom vremena se ustalio naziv "Santa Claus", kako se i danas na engleskom kaže Deda Mraz. 

2. U slovenskoj mitologiji, Deda Mraz je prvobitno bio zli čarobnjak.

Deda Mraz se u slovenskoj mitologiji smatrao zlim čarobnjakom koji je voleo da zaleđuje ljude. Bio je pratilac ostalih vrhovnih božanstava i to boga vetra, dobrog i lošeg vremena Podviza i boga zime i pozemnog sveta koji je vladao mrazevima Koročuna. Zajedničke osobine i poneka fizička karakteristika sjedinile su se u lik Deda Mraza. Sloveni su u početku verovali da je Deda Mraz zli starac koji otima decu i odnosi ih u ogromnom džaku, a da bi decu vratio roditeljima, oni bi morali da predaju poklon Deda Mrazu, kako bi otkupili svoju decu. Vremenom je, zahvaljujući hrišćanskim uticajima, pretvoren lik zlog Deda Mraza u ljubaznog dedicu.

Foto: Pixabay

3. Malo ko zna odakle je Deda Mraz.

Dva grada tvrde da su Deda Mrazov dom. Stanovnici Severnog Pola na Aljasci kažu da, ako želite da upoznate pravog, onda treba da posetite njih. S druge strane iz mesta Ravanijemi u Finskoj poručuju da mu je kancelarija tamo. Selo Deda Mraza u tom mestu jedino je na svetu gde možete da popričate sa Deda Mrazom 365 dana u godini.

4. Deda Mraz je imao suprugu.

Dugo se nije pričalo da li Deda Mraz ima porodicu. O njemu se govorilo da je dedica koji usrećuje decu tako što im donosi poklone, a onda se 1849. godine u knjiži Džejmsa Risa "Božićna legenda" prvi put pominje da Deda Mraz ima suprugu. Od 1851. godine zvanično postoji i "gospođa Mraz" ili kako je kod nas popularnija, Baka Mraz.

5. Deda Mraz se više od 100 godina druži sa decom

Davne 1841. godine jedna prodavnica u Filadelfiji donela je odluku da privuče što više ljudi u svoj objekat, a to su uspeli tako što su deci, ali i njihovim roditeljima, omogućili da vide figuru Deda Mraza u prirodnoj veličini. Ubrzo nakon toga umesto figure, deca su imala priliku da vide i pravog Deda Mraza, a mnoge kompanije širom sveta i danas imaju običaj da mališane svojih zaposlenih obraduju paketićima.

6. Deda Mraz je nakad imao ljubiča - zeleno odelo

Deda Mraz je tek od 1930. godine zahvaljujući kampanji Koka-Kole obučen u crveno-belu boju. Njegovo odelo je pre ovoga bilo ljubičasto - zelene boje.

7. Deda Mraz ima svoj univerzitet.

Da bi neko postao Deda Mraz, potrebno je mnogo učenja kako bi došao do ove popularne titule i diplome, pa tako postoji univerzitet gde budući Deda Mrazovi mogu da se obrazuju i nauče sve potrebne veštine  – od vožnje sanki, preko pakovanja poklona i spuštanja niz dimnjak. Univerzitet se nalazi u Americi, odnosno u Kolokadu i program obuke traje samo četiri dana i na njega mogu da se upiše oko 1000 ljudi, koji imaju prirodno dugu bradu.

8. Deda Mraz ima svoju adresu.

Političari u Kanadi su Deda Mrazu dodelili i poštanski broj. Svako ko želi da piše Deda Mrazu, to može učiniti slanjem na adresu: Deda Mraz, Severni pol, H0H 0H0, Kanada.  

Foto: Pixabay

9. Deda Mraz ima pilotsku dozvolu.

1927. Deda Mraz je fotografisan kako prima dozvolu za upravljanje avionom i zvaničnici su rekli da će od tog trenutka imati sve moguće mape potrebne za letenje i svetla, koja će mu pomoći da se sigurno kreće širom planete tokom Božićne večeri i noći.

10. Najviše mu pišu deca iz Francuske.

Kada je reč o pismima, Deda Mrazu ubedljivo najviše pišu deca iz Francuske. Statistika kaže da mu iz Francuske stiže 1.700.000 pisama, na drugom mestu je Kanada sa 1.350.000 a na trećem SAD sa oko milion pisama. Latinoamerikanci, posebno Meksikanci, imaju drugu taktiku. Oni pisma Deda Mrazu šalju, po principu brze pošte, ubacujući ih u balone koje zatim puštaju u vazduh.

11. Deda Mrazovi irvasi.

Deda Mrazovi irvasi se prvi put javljaju davne 1823. godine, u poemi koja je anonimno objavljena pod naslovom "Poseta Svetog Nikole" (ili Noć pre Božića).Tada je Deda Mraz došao u kočiji koju je, umesto dotadašnjeg krilatog konja, vuklo osam malenih irvasa. Današnji Deda Mraz je u društvu irvasa Rudolfa sa crvenim nosem. Rudolf ima drugare koji se zovu: Dašer, Danser, Pranser, Viksen, Komet, Kupid, Doner i Blicen. 

12. Deda Mraz ima više različitih imena.

Deda Mraz je dekica sa najviše različitih imena. Neki ga zovu Sveti Nikolas, neki Kris Krigl, dok ga u Engleskoj nazivaju Otac Božića. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.