CVEĆE se SADI UVEČE, a da BOLJE CVETA... Cvećarka vas vodi kroz prolećno uređenje terasa i bašti!

Iskoristite dolazak proleća da oplemenite svoj kutak pod vedrim nebom i pretvorite ga u pravu malu cvetnu oazu uz savete cvećarke Biljane Paunić...

Koliko uređenje spoljašnjeg prostora može da bude značajno govore podaci o raznim takmičenjima i izborima za najlepše i najsređenije bašte i terase. Ove godine se zima prilično odužila, te se različite vrste letnjeg cveća koje će krasiti balkone do kasne jeseni može saditi tek odnedavno. Zato iskoristite dolazak proleća da oplemenite svoj kutak pod vedrim nebom i pretvorite ga u pravu malu cvetnu oazu, a o svim detaljima o kojima treba voditi računa govori cvećarka Biljana Paunić.

U zemlju malo cimeta    

- Kod sadnje svakog proleća prvo treba voditi računa o temperaturi vazduha. Letnje cveće se sadi kada jutranja temperatura pređe 5-8 stepeni, jer bi ove biljke u suprotnom promrzle. Postoje vrste koje dobro podnose mraz, ali njih ima nekoliko i njihovo cvetanje brzo prolazi. Izbor cveća se vrši u zavisnosti od toga da li je terasa na severnoj, južnoj strani ili je u polusenci. Ukoliko je osunčana u periodu do 10 ili 11 sati pre podne, kao i posle 5 sati popodne, smatra se polusenkom – navodi Biljana Paunić.

Kod izrazito sunčanih strana treba voditi računa da saksija bude što veća, jer se u manjoj zemlja brže zagreva, voda brže isparava, a koren trpi veću temperaturu.

Foto: pexels.com

- Plastične žardinjere u koje se mahom sadi cveće su u redu, ali ako su biljke po ceo dan na direktnom suncu najbolje je da se stavi parče stiropora između držača i žardinjere da se malo zaštite. Od velikih vrućina najviše strada koren, jer sunce u kombinaciji sa betonom može da podigne temperaturu i do 50 stepeni – objašnjava naša sagovornica.

Zemlja koju kupujemo u cvećarama, odnosno humus, za male saksije je sasvim odgovarajuća, dok se za velike betonske žardinjere (iz finansijskih razloga) može pomešati sa običnom, starom zemljom.

Foto: Pixabay

- Ionako morate prihranjivati biljke preko leta, jer cveće troši hranljive materije iz zemlje koliko god da je taj humus kvalitetan. Stara zemlja se obavezno svakog proleća prekopava da se očisti od starog korenja, a ima i jedan dobar trik, da se stavi malo cimeta u (staru) zemlju, jer je ovaj začin fungicid, te uništava gljivice i bakterije – sugeriše cvećarka.

Drenaža nije neophodna

Drenažni deo u vidu peska i kamnčića nije neophodan, posebno za sunčanu stranu, jer su prema rečima naše sagovornice to ipak letnje biljke, isparenja su velika, te i voda ne može dugo da se zadrži u saksiji. Cveće je najbolje saditi uveče kasno, da bi se preko noći napilo vode i da se na neki način prilagodi, barem tokom noći, odnosno da sunce ne krene odmah da ga prži.

Foto: pexels.com

- Biljke treba i zalivati uveče, ja to radim posle 10 sati, kad padne temperatura, odstajalom vodom, koju uveče odmah pripremim za sutra. Leti, na visokim temperaturama, zaliva se svaki dan, a ovom periodu na dva do tri dana, ali dobro, a najbolji način da provrimo da li je cveće “žedno” jeste da stavimo prst u saksiju – savetuje Biljana Paunić i dodaje da ako nam je tresa na sunčanoj strani oko biljke možemo da poređamo kamečiće ili koru drveta (malč) i tako smanjimo isparenje vode i direktno zagrevanje zemlje.

Da lepše cveta

Kada je reč o prihranjivanju, postoje univerzalna sredstva koja sadrže kalijum, natrijum i fosfor, kao i ona koja su prilagođena pojedinim vrstama.

- Ti preparati mogu da budu u tečnom stanju, o vidu granula, štapića koje samo treba zabosti u saksiju, ili granula koje se rastvaraju u vodi pa se time cveće prihranjuje preko lista, a ujedno i štiti od bolesti. Za početnike preporučujem tečna đubriva koje treba razrediti s vodom i dozirati prema uputstvu, a ako želite da vam biljke lepo cvetaju, da imaju nove izdanke, prihranjujte ih jednom u 20 dana ili barem jednom mesečno u fazi cvetanja, jer tada troše najviše minerala – sugeriše naša sagovornica.  

Top 5 biljka za severnu i južnu stranu

Prema njenim rečima top pet dekorativnih, a za gajenje jednostavnih vrsta cveća za severnu stranu i polusenku su: lepi jova, begonije, petunije, surfinije i nova gvineja.

Foto: Pixabay

- Za sunčanu stranu tu su slovenačke muškatle koje su padajuće i imaju sitniji cvet, kao i muškatle kaliopi, niske sa krupnim cvastima. Sve muškatle dobro podnose sunce, ali su ove dve vrste najizdržljivije. Dobar izbor su i big begonije (krupne begonije), potom miosotis sa svojim sitnim cvastima ljubičaste i bele boje koje mirišu na med, a koji često može da se vidi po parkovima, zatim gazanije, kao i prkos, koji nešto kasnije počinje da cveta, početkom u jula, ali može da se kupi u rasadu koji je došao iz plastenika, pa onda i nešto ranije da cveta… - objašnjava Biljana Paunić i poručuje:

- Za cveće je najvažnija ljubav i mesto na kojem nema promaje i puno vetra. Uostalom, ko nema 20 sekundi u toku dana da izdvoji da baci pogled na njega, proveri da li mu nešto treba, skine precvetale cvasti i suve listove, ne bi ni trebalo da ga sadi. Neke biljke se mogu i orezivati, da zadrže lepu formu, jer kada odsečemo te prve grane koje štrče, onda krenu i novi izdanci.

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.