Priča o pravom Rokiju! Postao je inspiracija za filmski hit, a niko nije znao - nokautirao je Muhameda Alija i ušao u istoriju, a evo ko je ustvari bio

Silvester Stalone je nakon pogledanog meča, dobio inspiraciju da totalni autsajder postane bokserska legenda kroz film "Roki"!

Bio je 24. marta 1975. godine. Glumac u pokušaju i anonimni scenarista po imenu Silvester Stalone došao je u salu u Los Anđelesu kako bi gledao velikog Muhameda Alija kako "briše pod" sa relativno nepoznatim bokserom iz Nju Džersija, po imenu Čak Vepner.

Ili je bar tako mislio...

Osam rundi Ali je plesao oko Vepnera dok je publika pozivala proslavljenog sportistu da nokautira protivnika. Ali, zapravo je Vepner bio taj koji je, u devetoj rundi, zadao prvi veliki udarac te večeri koji je Alija uhvatio van ravnoteže poslavši ga na pod. Šampion je kasnije pričao da ga je Čak nagazio, ali to toliko i nije bilo važno.

 

 

- Bilo je to kao grom iz vedra neba i, skoro istog trenutka, Vepner je postao miljenik publike. Odjednom je od potpunog autsajdera postao neko sa kim bi se svi mogli poistovetiti, jer su svi mislili: "Da, voleo bih to! Voleo bih da uradim nemoguće, makar samo na trenutak" - pričao je kasnije Stalone.

Vepner je nokautiran tek u poslednjoj, 15. rundi. Ubrzo nakon toga, Stalone je izbacio scenario za "Rokija", jednu od najboljih sportskih priča u istoriji kinematografije koji mu je doneo Oskara za najbolji film i kao glumca i scenaristu ga instant lansirao u sam vrh Holivuda.

Priča o Čaku Vepneru, čoveku koji je insirisao lik Rokija, ostala je mnogo manje poznata.

"Bejon blider"

Rođen 1939. u Njujorku, Vepner je još uvek bio u pelenama kada se preselio u Bejon, grad u američkoj državi Nju Džersi. Njegov tata, Čarli, boksovao je profesionalno, ali Čaka je u prvo vreme više zanimala košarka, piše sajt Biography.com.

Sklonost ka boksu otkrio je tek dok je služio u mornaričkom korpusu kasnih ‘50-ih iako je, finansijski gledano, bilo malo verovatno da će se profesionalno baviti ovim sportom. Nakon otpuštanja iz vojske, postao je čuvar u klubu, zadovoljivši se da pesnice koristi kao izbacivač.

 

 

Samoproglašeni "neporaženi" kafanski tabadžija se na kraju vratio boksu u lokalnim ligama. Osvojio je titulu u teškoj kategoriji u Nju Džersiju 1967. Publika ga je prozvala "Bejon blider". Nadimak je zapravo prvo imao ponižavajuću konotaciju - Čak je bio poznat po tome što je tokom mečeva primao veliki broj udaraca u lice i često krvario. Jedan izuzetno težak protivnik, bivši šampion u teškoj kategoriji Soni Liston, udarao je Vepnera do tačke u kojoj mu je bilo potrebno preko 70 šavova da zatvore rane na licu.

Iako nastao kao surova šala, nadimak se Vepneru dopao, pa ga je prihvatio i pretvorio u svoje "borbeno ime".

- Krvario sam mnogo. Imao sam 328 šavova u karijeri. Nos mi je bio slomljen devet puta - otkrio je jednom prilikom za BBC.

Trenirao je kao nikada za borbu sa Alijem

Iako je dobio posao prodavca, Vepner je nastavio sa svojom bokserskom karijerom do ranih ‘70-ih. Uspeo je čak i da napravi niz od osam mečeva bez poraza koji je uključivao pobedu nad bivšim šampionom, Ernijem Terelom.

Njegova sposobnost da iznese meč i prima udarce privukla je pažnju ozloglašenog promotera Dona Kinga koji je Vepneru ponudio borbu protiv "Najvećeg" - Muhameda Alija.

Uz obećanje o, za njega, ogromnoj isplati od 100.000 dolara (poređenja radi, Ali je trebalo da dobije 1.5 miliona dolara), Vepner je uzeo slobodne dane da bi, prvi put u životu, trenirao puno radno vreme. I, iako su Ali, King, Stalone i bukvalno svi ostali na planeti mislili da će borba biti jedva zagrevanje za šampiona, Vepner je ušao u meč u odličnoj formi i spreman da iznenadi.

 

 

Čak nije pobedio u meču (Ali je oživeo nakon nokdauna) ali je njegova istrajna borba napravila od "Blidera" slavnu ličnost. Sledeće godine borio se sa Andreom Džinom, čuvenim američkim rvačem, i dva puta izašao je na megdan i još masivnijem protivniku - medvedu Viktoru.

U to vreme Čak je već bio u kasnim ‘30-im i pri kraju sportske karijere. U septembru 1978. manje od dve godine nakon što se lik koji je inspirisao našao na velikom platnu, Vepner je izgubio svoj poslednji meč i rešio da je vreme da okači rukavice o klin. U karijeri je ukupno boksovao 51 put, slavio je 35 (17 puta nokautom), uz 14 poraza i dva nerešena meča.

Vepner je tužio Stalonea

I dalje uživajući u slavi, Vepner je uronio u život na visokoj nozi. Obilazio je klubove, uživao u slavi, a uz pomoć zahvalnog Stalonea, čak je bio i na audiciji za malu ulogu u "Rokiju 2".

Ovakav način života naglo je prekinut nakon što je bivši bokser uhapšen zbog posedovanja kokaina krajem 1985. Uslovno je pušten iz zatvora nakon što je odslužio manje od dve godine svoje desetogodišnje kazne.

Nakon toga, Čak se vratio u topli zagrljaj svog Bejona. Radio je kao prodavac pića i oženio svoju devojku iz mladosti.

 

 

Sledeće dve decenije su protekle tiho, osim ako izuzmemo momenat kada je Vepner tužio Stalonea 2003. jer je koristio njegovo ime za "promociju filmova o "Rokiju" i srodnih proizvoda u komercijalne svrhe bez saglasnosti i nadoknade”. Dve strane su se nagodile 2006. neposredno pre objavljivanja šestog dela franšize.

Reflektori su na kraju ponovo pronašli Čaka. 2011. pojavio se dokumentarac "The real Rocky", a pet godina kasnije i film "Čak" koji je umesto "italijanskog pastuva" pričao nešto stvarniju priču o "Blideru" iz Bejona.