Dokumenti o ubistvu Kenedija i dalje u tajnosti! Atentat na američkog predsednika misterija već šest decenija

Džon Ficdžerald Kenedi, 35. američki predsednik, ubijen je u atentatu na današnji dan 1963. godine u Dalasu, a ni šest decenija posle ubistva nije potpuno rasvetljen ovaj zločin.

Misterija Kenedijevog ubistva traje i šest decenija nakon atentata, a poverljivi dokumenti iz istrage zločina još nisu objavljeni u celosti. Sa 43 godine, bio je, i ostao, najmlađi izabrani predsednik SAD. Uprkos hroničnim zdravstvenim problemima i, donekle, političkom neiskustvu, vodio je Ameriku u doba velikih izazova tokom Hladnog rata i jedan je od najpopularnijih predsednika u istoriji SAD. 

Kenedi je i dalje najmlađi izabrani predsednik Sjedinjenih Država. Kada je 1960. tesno pobedio Ričarda Niksona u trci za Belu kuću, imao je 43 godine, što je 12 godina ispod tadašnjeg proseka starosti američkih predsednika. Poređenja radi, aktuelni predsednik SAD Džozef Bajden ima navršenu 81 godinu i najavio je kandidaturu za reizbor, dok će mu se iz redova republikanaca najverovatnije suprotstaviti Donald Tramp, u svojoj 78. godini života.

Atentat u Dalasu

Džon Kenedi Mlađi je ubijen 22. novembra 1963. godine u Dalasu, dok je bio u predsedničkom automobilu koji je prolazio kroz centar teksaskog grada. Pogodila su ga dva metka, jedan u vrat, a drugi u glavu. Formirana je Vorenova komisija koja je istražila ubistvo i zvanično zaključila da je Kenedija usmrtio Li Harvi Osvald, navodni komunista i radnik u obližnjem skladištu. Li Osvald je ubijen dva dana potom. Usmrtio ga je Džek Rubi, vlasnik noćnog kluba u Dalasu.

Foto: wikipedia.org

 

Poslednje Kenedijeve reči u automobilu bile su upućene Neli Konali, prvoj dami Teksasa, a nakon njene konstatacije da ne može da kaže da ga Dalas ne voli, na šta je Džon odgovorio:

- Da, sasvim sigurno ne mogu to da kažem - rekao je tada Kenedi. 

Nakon ubistva je objavljeno najmanje 28.000 knjiga koje se na različite načine i iz različitih uglova, bave Kenedijevim životom i smrću.

Pozadina atentata i teorije zavere

Za šest decenija je nastao i veliki broj teorija zavere u kojima se zagovara sumnja u zvaničnu verziju atentata. Ipak, nakon objavljivanja više od 90 odsto dokumentacije američkih službi o ubistvu 35. predsednika SAD, nije promenjena zvanična presuda.

Usledila su nebrojena tumačenja i najrazličitije teorije o pozadini atentata, što nije prestalo do naših dana. Šokantno ubistvo predsednika, ono što ga je okruživalo, glamurozna predstava koja je postojala o njemu, opšti kontekst, doveli su do oblikovanja svojevrsnog mita o ličnosti Džona Ficdžeralda Kenedija. Kako o njegovoj ličnosti, tako i o njegovom političkom učinku, a mit o njemu posebno je negovan na levici, među liberalima, ali i onima koji su više levo na skali političkih ideja. Bio je mlad, naglašeno moderan, delovao je vitalno, optimistično, privlačno, obećavao je duboke reforme, opšti napredak, konačni kraj institucionalne segregacije, čak i razoružanje, zabranu nuklearnih proba.

A o njegovoj važnosti za ceo svet, ali i Srbiju, tadašnju Jugoslaviju, svedoči to i što ulica na Novom Beogradu nosi ime ovog američkog predsednika u njegovu čast.