Šta bi se desilo kada bi čovek sleteo na Uran? Naše telo bi se brzo pretvorilo u dijamante!

Da li možete da zamislite sebe da hodate na Uranu? To zapravo niko ne može jer je hodanje po ovoj planeti apsolutno nemoguće!

Da bismo istražili najčudniju planetu Sunčevog sistema bilo bi potrebno da otputujemo u njegove najudaljenije delove.

Samo putovanje do Urana bilo bi izuzetno dug i čudan put. Da biste stigli tamo u kosmičkoj letilici morali biste da provedete minimum deset godina. Ukoliko imate sreže, mogli biste da prođete pored Jupitera i Saturna na tom putu. 

Uran nije čvrsta planeta kao što je Zemlja, već je ledeni gigant poput Neptuna. Takođe, Uran je jedina planeta Sunčevog sistema koja se okreće sa strane. To okretanje je veoma brzo, pa jedan dan na Uranu traje svega 17 sati.

Foto: Informer printscreen

Jednom kad stignete do svoje destinacije, neće vam biti lako da priđete ovoj ogromnoj plavoj planeti. Najpre biste morali da se probijete kroz prstenove koje Uran ima. Uran ima 13 prstenova koji nisu tako veliki i lepi kao kod Saturna, ali su izuzetno gusti, naročito kako se približavate površini planete.

Uran nema površinu

Kada biste se probili kroz ove prstenove, odmah biste otkrili nešto neobično. Uran nema površinu! Ova planeta je samo rotirajuća kugla toksičnih gasova kompresovanih oko malog jezgra. Kada biste iz svemirske letilice pokušali ida iskočite i sletite na Uran, najpre biste osetili jezivu hladnoću na temperaturi od -224 stepena celzijusa. Bilo bi vam potrebno skoro sat vremena padanja kroz gustu atmosferu Urana kako biste dotakli njegovo ledeno jezgro. Svakako, put do tog jezgra ne biste preživeli i to iz više razloga.

Foto: Informer printscreen

Uran ima izuzetno snažan neprijatan miris, a razlog za to je što su oblaci u njegovoj gornjoj atmosferi napravljeli od hidrogen - sulfida. Ne samo da zbog ovoga čitava planeta smrdi, već je takođe i izuzetno otrovna. Na Uranu ne biste smeli da dišete, a ako biste udahnuli, umrli biste od otrova vrlo brzo.

Atmosfera na Uranu je veoma gusta. Nakon što biste se probili kroz gornji sloj, prestali biste da padate i počeli biste da plivate kroz atmosferu. Na dubljem nivou atmosfere počeli bi da vas bombarduju leteći zaleđeni gasni kristali. Ipak, temperatura bi počela da raste.

Na tom nivou dosegla bi nivo od -208 stepeni celzijusa. Što biste se spuštali niže, temperatura bi rasla. Ipak, na tom nivou počela bi da pada kiša dijamanata. 

Kiša dijamanata

Na Uranu pada kiša dijamanata zbog toga što je atmosfera Urana bogata metanom. Pod velikim pritiskom, molekuli metana se razgrađuju i kristalizuju se u dijamante. 

Foto: Informer printscreen

Najgori deo je ipak vetar. Na Uranu duva vetar jačine 900 km na čas! Pritisak je na tom nivou 100 puta jači nego pritisak na Zemljinoj nultoj nadmorskoj visini. Toliko duboko u atmosferi Urana bio bi mrkli mrak i zahvaljujući izuzetno snažnoj gravitaciji, ne biste mogli da pomerite ni jedan jedini mišić na telu. A i dalje bi bili izuzetno hladno. Ono što bi trebalo najviše da vas brine je snažan pritisak koji bi se rapidno povećavao što se više približavate jezgru planete.

Pritisak bi vas zgnječio pre nego što biste uspeli da dođete do Uranovog jezgra. U ovim ekstremnim okolnostima, vaše telo bi moglo da se pretvori u dijamante i tako padne na jezgro. 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.