Empatija, izvinjnje, osećanja... 13 pokazatelja da ste emotivno inteligentni!

Emocionalna inteligencija počinje onim što se naziva samosvest i socijalna svest, sposobnošću prepoznavanja emocija i njihovog uticaja kod sebe i drugih.

Psiholog i novinar Daniel Goleman je 1995. godine objavio knjigu kojom je svet upoznao s konceptom emocionalne inteligencije. Ideja da sposobnost razumevanja emocija i upravljanja njima povećava izglede za uspeh i sreću, uveliko je uticala na način kako ljudi razmišljaju o emocijama i ljudskom ponašanju uopšteno.

- Ali, kako izgleda emocionalna inteligencija koja se susreće u svakodnevnom životu? Protekle dve godine, istraživao sam to pitanje i identfikovao sam brojne radnje koje ilustruju kako se emocionalna inteligencija ispoljava u stvarnom svetu - rekao je pisac Džastin Bariso.

On je izdvojio 13 pokazatelja da ste emotivno inteligentni:

1. Razmišljate o osećanjima

Emocionalna inteligencija počinje onim što se naziva samosvest i socijalna svest, sposobnošću prepoznavanja emocija i njihovog uticaja kod sebe i drugih, pojasnio je.

Ta svest, kaže, počinje promišljanjem. Savetovao je da sebi postavite ova pitanja i budete iskreni dok odgovarate:

- Koje su moje emocionalne prednosti? Koje su moje slabosti?

- Kako moje trenutno raspoloženje utiče na moje misli i donošenje odluka?

- Šta se to događa ispod površine, a što utiče na ono što drugi govore ili rade?

- Razmišljanjem o ovakvim pitanjima dobijate vredne uvide, koje možete iskoristiti za sopstvenu korist - objasnio je Bariso.

2. Uzimate pauze

Uzimanje pauza i razmišljanje, pre nego što progovorite ili nešto učinite, može vas spasiti od neugodnih trenutaka ili prebrzog preuzimanja obaveza. Drugim rečima, pauziranje pomaže da se suzdržite od donošenja trajne odluke, na osnovu privremene emocije, kaže autor.

3. Nastojite kontrolisati misli

Nemate mnogo kontrole nad emocijama koje doživljavate u određenom trenutku, ali možete kontrolisati svoju reakciju na te emocije i to fokusiranjem na svoje misli. 

- Kao što se kaže: Ne možete sprečiti pticu da vam sleti na glavu, ali je možete sprečiti da na glavi napravi gnezdo - slikovito je to opisao.

- Dok nastojite kontrolisati svoje misli, zapravo se opirete tome da postanete rob sopstvenih emocija, dopuštajući sebi život na način koji je u skladu s vašim ciljevima i vrednostima - dodao je.

4. Izvlačite korist od kritike

Niko ne uživa u negativnim povratnim informacijama. 

- Treba znati da je kritika prilika za učenje, čak i ako nije izrečena na najbolji način ili nije utemeljena, jer to daje uvid u to kako drugi razmišljaju. Kada dobijete negativnu povratnu informaciju, obuzdavate svoje emocije i pitate se: "Kako me to može učiniti boljim?" - savetuje Bariso.

Foto: freepik

5. Iskazujete autentičnost

Autentičnost ne znači deliti sve o sebi, sa svima, sve vreme. To znači reći ono što mislite, misliti ono što kažete, pa se iznad svega držati svojih vrednosti i načela. Znate da neće svi ceniti to što javno delite svoje misli i osećanja, ali oni ljudi koji su vam bitni će ih poštovati.

 

6. Pokazujete empatiju

Sposobnost pokazivanja empatije, što uključuje razumevanje tuđih misli i osećanja, pomaže vam da se povežete s drugima. 

- Umesto da osuđujete ili etiketirate druge, trudite se da vidite stvari njihovim očima. Empatija ne znači nužno slaganje s gledištem druge osobe. Radi se zapravo o težnji za razumevanjem, a to omogućuje izgradnju dubljih, povezanijih odnosa - kaže Bariso.

7. Hvalite druge ljude

Svi ljudi žude za priznanjem i uvažavanjem.

- Pohvalite li nekoga, vi zadovoljavate tu žudnju i gradite poverenje, a sve to počinje kad se usredsredite na ono dobro u drugima. Osim toga, kad kažete konkretno ono što cenite kod nekoga, inspirišete tu osobu da bude najbolja verzija sebe - kaže ovaj autor.

8. Dajete korisne, povratne informacije

Negativne povratne informacije imaju veliki potencijal da povrede osećanja drugih. Ako ste toga svesni, tada ćete preoblikovati kritiku, kao konstruktivnu povratnu informaciju, tako da je primatelj vidi kao korisnu, umesto štetnu, pojašnjava Bariso.

Foto: pexels.com

9. Izvinjavate se

Potrebna je snaga i hrabrost nekome reći da vam je žao, ali time pokazujete poniznost, kvalitet koji će druge privući prema vama. Emocionalna inteligencija pomaže da shvatite kako izvinjenje ne znači uvek da niste u pravu, to znači da cenite vezu više od ega, napominje.

10. Opraštate i zaboravljate

Držati se ljutnje je kao ostaviti nož u rani. Dok počinitelj nečeg lošeg nastavlja sa svojim životom, vi sebi nikada ne dajete priliku za oporavak. Kada oprostite i zaboravite, zapravo sprečavate druge da vaše emocije drže kao taoce, a samim tim sebi dopuštate da krenete dalje i ne osvrćete se, pojašnjava autor. 

11. Držite se reči i obaveza

Danas je uobičajeno da ljudi prekrše dogovor ili preskoče obavezu, kad im se prohte. 

- Naravno, odustajanje od filmske večeri s prijateljem prouzrokovaće manje štete od kršenja obećanja vašem detetu ili propuštanja velikog poslovnog roka. Ali, kad steknete naviku da držite svoju reč i u velikim i malim stvarima, vi stičete jaku reputaciju da ste pouzdan čovek - kaže Bariso. 

12. Pomažete drugima

Jedan od najboljih načina pozitivnog uticaja na emocije drugih je da im pomognete.

- Većini ljudi nije bitno gde ste diplomirali, pa čak ni vaša prethodna postignuća. Ali, šta je sa satima koje ste spremni da izdvojite iz svog rasporeda, kako biste slušali ili pomogli? Takve radnje grade poverenje i inspirišu druge da slede vaše vođstvo - kaže autor.

13. Štitite se od emocionalne sabotaže

Shvatate da emocionalna inteligencija ima i tamnu stranu.

- Na primer, kada pojedinci pokušavaju manipulisati tuđim emocijama, kako bi gurali lične ciljeve ili iz nekog drugog sebičnog razloga - pojašnjava Džastin Bariso, a prenosi inc.com. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.