Da li vam se prezime završava na -ić ili -ović? Evo koje nosi kakvo značenje i koliko ima duboke korene

Prezime rođenjem nasleđujemo od predaka, a u drugoj polovini 14. veka, njihova formacija je uključivala različite sufikse.

Uz ime koje nam daju na rođenju i koje predstavlja naše lično ime, prezime označava naše poreklo i korene. Ova važna odrednica identiteta često nosi sa sobom bogatu istoriju i priče naših predaka.

Većina srpskih prezimena prepoznatljiva je po sufiksu -ić. Sufiks -ić je slovenski deminutiv, čija je osnovna uloga u stvaranju patronima i matronima.

Procenjuje se da se nekih dve trećine srpskih prezimena završava na -ić ili -vić. 

U drugoj polovini 14. veka, prezimena su postala uobičajena u slovenskim narodima, a njihova formacija je uključivala različite sufikse. Najčešći nastavak -IĆ ukazuje na to da je neko "malo" ili "mlado", dok nastavak -OVIĆ implicira da je osoba potomak nekoga. Ove jezičke karakteristike ne samo da oslikavaju porodične veze, već i kulturne i društvene aspekte vremena u kojem su se formirala.

Foto: Shuterstock

Prezimenska osnova može da bude različita. Najčešće je to lično ime rodonačelnika određene porodice. U najvećem broju slučajeva to je očevo, dedino ili ime nekog drugog muškog pretka u direktnoj liniji srodstva. Pobočna linija srodstva, javlja se samo u izuzetnim slučajevima. Postoje i prezimena nastala od imena ženskog pretka. „Osnivač prezimena“ ne mora uvek da bude krvni srodnik. Ponekad to mogu da budu i druga lica (usvojitelj, staratelj, dobročinitelj i dr.)[1]. Takođe mogu biti i prema upečatljivoj osobini nekog od predaka, prema mestu gde porodica živi ili odakle se doselila, objasnio je Trifun Pavlović u članku "Srpski tić se preziva na ić", piše Žena Blic.

Danas, prezimena služe kao most između prošlosti i sadašnjosti, povezujući nas sa našim korenima i podsećajući nas na priče koje oblikuju naš identitet. U svetu koji se brzo menja, važno je razumeti i ceniti značaj prezimena kao dela naše lične i kolektivne istorije.