Da li vam se prezime završava na -ić ili -ović? Evo koje nosi kakvo značenje i koliko ima duboke korene

Prezime rođenjem nasleđujemo od predaka, a u drugoj polovini 14. veka, njihova formacija je uključivala različite sufikse.

Uz ime koje nam daju na rođenju i koje predstavlja naše lično ime, prezime označava naše poreklo i korene. Ova važna odrednica identiteta često nosi sa sobom bogatu istoriju i priče naših predaka.

Većina srpskih prezimena prepoznatljiva je po sufiksu -ić. Sufiks -ić je slovenski deminutiv, čija je osnovna uloga u stvaranju patronima i matronima.

Procenjuje se da se nekih dve trećine srpskih prezimena završava na -ić ili -vić. 

U drugoj polovini 14. veka, prezimena su postala uobičajena u slovenskim narodima, a njihova formacija je uključivala različite sufikse. Najčešći nastavak -IĆ ukazuje na to da je neko "malo" ili "mlado", dok nastavak -OVIĆ implicira da je osoba potomak nekoga. Ove jezičke karakteristike ne samo da oslikavaju porodične veze, već i kulturne i društvene aspekte vremena u kojem su se formirala.

Foto: Shuterstock

Prezimenska osnova može da bude različita. Najčešće je to lično ime rodonačelnika određene porodice. U najvećem broju slučajeva to je očevo, dedino ili ime nekog drugog muškog pretka u direktnoj liniji srodstva. Pobočna linija srodstva, javlja se samo u izuzetnim slučajevima. Postoje i prezimena nastala od imena ženskog pretka. „Osnivač prezimena“ ne mora uvek da bude krvni srodnik. Ponekad to mogu da budu i druga lica (usvojitelj, staratelj, dobročinitelj i dr.)[1]. Takođe mogu biti i prema upečatljivoj osobini nekog od predaka, prema mestu gde porodica živi ili odakle se doselila, objasnio je Trifun Pavlović u članku "Srpski tić se preziva na ić", piše Žena Blic.

Danas, prezimena služe kao most između prošlosti i sadašnjosti, povezujući nas sa našim korenima i podsećajući nas na priče koje oblikuju naš identitet. U svetu koji se brzo menja, važno je razumeti i ceniti značaj prezimena kao dela naše lične i kolektivne istorije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.