Novčanica sa likom Tita imala je neoprostivu grešku! Skandal stare Juge koji nikada niko nije primetio (VIDEO)

Novčanica sa likom Josipa Broza Tita u staroj Jugoslaviji imala je grešku koju su tada vešto sakrili i nije bila povučena iz opticaja sve dok jugoslovenski dinar nije otišao u zaborav.

Jugoslovenski dinar bila je valuta koja je najpre počela da se koristi u Kraljevini SHS od 1920., a potom se koristila u Kraljevini Jugoslaviji, socijalističkoj Jugoslaviji, pa u Saveznoj republici Jugoslaviji.

Imena države su se menjala, ali ne i dinar, koji je stekao kultni status pa je prestao da bude "jugoslovenski" kad ga je Srbija zamenila srpskim dinarom, a Crna Gora evrom - godinama nakon što se nekadašnja Jugoslavija raspala.

Početkom osamdesetih doneta je odluka da se postojeća serija novca zameni novom, modernijom. U novoj seriji, svaka pojedina novčanica trebalo je da predstavlja jednu od jugoslovenskih republika, i na licu bi imala jednu istorijsku ličnost iz te republike, a na naličju motiv iz te republike. Najmanja novčanica od 10 dinara predstavljala bi najmanju republiku, Crnu Goru, a najveća postojeća od 1000 dinara najveću republiku, Srbiju, a uvela bi se i nova novčanica od 5000 dinara koja bi predstavljala Jugoslaviju. Prvo je trebalo da najveća novčanica bude puštena u opticaj, a zatim bi se postupno zamenjivale novčanice manjih apoena.

Godine 1985. izlazi nova serija novčanica, koja je započeta uvođenjem novčanice od 5000 dinara s likom preminulog jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita.

Ta, do tada najveća izdata i dugo iščekivana novčanica, izazvala je pravu buru u javnosti, a ona traje i danas ne zbog njene vrednosti, već greške koju u početku niko nije primetio.

Naime, uz lik Tita upisana je i godina njegovog rođenja i smrti. Umesto 1892- 1980, na novčanici je pisalo 1892-1930 pa je prema njoj Tito umro 50 godina ranije.

Foto: Foto: Shutterstock

Zanimljivo je to što čak ni posle uočavanja greške ta novčanica nije povučena iz opticaja, jer je generalni direktor tadašnjeg Zavoda za izradu novčanica rekao da je od 14 miliona štampanih novčanica, njih samo 4 posto s greškom. To znači da se pogrešna godina smrti našla na oko 560 hiljada novčanica, a prema međunarodnim propisima država koja pusti više od jednog promila novčanica s vidljivom greškom, treba povući čitav novca iz serije iz opticaja.

Foto: profimedia

Ali, pogrešna godina smrti Tita nije jedina greška kod ove novčanice. Na njoj nije službeno spomenut datum kad se pušta u opticaj, a izgled i opis novčanice bio je potpuno različit od onog što je najavljeno u službenom listu SFRJ, JANI.

Druga novčanica koja je trebalo da bude štampana u apoenu od 1000 dinara, s datumom izdavanja 1986., predstavljala bi SR Srbiju i na licu je trebalo da ima portret Vuka Stefanovića Karadžića. Sve matrice su bile gotove i novčanica je bila spremna za štampanje, ali nikada nije puštena u opticaj. S obzirom na hiperinflaciju, pojavila se potreba za novčanicama sve većih apoena, a ne sve manjih.

Nakon raspada počinje kraj jugoslovenskog dinara

1991. godine Slovenija ga je zamenila privremenim novčanim bonovima, a 1992. godine slovenskim tolarom, a potom 2007. godine evrom.

1991. godine Hrvatska ga je zamenila hrvatskim dinarom, a u delovima pod kontrolom Srpske krajine koristio se krajinski dinar. Godine 1994. godine uvodi se hrvatska kuna.

1992. godine Makedonija uvodi makedonski denar.

1992. godine Bosna i Hercegovina je uvela bosanskohercegovački dinar, a u delovima pod kontrolom Republike Srpske koristio se dinar Republike Srpske. Godine 1998. uvodi se konvertibilna marka.

1999. godine Crna Gora ga menja nemačkom markom, a 2002. godine evrom.

1999. godine Kosovo ga menja njemačkom markom, a 2002. godine evrom.

2003. godine Srbija ga menja srpskim dinarom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.