LEKOVITI, SLASNI ZALOGAJI: Dinja daleko zdravija nego što mislite!

Popularni letnji plod sadrži zavidnu količinu vitamina A neophodnog za dobar ten i vid, kao i vitamin C. Zajedno ova dva moćna antioksidansa štite organizam od kardiovaskularnih bolesti i starenja

Dinja je jedna od namirnica koje su zaštitni znak leta i bez kojih ne možemo da zamislimo osveženje tokom toplih dana. Iako se kao i lubenica smatra voćem, dinja je zapravo povrće iz porodice tikvi. Narandžasta boja sočnog ploda ukazuje na obilje karotena koji je snažan antioksidans, a njen jedinstveni ukus nailazi na podeljena mišljenja onih koji u njemu uživaju i onih kojima je previše egzotičan.

Smatra se da dinja potiče iz Azije, gde je bila poznata još 1.000 godina pre nove ere, a na naše prostore doneli su je moreplovci iz Afrike. U Bibliji se spominje da su Izraelci, lutajući 40 godina po pustinji nakon odlaska iz Egipta, najviše žalili za dinjom. Poznato je i da je čuveni antički lekar Hipokrat, osobama sa lošim varenjem savetovao da posle obroka obavezno pojedu krišku dinje prelivenu vinom.

Iako većina preferira sočno meso dinje, među pojedinim narodima Južne Amerike i Azije najcenjenije su koštice koje se konzumiraju kao grickalice. U svetu se gaji preko 50 sorti dinja, a kod nas su najpopularnije ananas i dinje kantalupe.  

Vitamini i minerali  

Ova slasna voćka ima zavidnu količinu vitamina A koji je neophodan za dobar ten i vid, kao i vitamin C. Zajedno ova dva moćna antioksidansa štite organizam od kardiovaskularnih bolesti i starenja. Od minerala sadrži gvožđe, magnezijum, bakar, kalijum, mangan, fosfor.

Obiluje i antioksidansima kolinom, zeaksantinom i beta karotenom, koji pružaju zaštitu od niza bolesti - od obične prehlade pa sve do raka. S obzirom na to da 90 odsto njenog sastava čini voda, idealno je voće za hidrataciju tokom vrelih letnjih dana.

Semenke, koje su takođe jestive, sadrže proteine, vlakna i omega-3 masne kiseline u obliku alfa-linoleinske kiseline.

Zdravlje očiju

Dinja sadrži nutrijente važne za zdravlje očiju - nekoliko studija je pokazalo da karotenoidi usporavaju destruktivni proces u mrežnjači koji vodi do takozvane makularne degeneracije, bolesti koja se obično javlja kod starijih osoba.

Kako ozbiljan nedostatak vitamina A i C može da dovede do glaukoma i makularne degeneracije, pa čak i do slepila, dinja je odličan izbor za sprečavanje ili usporavanje razvoja ovih promena.

Rizik od razvijanja astme niži je kod ljudi koji konzumiraju veće količine beta karotena, odnosno voće poput dinje, bundeve, šargarepe, kao i zeleno lisnato povrće. Vitamin C takođe štiti od astme, obezbeđuje kiseonik i smanjuje rizik od alergijskih reakcija, a ovo voće ga sadrži u velikim količinama.

Srce i krvni pritisak

Kalijum, kog ima čak 300 miligrama u sto grama dinje, pomaže organizmu da se oslobodi viška natrijuma i na taj način snižava krvni pritisak. Naravno, da bi se postigao ovaj efekat, dinju treba jesti redovno.

Unos kalijuma povezan je i sa smanjenim rizikom od moždanog udara i gubitka mišićne mase. Ovaj mineral čuva gustoću kostiju i sprečava nastanak kamena u bubregu.

Štiti od raka

Dinja je bogat izvor antioksidansa važnih u odbrani zdravih ćelija od oštećenja i upala, koje mogu da dovedu do raka. Tako su mnoge studije došle do zaključka da su dinje korisne u prevenciji raka creva, prostate, dojke, pluća i raka gušterače.

Reguliše probavu

Ova voćka spada u lako probavljivu hranu i konzumira se na prazan stomak, a dobar je izbor i za one osetljivog želuca jer sadrži enzime. 

Biljna vlakna dinje povoljno deluju na čišćenje organizma od štetnih materija i predstavljaju pravi recept za lečenje nadutosti stomaka. Takođe, zbog obilja vlakana, i ovo voće sprečava zatvor.

Vitki u struku

Redovno konzumiranje dinje pomaže u smanjenju oksidativnog stresa i tako reguliše upalne procese koji mogu da dovedu do razvoja artritisa. 

Upale su povezane i s nastankom metaboličkog sindroma koji označava grupu poremećaja - insulinsku rezistenciju, nakupljanje masnog tkiva u području stomaka, visok nivo holesterola i povišen krvni pritisak.
Istraživanja su pokazala da su žene koje su konzumirale 350 grama voća na dan imale znatno niži rizik od razvijanja ovog sindroma. Studija je uključivala dinju, jabuke, grožđe, lubenicu i banane.

Lepa kosa i koža 

Dinje su kao stvorene za lepotu. To je zbog uticaja vitamina A neophodnog za proizvodnju sebuma koji vlaži kožu i kosu. Ovaj vitamin ujedno štiti i od UV zraka, sprečavajući prevremeno starenje kože. 

Osim vitamina A, tu je i vitamin C, važan za izgradnju i održavanje kolagena koji koži i kosi daje elastičnost i strukturu. Za masku protiv bora ispasirajte krišku dinje, nanesite je na lice i vrat, ostavite da deluje 30 minuta, pa isperite mlakom vodom.

Poslastica na tanjiru

Kao vrlo korisna namirnica dinja može da se jede i na početku obroka, ali sa dodatkom malo soli i bibera da bi bila svarljivija. Pojedini svetski gastronomi preporučuju konzumiranje samo sa biberom, iza čega treba popiti čašu dobrog vina. Ali, ovo mogu samo oni koji nemaju osetljiv želudac.

Ipak, najpoznatije hladno predjelo je dinja sa pršutom. Odlična je i kao dodatak salati, sa piletinom ili morskim plodovima. Ko voli egzotiku, od dinje može da pripremi i salsu - sos od kockica dinje u koje je dodat crveni biber, naseckan korijander i ljutika sa nekoliko kapi limuna. Ovako pripremljen umak servira se uz ribu i piletinu sa roštilja.

Aroma dinje može da se pojača uz dodatak malo soka od limuna, a ko voli, može da doda i malo cimeta u prahu, naseckane sveže nane ili beli biber.

*Napomena: Ako koristite beta blokatore ili imate problema sa bubrezima, konzumirajte dinju u umerenim količinama.

Narodna medicina

U narodnoj medicini dinja se koristi za lečenje mnogih oboljenja, a u terapiji se koriste plodovi, sok i seme.

Protiv grčeva

Uzeti po dve kašičice semenki dinje i krastavca. Pomešati i preliti sa 600 ml provrele vode, ostaviti poklopljeno da stoji dva sata, a zatim procediti. Piti po 100 ml pre doručka, a po 200 ml pre ručka i večere. Lečenje traje deset dana.

Protiv učestalog mokrenja

Pomešati po dve kašičice sitno izmrvljenog semena dinje i krastavca i jednu kašičicu usitnjenih peteljki višnje. Sve preliti sa 700 ml provrele vode i ostaviti da odstoji dva sata poklopljeno. Zatim procediti i piti po 250 ml tri puta dnevno pre obroka. Terapija traje pet dana.

Za osveženje i jačanje organizma 

Sok od dinje isceđen ručno ili u sokovniku pomešajte sa jogurtom, medom i limunovim sokom. Tako dobijenu mešavinu treba piti dva do tri puta dnevno po jednu čašu.

Za negu suve kože 

Iscediti sok sveže dinje, dodati istu količinu mleka i ružine vodice. Losion nanositi na lice uveče i ujutro, a po mogućstvu i češće, ostaviti da stoji 20 minuta, a zatim isprati mlakom vodom.

RECEPTI:

Domaći sladoled

Sastojci: 300 ml slatke pavlake, 100 g smeđeg šećera (ili drugog zaslađivača), zrela dinja, oljuštena, bez semenki, isečena na kockice, sok od jednog limuna. 
Priprema: slatku pavlaku i šećer zagrejte do ključanja i mešajte dok se šećer ne rastopi. Sklonite s vatre. Dinju i sok od limuna stavite u blender i miksajte dok se ne sjedine. Zatim sipajte pavlaku sa šećerom i još malo blendirajte. Sipajte dobijenu smesu u posudu i ostavite da se rashladi, a zatim stavite u zamrzivač na tri sata da se zamrzne. Sladoled servirajte u posudicama, a možete ga ukrasiti svežim malinama.

Letnji smuti

Sastojci: šolja dinje isečene na kockice, šolja lubenice iseckane na kockice, šolja usitnjenog leda, kašika meda (po ukusu).
Priprema: kockice leda stavite u čistu kuhinjsku krpu i usitnite oklagijom. Stavite sve sastojke u blender i miksajte dok se ne sjedine. Odmah poslužite i uživajte u osvežavajućoj aromi.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.