Borba sa LJUSPICAMA i PREDRASUDAMA! Kako da PREPOZNATE da imate PSORIJAZU?

Od psorijaze, koja je najučestale imunološko oboljenje, u Srbiji pati između 150.000 i 200.000 ljudi, dok inovativnu biološku terapiju prima tek 470

Psorijaza ne poznaje granice, može da oboli svako i bilo kad. Nije opasna po život, ali su oboleli skloniji dijabetesu, psorijaznom artritisu, srčanim oboljenjima i depresiji, zato što se godinama bore ne samo sa promenama na koži već i sa neopravdanom diskriminacijom. Od ovog najučestalijeg imunološkog oboljenja u Srbiji pati između 150.000 i 200.000 ljudi, dok inovativnu biološku terapiju prima tek 470. Svetski dan borbe protiv psorijaze obeležen je pod sloganom "Ujedinjeni u akciji", a stručnjaci su istakli važnost dermatoloških pregleda i apelovali da se još dva inovativna leka registrovana u Srbiji što pre stave na pozitivnu listu.

Kako prepoznati?

Crvena, upaljena i uzdignuta koža karakteristična je za psorijazu, kao i ljuske sivo-srebrnaste boje ili mrlje, odnosno plak na koži. Javljaju se i udubljenja na noktima ili se nokat odvaja od prsta. Ako primetite sledeće simptome, obavezno se javite se lekaru:

Foto: Shutterstock

* uzdignuta, crvena i upaljena koža
* sivo-srebrne ljuspice ili mrlje, ili plak na koži
* sitna, crvenkasta žarišta na koži
* izuzetno suva koža, koja često puca i krvari
* svrab i peckanje kože
* udubljenja na noktima ili odvajanje nokta od prsta

Svaki treći sa komplikacijama

Promene mogu da se jave na glavi, genitalijama, gornjim i donjim ekstremitetima, šakama, tabanima. Suprotno predrasudama, nije zarazna niti je posledica izloženosti virusu. Reč je o sistemskoj zapaljenskoj bolesti koja može biti i genetska, ali je u najvećem broju slučajeva prouzrokovana stresom.

Foto: Shutterstock

- Osim vidljivih promena, bolest može da zahvati zglobove, te se kod svakog trećeg obolelog razvija i psorijatični artritis. Dokazane su i češće komplikacije u vidu kardiovaskularnih bolesti ili dijabetesa, pacijenti mogu da imaju probleme sa stomakom, recimo Kronovu bolest... Među najteže komplikacije spadaju infarkt i šlog, ali se odgovarajućom terapijom sprečavaju i komplikacije i utiče se na kvalitet života. Javite se stoga dermatologu, nemojte zapostavljati svoju bolest - savetuje načelnik dermatologije KBC "Zvezdara" dr Predrag Majcan i dodaje:

- Bitno je naglasiti i psihičko zdravlje obolelih, pogotovo u vreme pandemije. Podrška nas lekara je veoma bitna, te apelujemo na pacijente da se obrate za dodatnu pomoć ukoliko je to potrebno.

Velika očekivanja

Mada je psorijaza poznata već par hiljada godina, SZO je tek nedavno definisao ovu bolest.

Foto: Shutterstock

- Tek 2016. godine napravljen je globalni izveštaj o psorijazi i sama definicija je prilično alarmantna jer, između ostalog, stoji da je u pitanju hronična nezarazna inflamacija kože koja dovodi do spoljašnjih deformiteta, kao i da za bolest nemamo lek koji će je izlečiti. Veoma je česta, javlja se kod dva do četiri odsto ljudi, te ako imamo sedam miliona ljudi, možemo da računamo da između 150.000 i 200.000 ima psorijazu. Bitno je naglasiti da se psorijaza više ne smatra kožnom bolešću, jer ta zapaljenja ne utiču samo na kožu već i na druge sisteme organa - naglašava prof. dr Dušan Škiljević, predsednik Udruženja dermatologa Srbije.

Kod nas se u lečenju te bolesti primenjuju dva biološka leka (od ukupno desetak, koliko ih ima u svetu), registrovana su još dva, ali se čeka da ih Republički fond za zdravstveno osiguranje stavi na svoju listu.

- U nekim slučajevima postojeći lekovi ne daju efekte koji se očekuju, te je uvek bolje imati veći izbor. Osim toga, i lestvica ocenjivanja terapije se promenila. Nekad smo bili zadovoljni kada se 75 odsto promena na koži povuče, danas tražimo da to bude bar 90 odsto, a bilo bi najbolje da se apsolutno povuku - poručila je dermatološkinja Univerzitetske klinike Kliničkog centra Srbije dr Mirjana Milićević Srećković.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.