Shutterstock
KAD PLUĆA PATE! Šta je to HOBP i da li prepoznajete njene SIMPTOME?
Hroničnu opstruktivnu (opstrukcija - suženje) bolest pluća karakteriše ograničeni, smanjeni protok vazduha u disajnim putevima udružen sa zapaljenjskom reakcijom pluća na štetne čestice ili gasove. Ova progresivna i potencijalno fatalna bolest je i veliki faktor rizika za obolevanje od kovida
Mnogi ljudi boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) a da to i ne znaju, jer svoje simptome kao što su konstantno kašljanje, gubitak daha tokom aktivnosti koje pre nisu stvarale napor, pritisak u grudima i nemogućnost dubokog udisanja pripisuju starenju ili pak pušenju. U svetu boluje oko 50 miliona ljudi, a svake godine umre skoro tri miliona. U Srbiji trenutno ima oko 500.000 pacijenata, dok je kod svakog desetog bolest u terminalnoj fazi. Ova progresivna i potencijalno fatalna bolest veliki je faktor rizika za obolevanje od kovida. Osim toga, u stalnom je porastu prvenstveno zbog velikog broja pušača, ali i sve veće aerozagađenosti.
Manjak kiseonika
Hroničnu opstruktivnu (opstrukcija - suženje) bolest pluća karakteriše ograničeni, smanjeni protok vazduha u disajnim putevima udružen sa zapaljenjskom reakcijom pluća na štetne čestice ili gasove. Zapravo, kod bolesnika sa HOBP manji su otvori disajnih puteva. U njih ulazi manje vazduha zato što su zidovi disajnih puteva zadebljali i otečeni, sami putevi su stisnuti pod uticajem malih mišića koji ih okružuju i u njima se stvara sluz koju osoba iskašljava.
Shutterstock
Prepoznajte na vreme
Simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća uključuju:
* konstantno kašljanje, koje se često naziva "pušački kašalj"
* preterano lučenje sekreta
* osećaj teškog disanja, pritisak u grudima i nemogućnost dubokog udisanja
* zvuk "sviranja" koji nastaje zbog pokretanja sekreta
U početku se simptomi javljaju samo kod fizičkog opterećenja, npr. penjanja uz stepenice, a kako se bolest razvija, pacijent ostaje bez daha i tokom mirovanja.
Obolevaju najčešće pušači ili bivši pušači (80-90 odsto), a među ostalim faktorima rizika su zagađenost vazduha, izloženost štetnim česticama i gasovima u radnoj sredini i genetska sklonost. Većina bolesnika ima preko 40 godina, ali mogu oboleti i mlađi ljudi.
Pacijenti se žale na kašalj i iskašljavanje, otežano dišu, guše se, ostaju bez daha prilikom fizičkog napora i potrebno im je duže vreme da se oporave nakon prehlade, gripa ili bakterijske infekcije, a sa napredovanjem bolesti tegobe postaju sve izraženije. Ako se bolest ne leči, može doći do trajnog smanjivanja koncentracije kiseonika u krvi, pa je u krajnjem stadijumu bolesti pacijentima neophodan kiseonik u terapiji.
Većina se kasno javlja lekaru i smatra da je kašalj normalna pojava zbog pušenja, iako je rana dijagnoza bolesti vrlo jednostavna - potrebno je uraditi spirometriju, jednostavnu metodu merenja kapaciteta pluća. U ostale dijagnostičke metode spadaju i analiza krvi, rendgenski snimak i CT-skener pluća.
Shutterstock
Pumpica kao spas
Kada se jave lekaru koji će utvrditi pravu prirodu bolesti, pacijenti dobijaju savet o daljem lečenju. Najvažniji lekovi koji su u upotrebi su bronhodilatatori, inhalacioni kortikosteroidi, sekretolitici, po potrebi antibiotici. Pumpice za inhalaciju su najkorisniji vid terapije, jer se lek aplicira direktno na oboleli organ, potrebne su male doze, a neželjeni efekti su zanemarljivi.
Dobra i loša hrana
Za zdravija pluća u svoj meni uvrstite beli i crni luk, sok od brusnice, svežu šargarepu i ostale namirnice bogate antioksidantima. Na osnovu rezultata pojedinih ispitivanja, poseban akcenat stavljen je na pomorandže, jer, između ostalog, preventivno deluju protiv raka pluća. Izbegavajte mleko, mlečne proizvode i masnu hranu, koja povećava nastajanje sluzi u plućima i blokira disajne puteve. Ne treba preterivati ni sa slatkišima.
Preporučuje se vakcina protiv sezonskog gripa, kao i protiv korone zbog povećanog rizika od zaraze - ako se zaraze i obole, osobe koje imaju HOBP uglavnom imaju teži oblik bolesti.
Tu su još i rehabilitacija, terapija eventualnih komplikacija, po potrebi i kiseonična terapija.
Stil života
Ono što sami možete da uradite kako biste pomogli svojim plućima jeste da prestanete da pušite i izbegavate mesta gde se puši, gde ima dima i mirisa koji vam smetaju. Redovno provetravajte prostorije u stanu, što češće boravite u prirodi, praktikujte vežbe disanja, regulišite telesnu težinu.
Shutterstock
Uz negovanje zdravog načina života, redovnu kontrolu kod lekara, po mogućstvu pulmologa i redovnu i pravilnu upotrebu terapije, bolest može da se drži pod kontrolom i uspori njeno napredovanje.
Pošaljite nam vest, fotografiju ili snimak na 0648482459
Pratite nas na društvenim mrežama
PROČITAJTE JOŠ
-
-
informer.rs | Petak, 19. 11. 2021.
-
stvarukusa.rs/informer.rs | Četvrtak, 18. 11. 2021.
