KAŠALJ KOJI NE PROLAZI! O ovoj bolesti se MALO ZNA, a pulmolozi savetuju MED i VITAMIN C!

U Srbiji oko pola miliona ljudi pati od HOBP-a, on je peti najčešći uzrok smrti u našoj zemlji, ali široka javnost malo zna o ovoj bolesti, a još manje o rizičnim ponašanjima koja je izazivaju

Mnogi ljudi boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), a da to i ne znaju jer svoje simptome, kao što su dugotrajni kašalj, iskašljavanje, nedostatak vazduha pri naporu ili zviždanje u grudima, pripisuju starenju ili pak pušenju. U Srbiji oko pola miliona ljudi pati od HOP-a, on je peti najčešći uzrok smrti u našoj zemlji, ali široka javnost malo zna o ovoj bolesti, a još manje o rizičnim ponašanjima koja je izazivaju. Na onlajn tribini "Zdravi bez kašlja", povodom 18. novembra, Svetskog dana borbe protiv HOBP, čulo se upozorenje stručnjaka, posebno u vreme pandemije, da je ova progresivna i potencijalno fatalna bolest u stalnom porastu, ali i dalje među onima koje se nedovoljno dijagnostikuju.

Zacenjivanje i iskašljaj

- Pre svega ovo je bolest starije životne dobi, više bolest muškaraca, pušača, onih koji rade ili žive izloženi respiratornim agensima, hroničnog i progresivnog toka sa nedovoljno karakterističnim simptomima, od kojih je pre svega prisutan kašalj. I u svetu, a posebno kod nas, oboleli se kasno obraćaju lekaru, zanemarujući tegobe, pripisujući jutarnji kašalj i iskašljaj pušačkoj navici. Otkrivanje ove bolesti suviše kasno zahteva ozbiljnije lečenje, česte posete lekaru, dugotrajnu primenu više lekova. Hronična opstruktivna bolest pluća vodi u respiratornu slabost, znatno narušenu radnu i životnu aktivnost. Ova pandemija i zagađenost vazduha koji dišemo učinili su da moramo ozbiljno da vodimo računa o stanju naših pluća - ističe prof. dr Lidija Ristić, pulmolog i predsednica Udruženja pulmologa Srbije.

Foto: Shutterstock

Kašalj je, inače, odbrambeni mehanizam kojim se organizam, u normalnim okolnostima, brani i odstranjuje udahnute čestice iz disajnih puteva. Međutim, simptomi poput učestalog i dugotrajnog kašlja u napadima, sa zacenjivanjem ili iskašljajem koji je izmenjene boje, u prevelikoj količini ili promenjene gustine alarm su za odlazak kod lekara.

Prva linija odbrane od HOBP-a

- Funkcija pluća duplo brže opada kod pacijenata sa HOBP-om u odnosu na zdrave osobe, a sa svakim pogoršanjem bolesti, pluća su sve slabija, dok je kvalitet života ugrožen. Da do bolesti ne bi došlo, važno je zaštiti i ojačati imuni sistem i pluća, koja, kada su oslabljena, postaju podložna raznim virusnim i bakterijskim infekcijama. Prestanite da pušite, redovno uzimajte propisanu terapiju, budite fizički aktivni i uzimajte dovoljno voća i povrća - savetuje prof. dr Ristić.

Prema svetskim smernicama, za lečenje HOBP-a savetuje se primena raznih lekova, pumpica, ali i mukolitika N-acetilcisteina u dužem vremenskom periodu, najmanje četiri meseca, pa i duže, jer se njime olakšava iskašljavanje sekreta.

Foto: Shutterstock

- Najnovija preporuka stručnjaka jeste uzimanje meda i proizvoda od meda kao prve linije u borbi protiv kašlja. S obzirom na to da se simptomi HOBP-a kao i ostalih respiratornih oboljenja javljaju tokom zimskih meseci, a tada su uglavnom virusi uzročnici, ne treba odmah uzimati antibiotike. Savet je da se imunitet podiže prečišćenim standardizovanim propolisom i prirodnim vitaminom C, koji ujedno popravljaju zdravlje pluća i čitavog organizma - objašnjava prof. dr Ristić.

Foto: Shutterstock

Toaleta nosa

Ono što je zajednički simptom većini respiratornih oboljenja jeste nagomilani sekret sa kašljem, koji je pogodno tlo za razvoj infekcija.

- Respiratorne infekcije mogu da budu različitog intenziteta, od blage kliničke slike do komplikacija koje moraju da se leče u bolničkim uslovima. Hiperprodukcija sekreta u gornjim disajnim putevima može da dovede do zapaljenja sinusa, uva i grla, problema sa disanjem i gutanjem, a postnazalno slivanje sekreta dovodi do kašlja i komplikacija u donjim disajnim putevima. Kašalj predstavlja veliki problem, kao jedan od najkompleksnijih respiratornih simptoma - navodi doc. dr Sanja Krejović Trivić, specijalista ORL-fonijatar iz Udruženja laringologa Srbije.

Foto: Shutterstock

Najčešći uzrok kašlja je upala sluzokože nosa i sinusa (rinosinuzitis), koja dovodi do slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela, kao i pulmološke bolesti i gorušica, a prevencija je uvek najbolja terapija.

- Osim jačanja imuniteta, savetuje se provetravanje prostorija, posebnu pažnju treba posvetiti ličnoj higijeni, zdravoj ishrani sa dosta tečnosti i vitamina, promeni loših životnih navika i vakcinaciji. Redovna toaleta nosa, kod dece i odraslih, prevencija je i terapija stalno prisutnog sekreta u nosu. Toaleta nosa hipertoničnim (fiziološkim) rastvorom je najbolji izbor za ispiranje nosa od bakterija i virusa, kao i za smanjenje otoka sluznice i osećaja zapušenosti, a upotreba prirodnog sekretolitika je neophodna da bi se sekret lakše eliminisao - savetuje doc. dr Krejović Trivić.

VITAMINI U TEGLI! 3 skromne vrste povrća, 2 voćke i med za BOLJI IMUNITET, a recept pogledajte OVDE.

20 MINUTA ČINE ČUDA! Smanjuju rizik od SRČANOG i moždanog UDARA, demencije, depresije..., a čemu je reč pogledajte OVDE.

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.