ZDRAVSTVENI PROBLEM KOJI MNOGI IMAJU, UTIČE NA OPADANJE KOSE! Kada ste poslednji put proverili rad ŠTITNE ŽLEZDE?

Doktorka Gorana Epštajn ističe da bi poremećaj rada štitne žlezde, pored drugih problema poput gojenja, umora, glavobolje itd. mogao biti razlog i za opadanje kose

Iako će mnogi prvo pomisliti da do opadanja kose dolazi usled genetike ili promene sezone, postoje i drugi razlozi i to zdravstvene prirode, zbog kojih gubite kosu.

Doktorka Gorana Epštajn ističe da bi jedan od tih razloga mogao da bude i problem sa štitnom žlezdom:

- Ne postoje moćniji hormoni u telu od hormona štitne žlezde. Zapravo, svaka ćelija na telu ima receptor za ove hormone, tako da ukoliko štitna žlezda ne funkcioniše optimalno, male su šanse da čitav organizam funkcioniše optimalno.

Simptomi smanjenog rada štitne žlezde su mnogi: umor, dobijanje u težini, glavobolja, zatvor, proliv, anksioznost, hladni ekstremiteti, suva koža, smanjen libido, povišen holesterol, neredovni menstrualni ciklusi, a uz to i opadanje kose. Svi simptomi su vrlo nespecifični, pa je pacijent često zbunjen šta je uzrok svih ovih simptoma. Obično izgubi dosta vremena dok dođe do tačne dijagnoze.

Laboratorijske analize, koje se rade radi ispitivanja pravilnog rada štitne žlezde, moraju biti sveobuhvatne i to su: TSH, ukupni T3 i T4, slobodni T3 i T4, anti-TPO, reverzni T3, anti-TG. Znajte, funkcije hormona štitne žlezde su kompleksne, samim tim i analize moraju biti kompleksne.

Veoma važnu ulogu u funkcionalnosti hormona štitne žlezde imaju jetra i creva. U jetri se oko 60 posto neaktivnog T4 konvertuje/pretvara u aktivni T3, dok sledećih 20 posto to čini u crevima. Iz tog razloga, ukoliko ova dva organa nisu u optimalnoj funkciji, neće biti ni hormoni. Najveći uzročnik nepravilnog rada creva je tzv. "leaky gut" (uz to i poremećeni mikrobiom) odn. sindrom propusnih creva, koji nastaje usled loše ishrane.

Foto: Shutterstock

Na rad štitne žlezde ima veliki uticaj jedan drugi hormon - kortizol (hormon stresa), koji smanjuje lučenje TSH, a posledično i hormona T3 i T4 kao i konverziju T4 u aktivni T3. Dakle, stres ne utiče direkno na hormone štitne žlezde, već preko snažnog uticaja kortizola.

Još jedan uzročnik koji ima veliki uticaj na rad štitne žlezde je Epstein - Barr virus (popularni virus mononukleoze), koji ima posledice na njen rad, godinama nakon preležane bolesti.

Nije slučajno da postoje i druga autoimuna oboljenja iste etiologije poput: alopecije, diabetesa tip 1, Alchajmerove bolesti, reumatoidnog artritisa, lupusa, endometrioze, demencije. Oko 25 posto pacijenata koji imaju jedno autoimuno oboljenje, imaju barem i drugo.

Kako će lekar koji se susretne sa pacijentom kome opada kosa i ima hipo ili hipertireoidizam lečiti njegovo opadanje kose? Naravno, daće lek za štitnu žlezdu - dodatak hormona u slucaju hipo, odn. anti-tireoidne lekove u slučaju hipertireoidizma, uz neku terapiju za gubitak kose. Samo tu ima kvaka. Tačnije više kvaka. Manja kvaka je da i sam lek dovodi do opadanja kose. Druga, veća kvaka - šta ćemo sa uzrokom nepravilnog rada štitne žlezde? Tako imamo pacijenta koji gubi kosu, koristi terapiju, ali ne rešava uzrok. I tako se pacijent malo vrti u krug, a sa njim i doktor ili nekoliko doktora koje promeni…

Da bismo izbegli kruženje, neophodno je vratiti se na uzrok i njega korigovati. Dakle:

1. Detoksikacija jetre
2. Korekcija ishrane (gluten se ne gleda ni na fotografijama)
3. Cink je veoma koristan u većim dozama
4. Selenijum je važan u balansu rada štitne žlezde
5. Unos tečnosti - vode
6. Kvalitetan san, nakon kog se budite odmorni
7. Uspešne metode balansiranja, percipiranja stresa (relaksacija, meditacija, joga, hobi i dr.)

Kada se naprave ove veoma važne izmene, kosa će vam pokazati stanje vašeg organizma. Neće više biti krta, neće se lomiti, sama će se obnoviti u okvirima koliko je to moguće. Nestaće perutanje. Tek nakon ovog protokola, kreće se sa konkretnijom terapijom za kosu - završava doktorka.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.