MIRISNA KRALJICA LETA: Breskva čisti od toksina, olakšava probavu, štiti srce...

Breskve su omiljeno letnje voće, deluju vrlo osvežavajuće na organizam, dobar su laksativ i diuretik, uklanjaju otoke i malokrvnost...

Stari Kinezi su prvi imali zadovoljstvo da probaju i uživaju u kiselo-slatkim, sočnim breskvama, a podaci o ovoj voćki datiraju još iz 4 milenijuma p. n. e. Omiljene su tokom leta, jer deluju vrlo osvežavajuće na organizam, čiste ga od toksina i olakšavaju probavu, a istovremeno su dobar laksativ i diuretik, uklanjaju otoke i malokrvnost i štite srce i krvne sudove.

Breskva je u Evropu stigla zahvaljujući istraživaču i avanturisti Marku Polu, koji ju je pronašao u Kini, a preko Persije i Grčke preneo u tople vinogradarske krajeve. Za njihovu popularnost širom Evrope i sveta zaslužni su stari Rimljani, koji su od njih pripremali ukusne poslastice, a koristili su ih i kao dodatak slanim jelima, najčešće specijalitetima od mesa.

Krepi i leči

Ova sočna voćka je odličan izvor mnogih važnih nutrijenata. Najzastupljeniji su vitamini A, C, E, K i B3, a od minerala tu su kalijum, bakar, mangan, magnezijum, gvožđe, kalcijum, fosfor i selen.

Za lepše lice Probajte masku od svežih, zrelih breskvi. Nakon 20 minuta masku treba skinuti, a lice oprati u mlakom čaju od breskvinog cveta. Posle nekoliko ovakvih tretmana, koža postaje čista, glatka i elastična.

Breskva sadrži folate, hlorogensku kiselinu, karotenoide, rutin, kvercetin, katehine, vlakna, ugljene hidrate i nešto manje belančevina i masti.

Zahvaljujući snažnim antioksidansima, vitaminima C i E, breskva je od velike koristi u održavanju zdravlja celog organizma. Vitamin C pomaže u borbi protiv alergija, virusnih i bakterijskih infekcija, bolesti disajnih puteva i niza drugih oboljenja, dok je vitamin E sprečava nastanak arterijskog plaka, suženja arterija i razvoj ateroskleroze.

Zahvaljujući vitaminu B2, plodovi breskve su odličan saveznik dobrog vida i lepe i zdrave kože, a visok sadržaj kalijuma prevenira bubrežna oboljenja i čir na želucu.
Vlakna prisutna u ovim ukusnim plodovima pomažu radu organa za varenje, oslobađaju organizam od toksina, čuvaju zdravlje srca i pomažu u regulisanju nivoa šećera u krvi. Istovremeno, breskva je dobar laksativ i diuretik.

Korisne koštice Kinezi i Japanci koštice breskve smatraju izuzetno značajnim u lečenju kašlja, upale slepog creva, krvavljenja, povišenog krvnog pritiska... Čak ih jedu i zbog karcinoma jednjaka, a koriste ih i za razbijanje krvnog ugruška. Primenjuju ih i za regulisanje menstruacije i bolova nakon porođaja, kao i kod traumatskih oštećenja. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ne treba da se uzima u prevelikim dozama, te da je kontraindikovana jedino za trudnice.

Bioflavonoid rutin doprinosi jačanju kapilara, pomaže u uklanjanju proširenih vena i snižava štetan LDL holesterol, a zbog odnosa kalijuma i natrijuma (7:1) ova aromatična voćka je veoma korisne za sve one koji imaju probleme sa oticanjem i malokrvnošću.

U svetu se sve više koristi i ulje, koje se dobija hladnim ceđenjem koštica, a pokazalo se kao izvrsno sredstvo i za spoljašnju i za unutrašnju upotrebu. Oralno uzeto deluje kao odličan laksativ i snižava holesterol, dok u spoljašnjoj upotrebi postiže izvanredne rezultate kod lečenja ekcema i za masažu osetljive, suve i starije kože.

Slatke đakonije

Iako breskve mogu da se prerađuju, najveću vrednost imaju kada se jedu kao zreli sveži plodovi. Od njih mogu da se spremaju ukusne voćne salate (najbolje u kombinaciji sa limunom i pomorandžom, jer kiselina sprečava tamnjenje), frapei, kokteli, ledeni čajevi, sladoledi. Dobra poslastica je i kombinacija ovog voća sa jogurtom, a mogu da posluže i za spravljanje nadeva za kolače, torte ili druge mahom slatke đakonije.

Uobičajena praksa domaćica je da ih sačuvaju za zimu u obliku sokova, pekmeza, džemova, kompota ili želea.

RECEPTI:

Piletina u voćnom sosu

Sastojci: 1 kg pilećeg mesa bez kostiju, kašika maslinovog ulja, so, biber, 2 kašike žutog šećera, 2 kašike soja sosa, 2 kašike sirćeta, čaša đusa, kašika izrendanog đumbira, 3 čena belog luka, 4 velike breskve i 2 kašike badema.
Priprema: U šerpu srednje veličine sipajte 3/4 l vode, posolite i pobiberite piletinu, stavite je u vodu i kuvajte na umerenoj temperaturi oko 15 minuta. U manjoj posudi zagrejte žuti šećer, soja sos, sirće i đus, tako da dobijete aromatičan preliv. Meso izvadite iz supe i stavite ga na tanjir. U većem tiganju kratko propržite beli luk, dodajte pileće meso, preliv, pileću supu i breskve koje ste prethodno oprali, oljuštili i isekli na četvrtine. Pojačajte temperaturu na maksimum i kuvajte 10 minuta povremeno mešajući. Iseckajte bademe, dodajte u tiganj i kuvajte još 3 minuta. Piletinu servirajte prelivenu krem sosom.

Brzi sladoled

Sastojci: šolja bresaka, šolja malina, šolja kokosovog mleka.
Priprema: Stavite sitno naseckane breskve i maline u blender i dodajte kokosovo mleko i miksajte dok se ne formira glatka smesa. Sipajte je u posudu i stavite u zamrzivač na 4 do 5 sati. Sladoled izvadite iz zamrzivača pola sata pre serviranja kako bi omekšao.

Salata sa jogurtom i medom

Sastojci: po 1 šolja bresaka, pomorandži, kivija, malina, banana i ananasa. Za preliv: tri četvrtine šolje soka od ananasa, 2 kašičice gustina, 2 kašike meda, četvrtina šolje jogurta.
Priprema: Pomešajte sok ananasa i gustin i uz stalno mešanje kuvajte na srednje jakoj vatri 2-3 minuta dok se ne zgusne. Sklonite s vatre i rashladite, stalno mešajući kako se ne bi stvorila korica, dodajte med i jogurt i mešajte dok ne dobijete glatki preliv. Stavite u frižider da se ohladi. U velikoj činiji sjedinite voće naseckano na sitne kockice, dodajte preliv i dobro promešajte.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.