PRAZNIČNA DEPRESIJA: Sami, ali ne i usamljeni!

Najteže je onima koji praznike treba da provedu sami i suoče se sa ličnim neuspesima, prazninom i nezadovoljstvom. Kako prebroditi osećanje usamljenosti i umanjiti praznični stres, objašnjava psihoterapeut Aleksandra Janković

Iako je često prva asocijacija na praznike osećanje radosti i uzbuđenja, kao i okupljanje porodice, za mnoge ljude praznici predstavljaju izvor sete, tuge, a u nekim slučajevima i pravih depresivnih stanja. Najteže je onima koji praznike treba da provedu sami i suoče se sa ličnim neuspesima, prazninom i nezadovoljstvom. Kako prebroditi osećanje usamljenosti i umanjiti praznični stres, objašnjava psihoterapeut Aleksandra Janković.

UKOŠTAC SA HRONIČNIM UMOROM: Prirodni načini za popravljanje energije!

 

Euforija po svaku cenu

- Vreme praznika jeste period kada ljudi ostaju suočeni sa svojom realnom životnom situacijom više nego inače, te se oni koji su izgubili bliske osobe, nemaju partnera, ili im je životni period takav da žive relativno samostalno, po pravilu osećaju izolovanim, izopštenim. Drugim rečima, osobe koje ne žive na uobičajeni način, odstupaju od proseka, nemaju neku grupaciju niti osobu kojoj mogu da se povere, razvijaju osećaj nepripadanja i povlače se. Tu je i socijalni pritisak, euforija koja se stvara za praznike, a koja je veoma često i odglumljena, koji doprinosi tome da se pojedinac koji to nema oseća još usamljenije - objašnjava Aleksandra Janković.

Foto: Shutterstock

Treba biti svestan da svi mi imamo elemente praznične depresije, bez obzira na to u kakvom smo okruženju, tvrdi naša sagovornica.

- Često baš u tim "predivnim" porodicama, koje se utrkuju u tome kako će sve to da naprave, dolazi do konflikata, a neki problemi koji su inače manje vidljivi zbog nedostatka zajedničkog vremena, isplivaju na površinu. Paradoksalno je da, za vreme praznika, imate najviše slučajeva nasilja u porodici, jer gledano generalno, to vreme jeste veoma provokativno - navodi psihoterapeut.

Najdraža osoba

Osoba koja je svesna da će najveći deo vremena tokom praznika provesti sa sobom trebalo bi da upiše i koje su dobre strane toga, predlaže naša sagovornica.

- Nijedan čovek koji je sam ne mora da bude i usamljen, jer ima retku privilegiju da se druži sa najdražom osobom (smeh). Mada nekima teško pada, to je stvar koja se trenira vremenom. Prosto imam utisak da smo zaboravili da se bavimo sobom i da se tek za praznik setimo da razvijamo tu disciplinu u kojoj bi trebalo da uživamo, da ugodimo sebi, spremimo sebi nešto lepo... Na kraju krajeva, ne mora se ništa. Sama činjenica da ste oslobođeni obaveza da spremate, kuvate, nabavljate, čistite (za nekoga) prijatna je - naglašava Aleksandra Janković i napominje da su ljudi generalno, i u vezama, i u brakovima, i u porodicama, i te kako usamljeni, te oni koji žive samostalno nemaju prava da se žale da im život nije kvalitetan i dobar.

Foto: Shutterstock

Pažnja na dar

Naša sagovornica savetuje da se pre svega ne podleže socijalnom pritisku. Da li mora se ode na svaku rasprodaju? Ne. Da li mora da se gledaju ukrasi? Ne. Da li mora da se ide porodično (mama, tata, deca, baba...) u nabavku? Zaista ne mora.

UVEK, JA, NIŠTA.. Reči koje koriste DEPRESIVNI LJUDI!

- Druga stvar jeste da budete realistični: "Da, možda jesam sam (da li mi to baš prija - ne znam), ali ću ovo vreme iskoristiti tako da mi prođe u uživanju". Osim toga, svi mi možemo da komuniciramo, ako ne sa nekim pored nas, možemo da pozovemo telefonom osobu koja je u vrlo sličnoj situaciji i koja će rado prihvatiti komunikaciju. Iluzija je da smo mi jedini, najusamljeniji na svetu. Ne dozvolite, stoga, sebi da tonete u depresiju kada realno za nju nema razloga - sugeriše psihoterapeut i dodaje:

- Pošto su praznici vreme pomirenja i darivanja, možemo da osmislimo i lep poklon kako bi iznenadili nekog, ne mora sve da se kupi, može i da se napravi. Angažujte se i da donesete dobro nekom drugom, starima, nemoćnima..., jer angažovanjem oko negovanja drugih, negujete i sami sebe. To je nešto što je relativno jednostavno, a može da vaš život učini kvalitetnijim i ispunjenijim. Na kraju će vam ostati sećanje na toplo ljudsko lice koje vam se zahvalilo.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.