• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Novosti.rs/Informer.rs

16.02.2019

23:30

UPOZORENJA NIKAD DOSTA: Evo zašto ne smete da pijete antibiotike "na svoju ruku"!

Ljubav

UPOZORENJA NIKAD DOSTA: Evo zašto ne smete da pijete antibiotike "na svoju ruku"!

Podeli vest

Uzimanje antibiotika "na svoju ruku", čemu su mnogi skloni zbog bola u grlu, kašlja ili sumnje na bakterijsku infekciju može da ima više štete nego koristi...

Prema rečima kliničkog farmakologa, profesora Slobodana Jankovića, neodgovarajući antibiotik i njegovo nepravilno doziranje štete crevnoj flori, uzrokuju dijareju, truju bubrege i remete njihovu funkciju, a mogu da dovedu i do oštećenja kostne srži, jetre, nerava, vida, kostiju, zglobova... 

- Praksa je pokazala da se postantibiotska dijareja javlja kod 10 do 20 odsto pacijenata. To je zato što svi antibiotici remete crevnu floru, posebno oni sa širim spektrom dejstva, a njih je većina. Pri tome, dužina primene je najbitniji faktor koji utiče na to da se javi poremećaj crevne flore, a ne "jačina" antibiotika kako se uobičajeno misli. Što je broj različitih bakterijskih vrsta na koje antibiotik deluje veći i lek se duže pije, neželjeni efekat na sistem za varenje je veći - kaže profesor Janković. 

Kada se antibiotik pravilno dozira i ako pacijent ne pije druge lekove sa kojima može da dođe do interakcije, efekat štetnog dejstva je minimalan. 

(FOTO) NE UBIJAJTE BUBE RUKAMA, posledice mogu biti fatalne!



- Postoji nekoliko grupa antibiotika koji se prilikom izlučivanja koncentrišu u bubrežnom tkivu i mogu da izazovu oštećenje bubrega, odnosno gubitak dela funkcije ovih organa. Zato je važno da pacijenti shvate značaj uzimanja dovoljne količine tečnosti, koje bi trebalo da se popije od jedan i po do dva litra dnevno. Tečnost sprečava da se lekovi previše koncentrišu u bubrežnom tkivu i ispoljavaju toksične efekte. U najvećem riziku od oštećenja bubrega su osobe koje inače imaju odranije oštećenu funkciju bubrega, zbog dijabetesa, prethodnih infekcija, zastoja mokraće... Grupe antibiotika sa potencijalno najvećim toksičnim dejstvom na bubrege su aminoglikozidi, polimiksini i glikopeptidi i zato mogu da se primenjuju samo u zdravstvenim ustanovama - kaže on za Novosti. 

Foto: Pixabay

Nevolja kod uzimanja samopropisanih antibakterijskih lekova je i u tome što pacijent ne zna pouzdano kako lek deluje, pa se često piju antibiotici protiv respiratorne infekcije iako on uopšte ne deluje na disajne puteve. 

- Takvo korišćenje antibiotika pravi dvostruku štetu. Prvo, bolest zbog koga je uzet neće biti izlečena, i drugo, antibiotik može ispoljiti svoja neželjena dejstva, od kojih je najčešće dijareja. Kad god se to može, antibiotik bi trebalo da se primenjuje ciljano, na osnovu antibiograma, jer su rezultati lečenja tada najbolji. Istini za volju, veoma često se zbog hitnosti stanja pacijenta antibiotik mora odmah primeniti i bez antibiograma, a za to je presudno iskustvo i znanje lekara - objasnio je profesor. 

KOJE MLEKO JE ZDRAVIJE: Punomasno ili obrano?



Prema Jankovića uzrok za masovnu zloupotrebu antibiotika je i u činjenici da oni kod malog broja ljudi izazivaju neželjena dejstva. 

- Međutim, kada ipak dođe do neželjenih dejstava, ona mogu da budu i veoma ozbiljna, i mogu uključiti oštećenje kostne srži, jetre, bubrega, nerava, vida, kostiju i zglobova - upozorava on. 

Iznad proseka 

U Srbiji se od 2015. godine sprovodi kampanja za racionalniju i kontrolisaniju upotrebu antibiotika. Iako je njihova upotreba smanjena za 32,8 odsto, još pijemo više antibakterijskih lekova nego što bi bilo racionalno.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Tagovi:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari
SS

pre 5 godina

Hoćete da kažete da lekari bolje znaju kako da nas truju antibioticima.

Politika

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Džet set