Objavljene udarne prognoze izbora! Tramp za dva dana može dobiti neočekivane vesti

Amerikanci u utorak, 3. novembra, izlaze na kongresne izbore koji će odlučiti da li će predsednik Donald Tramp zadržati podršku većine u oba doma Kongresa tokom poslednje dve godine svog mandata.

Prema najnovijem proseku istraživanja javnog mnjenja, demokrate imaju prednost od 8,4 procentna poena u odnosu na republikance, dok je više od 50 miliona građana već glasalo. Ishod izbora mogao bi značajno da utiče na sprovođenje Trampove politike, uključujući ekonomiju, imigraciju i američke odnose sa ostatkom sveta.

Na izborima, poznatim kao međuizbori, odnosno midterms, pravo glasa ima više od 200 miliona Amerikanaca, koji će odlučivati o novom sastavu Predstavničkog doma, delu Senata, kao i o guvernerima i drugim državnim funkcionerima.

Bira se svih 435 članova Predstavničkog doma, čiji mandat traje dve godine, kao i 35 od ukupno 100 senatora. Od toga su 33 redovni izbori, dok se dva mesta popunjavaju na vanrednim izborima u Floridi i Ohaju.

Amerikanci će birati i guvernere u 36 saveznih država, članove državnih zakonodavnih tela, a u pojedinim državama izjašnjavaće se i o referendumskim pitanjima.

Izbori dolaze u trenutku kada su visoki troškovi života, ratovi, imigraciona politika i optužbe za korupciju među glavnim temama američke političke kampanje.

Foto: profimedia

Demokrate vode u anketama, republikanci brane većinu u Kongresu

Prema poslednjem proseku istraživanja koji je objavio Ril klir poling, na osnovu anketa sprovedenih od 8. do 29. oktobra, demokrate imaju podršku 51,5 odsto birača, dok republikance podržava 43,1 odsto.

Razlika iznosi 8,4 procentna poena u korist Demokratske stranke.

Pojedina istraživanja pokazuju sličan odnos snaga. Prema anketi Rojtersa i Ipsosa, demokrate imaju 53 odsto podrške, a republikanci 44 odsto, dok je istraživanje Emersona pokazalo odnos od 52 prema 42 odsto.

Istraživanje Ekonomista i Jugova pokazuje prednost demokrata od devet procentnih poena, dok je u anketi Harvard-Haris ta razlika četiri poena.

Međutim, ankete o ukupnoj podršci strankama ne mogu se neposredno pretvoriti u broj poslaničkih mandata, pošto se predstavnici biraju u pojedinačnim izbornim jedinicama.

Republikanci trenutno imaju 218 mesta u Predstavničkom domu, demokrate 214, jedan poslanik je nezavisan, dok su dva mesta upražnjena. Za većinu u domu sa 435 članova potrebno je najmanje 218 mandata.

U Senatu republikanci imaju 53 mesta, demokrate 45, dok su dva nezavisna senatora povezana sa demokratskim poslaničkim klubom.

Demokratama je za preuzimanje kontrole nad Senatom potreban neto dobitak od četiri mandata. Republikanci na predstojećim izborima brane 22 senatorska mesta, a demokrate 13.

Izborni rezultati zato će odrediti da li će Tramp u naredne dve godine moći da računa na republikansku većinu prilikom usvajanja zakona, budžeta i sprovođenja ključnih mera svoje administracije.

Ukoliko demokrate preuzmu kontrolu nad jednim od domova, moći će da blokiraju pojedine predloge Bele kuće, pokreću parlamentarne istrage i zahtevaju dodatni nadzor nad radom administracije.

Više od 51 milion Amerikanaca već glasalo, među njima i Tramp

Veliko interesovanje za izbore vidi se i po odzivu tokom prevremenog glasanja.

Prema najnovijim podacima koje je preneo Rojters, više od 51 milion Amerikanaca već je iskoristio mogućnost da glasa pre zvaničnog izbornog dana.

Podaci Univerziteta Floride pokazali su da je do subote ujutru, 31. oktobra, glasalo više od 50,5 miliona građana, što je gotovo pet miliona više nego tokom čitavog perioda prevremenog glasanja na međuizborima 2022. godine.

Amerikanci mogu da glasaju ranije neposrednim odlaskom na biračka mesta ili slanjem glasačkih listića poštom, u zavisnosti od pravila koja važe u njihovim saveznim državama.

Svoj glas već je dao i predsednik Donald Tramp, koji je 24. oktobra glasao u Vest Palm Biču na Floridi, zajedno sa prvom damom Melanijom Tramp.

Tramp je nakon glasanja izjavio da je podržao republikanske kandidate i tokom kampanje pozivao njihove pristalice da izađu na birališta kao da se i sam nalazi na glasačkom listiću.

Američki predsednik se, međutim, ne kandiduje na ovim izborima, pošto njegov mandat traje do januara 2029. godine.

Pre dve godine, na predsedničkim izborima 2024, glasalo je više od 155 miliona Amerikanaca. Prema proceni američkog Biroa za popis stanovništva, zasnovanoj na anketiranju građana, na prethodnim međuizborima 2022. godine učestvovalo je približno 121,9 miliona ljudi.

Odziv na izborima za Kongres tradicionalno je manji nego na predsedničkim izborima, ali ovogodišnji podaci o prevremenom glasanju ukazuju na veliko interesovanje birača.

Posebna pažnja usmerena je na neizvesne izborne trke u državama poput Teksasa, Mičigena, Aljaske i Mejna, gde se vode intenzivne kampanje za senatorska mesta.

Prvi rezultati stižu u noći između utorka i srede

Američka biračka mesta počinju da se zatvaraju u noći između utorka, 3. novembra, i srede, 4. novembra, po srednjoevropskom vremenu, a prvi rezultati pristizaće od ponoći po vremenu u Srbiji.

Najveći broj rezultata očekuje se između jednog i pet časova ujutru, kada će biti poznat odnos snaga u brojnim važnim izbornim jedinicama.

BONUS VIDEO