BOLEST SA MNOGO LICA! Kako živeti sa multiplom sklerozom?

Gubitak vida na jednom oku ili zamagljenost, vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, slabost ruku i nogu, podrhtavanje ruku, žarenje, trnjenje u bilo kom delu lica i tela... Sve su ovo simptomi koje ne treba ignorisati

Na 91. dodeli prestižnih filmskih nagrada Oskar crvenim tepihom prošetale su holivudske lepotice u najglamuroznijim toaletama, ali najveća zvezda i heroina ovog gala događaja bila je glumica Selma Bler, koja je u decembru prošle godine otkrila da boluje od multiple skleroze. Odevena u prelepu lepršavu haljinu sa ogrtačem i oslanjajući se na štap, Selma je hrabro pozirala foto-reporterima, ali se ipak rasplakala na gromoglasan aplauz kojim su je nagradile kolege i fanovi. Bolest, čiji se napredak, ozbiljnost i specifičnost simptoma još uvek ne mogu predvideti, time je ponovo dospela u fokus javnosti.

Simptomi i znaci

Multipla skleroza je autoimuna bolest sa mnogo lica koja prekida protok informacija u mozgu, kao i između mozga i tela. Od MS-a u Srbiji, u ovom trenutku, boluje oko 6.000 osoba, dok se u svetu procenjuje da ima 2,5 miliona obolelih, a žene su skoro dvostruko češće pogođene od muškaraca. Bolest je prvi opisao francuski neurolog Žan-Marken Šarko 1868, ali je njen pravi uzrok od tada ostao nedovoljno razjašnjen.

MS se javlja najčešće između 20 i 40 godine života i simptomi su veoma različiti. Naime, svaki neurološki simptom može da bude i simptom multiple skleroze, jer bolest može da zahvati bilo koji deo mozga i kičmene moždine. Često se javljaju smetnje sa vidom, odnosno gubitak vida na jednom oku ili zamagljenost, zatim vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, slabost ruku i nogu, podrhtavanje ruku, žarenje, trnjenje u bilo kom delu lica i tela, smetnje u kontroli mokrenja ili stolice...

KADA TREBA PIJETE TOPLU, a kada hladnu vodu da biste smršali?

Foto: Shutterstock

Kod nekih bolesnika MS je benigna i posle više od 15 godina trajanja ne remeti uobičajeno funkcionisanje, dok kod drugih može da dovede do invaliditeta različitog stepena. Tok bolesti je nepredvidiv i sastavljen je od faza smirivanja (bez prisustva simptoma) i faza pogoršanja bolesti.

 

KUPATE SE U ZNOJU I KAD NIJE LETO? Telo šalje signale da nešto nije u redu!

Dijagnoza

Pošto je reč o kompleksnom oboljenju, nije ga lako ni dijagnostifikovati. Nekada je teško tačno utvrditi početak bolesti, a prvi simptomi i znaci su vrlo različiti. Nije neuobičajeno da postavljanje dijagnoze MS potraje nekoliko meseci, pošto je jedan od uslova dijagnostifikovanja, isključenje dugih mogućih uzroka sa sličnim simptomima.

Šta da radite ako mislite da imate MS?

Dobra vest je da većina ljudi koji imaju neobjašnjive simptome nema MS. Međutim, ako ste zabrinuti da ipak imate multiplu sklerozu, lekar opšte prakse će vas, ako proceni da je to potrebno, uputi neurologu koji će sprovesti određene dijagnostičke postupke. Dijagnoza MS se postavlja na osnovu kliničke slike, ali i drugih nalaza, pre svega na magnetnoj rezonanci mozga i kičmene moždine i nalaza u likvoru.

Foto: Shutterstock

ŠTA RUČATI U KANCELARIJI? Šareno i zdravo i dok radimo!

Terapija

Multipla skleroza je bolest kod koje ne postoji izlečenje, ali se adekvatnom multidisciplinarnom terapijom otklanjaju simptomi i poboljšava kvalitet života. Lečenje sprovode neurolozi, često u saradnji sa fizijatrima i fizioterapeutima, oftalmolozima, logopedima, ali i psihoterapeutima, porodičnim terapeutima i socijalnim radnicima.

U terapiji se najčešće koriste kortikosteroidi (prednizon), koji mogu da olakšaju simptome između napada bolesti, ali ne utiču na moguću pojavu dugotrajne invalidnosti. Vrlo često se primenjuje terapija beta-interferonom koja smanjuje učestalost recidiva. Ljudi sa MS svedoče da im tretmani u kojima se ne koriste lekovi, kao što su vežbe i adekvatan odmor, pomažu da ojačaju oslabljenu muskulaturu, poboljšaju koordinaciju i svoj život održe aktivnim.

 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.