JEDITE ZDRAVO DA BI ŽIVELI DUGO! Šta jesti sa 20, a šta sa 50 godina? Kada forsirati MESO, A KADA ŽITARICE I POVRĆE?

Jedite zdravo, živite dugo, ali postoji velika važnost konzumacije hrane koja je primerena vašim godinama jer „naše telo u različitim životnim stadijumima ima različite životne potrebe.

Na osnovu toga, osoba koja je u stadijumu detinjstva trebalo bi da dobija pun raspon hranjivih materija u malim, lako svarljivim porcijama, a kada počne da se kreće trebalo bi da jede dosta pahuljica od žitarica.

Adolescencija pak zahteva više belančevina, a devojčice bi trebalo da konzumiraju više gvožđa.

U dvadesetim

„Istraživanja su potvrdila da ova starosna grupa jede manje zdravo od starijih odraslih osoba“, navode naučnici i savetuju visok unos hrane bogate masnoćama, šećerom i solju.

Preterana konzumacija alkohola prouzrokovaće gojaznost, povišen nivo holesterola u krvi i krvni pritisak i dijabetes, tvrde.

Redovna fizička aktivnost nekoliko puta nedeljno važna je u ovim godinama, kao i pravilan ishrana koja obuhvata mnogo kalcijuma (mlečna hrana, hleb, tofu, bademi i zeleno lisnato povrće) jer telo još gradi kosti. Obezbeivanje dovoljnog unosa kalcijuma u dvadesetim godinama pomaže da se spreči osteoporoza kasnije u životu.

Žene bi trebalo da jedu puno hrane bogate gvožđem, kao što su meso, jaja, suvo voće, zeleno lisnato povrće (i zbog folata) kao i pahuljice od žitarica obogaćene gvožđem.

Foto: Printscreen You Tube/ Najbolji Recepti Narkonia

U tridesetima i četrdesetima

Za ovu starosnu grupu karakteristično je da se, „uz karijeru i porodične odgovornosti nivo aktivnosti često smanjuje, a stres i umor mogu podstaći loše izbore u ishrani“, navode.

Uz to, u dobu od 35 do 40 godina koštana masa i gustina počnu da se smanjuju, navode i tvrde da „konzumacija hrane bogate vitaminom D (plava riba, jaja, maslac), kalcijumom (mlečna hrana i zeleno lisnato povrće) i bjelančevinske hrane može sprečavati to slabljenje“.

Nakon 40. godine učestaliji je i dijabetes tipa 2. Među faktorima rizika svakako je prekomerna telesna težina, naročito u predelu oko stomaka. Kako biste izbegli taj i druge zdravstvene probleme, jedite plavu ribu, orašaste plodove i pasulj zbog raznovrsnosti belančevina i unosite mnogo hrane od integralnih žitarica, bogate vlaknima. Konzumacija više voća i povrća bogatoga kalijumom pomoći će borbi protiv visokog krvnog pritiska.

U pedesetim i ranim šezdesetima

Zbog toga što su u tim godinama oba pola „podložnija kardiovaskularnom oštećenju, dobra ishrana presudno je važna za zdraviju starost“, navode.

„Prekomeran unos soli (više od 6 g dnevno) povezan je s visokim krvnim pritiskom i rizikom od srčanog udara. Smanjite unos prerađene hrane (koja čini 75 posto ukupnog unosa soli) i hrane bogate zasićenim masnoćama te transmasnoćama“, zaključuju.

Ovoj populaciji preporučuje se i konzumacije više „dobrih“ masnoća, žitarica od celog zrna, orašastih plodova i  svežeg voća i povrća, hrane koja vam pruža i antioksidanse, vitamine B grupe i polinezasićene masne kiseline, koje je poljsko istraživanje iz 2012. godine identifikovalo kao važne činioce održavanja zdravlja mozga i smanjenje rizika od bolesti kao što je Alchajmerova.

Foto: Shutterstock

U 65. i nakon nje

„U starijem dobu podložniji smo infekcijama i drugim bolestima i stanjima. Određene hranjive materije mogu pomoći“, navode.

Iz tog razloga jedite mnogo voća i povrća zbog vitamina C koji sprečava infekcije, ali vitamina D kako bi ojačali kosti i spriječili osteoporozu, a ljudi stariji od 65 godina trebalo bi da uzimaju i dodatak vitamina D.

Preporučuju i konzumaciju vlakana, uključujući sveže voće i povrće i žitarice od celog zrna brašna koje pomažu u borbi protiv zatvora i probavnih tegoba.

Prema Svetskom fondu za istraživanje karcinoma, neskrobno povrće, kao što je zeleno lisnato povrće, štiti od nekih karcinoma usta, grla, grkljana, jednjaka i želuca, tvrde stručnjaci i podsećaju da bi starije osobe svakako trebalo da piju i litar do dva tečnosti dnevno „jer žeđ slabi, ali je rizik od dehidracije, koji može prouzrokovati mentalnu zbunjenost i druge telesne probleme“, zaključuju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

zora

pre 5 godina

Meso se nikad ne forsira.Glavo jelo (povrce) i biftek ili kotlet ili piletina od 100 grama. Nastaviti sa desertom a ja naj cesce pojedem voce. U ishrani nema forsirana,treba jesti sve u ograncenim kolicinama.Zitarice se jedu u svakom uzrastu.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari