OVO SU ZDRAVI ZASLAĐIVAČI! Probajte odlične ZAMENE ZA ŠEĆER

Budući da zdravi zaslađivači postaju sve popularniji zanimalo nas je, šta bismo od svega ponuđenog na tržištu, trebali najčešće da konzumiramo?!

Da li su sve te zamene za šećer, s kojim smo se susreli još dok smo bili mali, zaista bolje i zdravije?

Verovatno ste od osoba koje jedu zdravo čuli da vrlo često govore o kokosovom šećeru, medu, brezinom šećeru i ostalim vama nepoznatim zaslađivačima čije „mehanizme“ delovanja ne razlikujete baš mnogo. Osim po nazivu.

Ono što je osnova znanja o šećerima i šta smo trebali da naučimo još u osnovnoj školi jeste da razlikujemo saharozu i fruktozu. Saharoza se razgrađuje u glukozu i fruktozu pre nego što ode u krvotok i podigne nivo glukoze u krvi.

Fruktoza, s druge strane, ne ulazi u krvotok poput glukoze. Kako bilo, jedna vrsta šećera nije nužno bolja od druge. Jer budimo realni, previše šećera u obliku saharoze, glukoze ili fruktoze može dovesti do zdravstvenih problema. A uticaj koji šećeri imaju na vas zaista zavise od toga koliko ih konzumirate.

Stoga, razmislite o unosu šećera u obliku 5 do 10 posto unosa kalorija dnevno. Ako želite biti umereno fit recimo 15 posto telesnih masti muškarci, a od 23 do 25 posto žene, onda možete konzumirati malo više šećera. Ako želite „pločice“ na stomaku moraćete da jedete manje šećera.

Konzumirajte šećer u kojem uživate i koji vam je najdraži izbor, ali u umerenim količinama. Kako biste znali kojim redom da izaberete zdrave šećere, nutricionisti su napravili listu. Od onih najboljih prema manje dobrim zaslađivačima.

Foto: Pixabay

Stevija

Reč je o prirodnoj zameni i dodatku koji nema kalorija, a dobije se od lista biljke stevije. Ako upoređujete zaslađivače koji imaju kalorije s onim koji nemaju, stevija je na samom vrhu. Ne diže šećer u krvi, prirodna je i korisna kada se konzumira u razumnim količinama. Bioaktivna je i može da ima neke antiinflamatorne efekte, ali vam i može pomoći da smanjite kalorije.

Med

Reč je o mešavini fruktoze i glukoze. Med ima antimikrobiološke i antibakterijske osobine pa se može koristiti i kao sredstvo za suzbijanje kašlja ili kod bola u grlu. Sadrži mnogo korisnih svojstava, i na kraju, na ovu namirnicu možemo gledati više kao na hranu nego kao na šećer. Bogat je ugljenim hidratima, ali ima i visoku kalorijsku vrednost.

Foto: Shutterstock

Kokosov šećer

Ovaj zaslađivač je dobio mnogo pozitivnih ocena. Dobija se iz kokosa i manje je obrađen pa zato i zadržava prirodnu smeđu boju poput sirovog šećera. Takođe, može sadržati tragove minerala poput magnezijuma, kalijuma i inulina. On je visoko kalorični zaslađivač koji može izazvati napredne procese koji postupno dovode do razgradnje kolagena.

Čista šećerna trska

Reč je o nerafinisanom šećeru koji se dobija iz šećerne trske. Može se pojaviti i u tečnom stanju i često se koristi za zaslađivanje nezaslađenih napitaka, na primer onog od badema, konoplje i zoba, ali i u mnogim zdravijim receptima za pripremanja pečene hrane. Sećerna trska sadrži i melasu i vlagu iz postrojenja pa tehnički, kada ga konzumirate, trošite manje šećera, ali i unosite manje kalorija nego s običnim šećerom, što ga naravno, čini zdravijim.

Agava

Sadrži više fruktoze nego glukoze (čak i 90 posto fruktoze). Voleće ga ljubitelji sirupastih ukusa. Dobro se meša s tekilom, što ga čini glavnim dodatkom u omiljenom piću – margariti. Preporučuje se osobama koje imaju dijabetes.

Smeđi šećer

Ostaci melase iz procesa rafiniranja dodaju se natrag u šećer nakon obrade. To mu daje tamniju boju, ali i manju količinu hranjivih stvari koja se meri tek u tragovima.

Granulirani beli šećer

Izrađen je od šećerne trske ili šećerne repe, nudi najblaži ukus, lako se meša u pića (i topla i hladna).