OVO SU SIMPTOMI SRČANOG UDARA! Mesec dana pre mogu da se POJAVE, vodite računa NA VREME!

Simptomi srčanog udara mogu da se jave i mesec dana pre infarkta, pa na ove znakove morate da obratite pažnju.

Istraživanja su pokazala da mnogi ljudi zanemaruju simtpome koje mogu da ukažu na infarkt i to zanemarivanje može da traje danima pa čak i nedeljama.

Umor

A prvi znak koji ne treba shvatiti olako jeste umor. Ako se arterije suze, srce prima manje krvi nego što je naviklo, zbog čega radi mnogo teže. To može da bude razlog zašto se osećate umorno i pospano sve vreme, piše "Objektiv rs".

Kratak dah

Ako srce dobija manje krvi, to znači da će pluća dobijati manje kiseonika nego što je potrebno. U slučaju da imate probleme sa disanjem, posetite lekara, obavezno.

Slabost

Ako osećate slabost, uzrok može da bude to što arterije odjednom postaju uske i ne dopuštaju krvi da cirkuliše ispravno, pa mišići ne dobijaju ono što im je potrebno.

Foto: Shutterstock

Vrtoglavica i hladan znoj

Slaba cirkulacija krivac je i za to što je protok krvi u mozgu ograničen, a to je vrlo opasno po život. U takvoj situaciji osetićate vrtoglavicu i zbunjenost.

Pritisak u grudima

Imate li rane simptome srčanog udara, verovatno ćete osetiti i nemir u grudima, manju bol ili povišen pritisak. To će postajati sve češće kako se bližite srčanom udaru.

Simptomi gripe ili prehlade

Ukoliko iznenada primetite simptome gripe ili prehlade, mogla bi da u pitanju bude najava srčanog udara u bliskoj budućnosti. Mnogu ljudi koji su preživeli infarkt ispričali su kako su nekoliko dana ranije imali ovakve simptome (kašalj, groznicu i slično), navodi "Objektiv rs".

"Simptomi srčanih oboljenja međusobno mogu biti veoma različiti, ali najvažnije je razlikovati simptome akutnog infarkta miokarda, jer se radi o oboljenju gde 30 odsto bolesnika može umreti pre dolaska u bolnicu. Naime, tipične tegobe koje bolesnici osete kada imaju akutni infarkt miokarda jesu jak bol, osećaj težine i stezanje u grudima koje se šire ka vilici ili levom ramenu", objasnio je ranije za "Ženu" prof. dr Petar Otašević.

Foto: Shutterstock

Veliki broj pacijenata, međutim, nema ove tipične simptome, već se žali na bol u želucu, mučninu i nagon na povraćanje.

"Ove tegobe je teško razlikovati od tegoba uzrokovanih drugim bolestima, kao što su čir na želucu ili trovanje hranom, ali ako se one jave kod onih pacijenata koji imaju veći broj faktora rizika za koronarnu bolest, kao što su hipertenzija, dijabetes, povišene masnoće ili prethodni infarkt, svakako treba pomisliti da one mogu biti uzrokovane srčanim problemima i odmah se javiti nadležnom lekaru", dodao je dr Otašević.

Važno je reći da kod starijih osoba ili pacijenata sa dijabetesom infarkt miokarda može da bude skoro bez ikakvih tegoba, pa se oni žale samo na otežano disanje ili zamor pri malom naporu.

"Ovakva atipična klinička slika otežava pravovremenu dijagnozu i u praksi se relativno često događa da se infarkt miokarda dijagnostikuje tek na rutinskom pregledu nekoliko nedelja ili meseci kasnije, a da bolesnici nisu ni bili svesni da su ga imali", rekao je lekar Otašević.

Četvrtina osoba koje su dožiele srčani zastoj nije iskusila nikakve simptome, više od pola ih je doživelo bar jedan simtpom, a kod većine simptomi su se pojavili u roku od 24 sata pre udara, premda su se kod nekih počeli javljati i do mesec dana ranije.

Simptomi mogu da budu razčičiti kod žena i muškaraca. Kod muškaraca se najčešće javljaju bolovi u grudima, dok žene češće ostaju bez daha. Simptomi na koje treba obratiti pažnju su nesvestica i neravnomerni otkucaji srca.

Prethodni srčani udar, koronarne bolesti srca i pojedini nasledni poremećaji koji utiču na rad srca povećavaju rizik od iznenadnog zastoja srca.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.