9 SAVETA ZA BRŽE PRILAGOĐAVANJE DETETA NA VRTIĆ! Bez plača i straha, UŽIVAĆE U DRUŽENJU I UČENJU!

Polazak u školu ili u obdanište je novost, kako za vas kao roditelja, tako i za decu. Kako će period adaptacije na ove promene proći, to je prilično individualno. Evo nekih saveta koje vam možda neće svi dati!

Dobro se pripremite! I vaša adaptacija na promene je isto stavka koja se ne sme zaboraviti.

Sigurno ste baš pred sam polazak u kolektiv čuli  neku strašnu priču kako neko dete nije htelo da ide u obdanište i školu, kako je plakalo i kako mu se uklapanje u kolektiv baš oteglo. Možda se čuli i neku super priču i dobro iskustvo, ali iz nekog razloga takve priče baš posebno i ne pamtimo kao upečatljive, zar ne?

Kolektiv je jako važan i dobro je da dete bude deo nekog od najranijih dana, jer čovek je društveno biće koje u mnogo čemu zavisi od drugih ljudi. Osim toga, ljudima je svojstveno da se poistovećuju sa drugima, grade zajednice sa sebi sličnima. Sve se to, pored drugih važnih stvari i plana i programa, uči u kolektivu – bilo da je u pitanju vrtić i ili škola.

Većina dece se sasvim lepo prilagodi kolektivu, što se tog nekog druženja tiče. A šta je sa vama kao roditeljima? Kako ćete se vi privići? I šta sve uopšte možete da očekujete, a da vam isprva nije palo na pamet? Iskustva govore da ćete na neke  situacije biti pripremljeni, neke ćete slučajno smetnuti sa uma.

Ovo je spisak samo nekih stvari koje vas zateknu nespremne kada dete krene u kolektiv. Kada ih znate, možete pomoći detetu (a i sebi) da period adaptacije prođe što bolje!

Sve morate da obeležite. Deca će, gotovo možemo da garantujemo, da gube svoje stvari u školi i obdaništu. A da biste sveli nesporazume i neprijatne situacije na najmanju meru, najbolje je da baš sve etiketirate i obeležite. Pored toga što deca gube stvari, desiće se i da ponesu nešto tuđe kući, a može doći i do zamene ukoliko neko ima iste stvari kao vaše dete.

Naravno, nije dovoljno samo da nalepite etiketu, već i da detetu objasnite da ste to uradili, pokaćete i objasnite na šta da obrati pažnju i kako da ono razlikuje da je to baš njegov pribor, ranac, jakna.

Foto: Freepik.com

Kako staviti etikete?

Na čvste stvari možete da nalepite nalepnicu sa imenom deteta. Ako se još neko dete zove isto, docrtajte neki znak – cvetić, medu, šta god.
Na odeću i obuću je najbolje da sa unutrašnje strane obeležite nekim znakom ili inicijalima deteta.
Na jaknu sa unutrašnje strane možete da izvezete inicijale koncem. Tako se neće odlepiti i izgubiti.

Ako deca i izgube stvari, verovatno će ih već sutradan naći u školi ili obdaništu. Ipak, obratite pažnju i na ovo:  Nije važno samo da stavite etikete. Na neke stvari jednostavno i ne možete. Suludo bi bilo obeležiti svaku bojicu posebno.

Zato još važnije, kada dete krene u vrtić ili u školu, da objasnite da treba da vodi računa o svojim stvarima i bude odgovorno.

U suprotnom će se desiti da kupujete nove bojice na 15 dana! I dobro je ako su samo bojice u pitanju!

Ohrabrujte samostalnost. U zavisnosti od uzrasta , očekuje se da dete ima neki nivo samostalnosti kada se pridružuje kolektivu. To se odnosi na samostalne odlaske u toalet, sposobnost da se dete samo obuče, zakopča ili (kada su školarci u pitanju) sposobnost deteta da samo nađe učionicu, pa kasnije i samostalno dođe do škole. Ono što ne znaju samostalno da rade, deca će relativno brzo naučiti u kolektivu. Ponekad vas ta brzina može i zaprepastiti. Nemojte ih sputavati i nemojte brinuti, iako može biti zastrašujuće. Procenite koliko su samostalni njegovi vršnjaci, podstaknite i pohvalite napredak. Razgovarajte o eventualnim strahovima i merama opreza.

Vežbajte za užine! Ručak je u kolektivnim ustanovama vremenski ograničen. Ukoliko deca imaju užinu u školi ili obdaništu, onda ih treba dobro primpremiti na nju.

Za početak, treba da imate na umu da im se neće svaka užina dopasti. Isto tako, budite spremni na to da se vama neće dopasti izbor hrane koju deca imaju po našim školama i obdaništima, posebno ako ste od onih koji očekuju zdravu hranu.

Posebnu muku pri prilagođavanju kolektivu mogu da imaju deca koja imaju neke posebne potrebe kada je ishrana u pitanju, kao recimo oni koji su alergični na neke namirnice. Recimo deca koja  imaju celijakliju mogu imati problem sa namirnicima koje naizgled nisu opasne za njih. Ovakva deca se baš neće uklapati savršeno u kolektiv. Tada oni treba da budu spremni  na razna pitanja, a i vi morate biti spremni na to kako će vaše dete prihvatiti da po nečemu odskače od kolektiva.

Druga stvar na koju dete treba da pripremite, kada je ručak u kolektivu u pitanju, jeste činjenica da je on vremenski ograničen. Ovo je posebno važno ukoliko vaše dete sporo jede i razvlači se dugo za stolom. U školi ili vrtiću će onda po svoj prilici ostati gladan! Dakle, još jedan zadatak za vas: Vežbajte kod kuće da dete pojede obrok u određenom roku. Uspeh naravno, nagradite nekom sitnicom!

Foto: Pixabay

Spremite se za viruse. Virusi su redovna pojava u školama i vrtićima. U periodu adaptacije, sasvim je normalno da se češće razboljevaju. Deca koja imaju starijeg brata ili sestru koji su već u kolektivu i redovno donose kući viruse prehlade, gripa, respiratorne infekcije, biće otpornija i lakše će se prilagoditi kada sami dođu u situaciju da budu deo kolektiva. Oni koji nisu bili u kontaktu sa virusima, biće češće bolesni i tada će da vam se čini da lečite kijavicu , kašalj i idete kod lekara na svakih nekoliko dana.

Eto dobrog razloga da povremeno pustite dete da se isprlja, igra napolju i ne bude sterilno čisto. Kad-tad doći će u kontakt sa virusima i bakterijama. To ne znači da treba da ga zanemarite, ali nemojte ni da držite decu pod staklenim zvonom. Šetajte, budite napolju, izađite i kada je sneg, nudite raznovrsnu hranu i radite na jačanju imuniteta svog deteta na sve moguće načine. Obavezno pročitajte i kada je u redu da vratite dete u kolektiv posle virusa!

Razgovarajte o toaletu. Ovo je jedna od stavki koje ćete možda prevideti, a koje mogu da budu zbunjujuće za mališane koji su prvi put u kolektivu. Kao prvo, toalet je zajednički. Dešava se, ako su baš mali, da svi zajedno u određeno vreme idu u njega. Nekima zbog toga može biti neprijatno. WC šolje nisu iste kao kod kuće, u obdaništima su uglavnom prilagođene deci. Ali to je najmanji problem koji treba prevazići.

U školama posebno, higijena toaleta nije na istom nivou kao ona kod kuće. Treba da objasnite detetu kako da obavlja svoje fiziološke potrebe u takvim uslovima. Ne zanemarimo činjenicu da kod nas u školama, a neretko i u nekim vrtićima, postoje “čučavci”. Devojčicama posebno ovakvi tolaeti mogu biti prepreka. Deluje smešno i banalno, ali raspitajte se kakav je toalet u kolektivnoj ustanovi u kojoj će vaše dete provoditi dobar deo dana. A onda dajte savete u skladu sa tim i vežbajte ako treba da savladaju veštine čučanja!

Foto: Shutterstock

Spremite se za buđenje. Što znači da pored toga što ćete morati spremno da dočekate sve promene koje nastaju u školi ili vrtiću, moraćete da uvedete promene i u rutine i dnevni raspored. Male spavalice, koje vole da odspavaju duže ujutru, treba da naviknete na novu rutinu – na ranije ustajanje i buđenje za školu. Jedan od načina jeste da ih pošaljete ranije na spavanje. Ponekad, ma koliko rano legli, deca ujutru imaju otpor prema ustajanju iz tople postelje i žele “još samo 5 minuta”. Naš vam je savet da tu naviku ipak iskorenite na vreme . Znate onu izreku: “Drvo se savija dok je mlado?” Izuzetno je primenjiva u ovoj situaciji.

Smanjite slobodne aktivnosti. Oldazak u školu ili vrtić nije dangubljenje i nije nimalo jednostavna aktivnost. Naprotiv, zna da bude prilično zahtevno, posebno kada su stariji uzrasti u pitanju. Onda je važno da znate da ne treba da preterujete sa slobodnim aktivnostima posle škole. Lepo je to da vaše dete pohađa i ovo i ono, istina je da deca imaju puno energije. Ali imajte na umu da su deca ipak samo deca, i da im je jako važno da imaju i vreme za igru.

U zasvisnosti od uzrasta deteta, ne samo da treba porazmislite o tome sa možda smanjite aktivnosti posle škole, već treba da razmislite i o tome da uvedete popodnevnu dremku.

Organizacija je ključ uspeha. Možda stevašeg mališana već pripremili na to da će imati obaveze i da mora da stekne neke radne navike. A da li ste u toj zbrci preskočili da pripremite sebe? I vi ćete vrlo često sa njima crtati, praviti, učiti , čitati, voditi, odvoditi, slušati, pevati… Uz sve druge obaveze tokom dana koje imate, to će biti još jedna stavka više koju kao super-roditelj morate dobro organizivati kada dete krene u kolektiv!

Foto: Shutterstock

Dečiji rođendani su česti. U zavisnosti od veličine kolektiva u kojem je vaše dete, može vam se učiniti da su skoro svaki dan. Budite spremni na to da će vaše dete često donositi pozivnice, kao i da će možda praviti scenu ako nije pozvano na neki rođendan. Naučite isto tako na vreme da kažete “Ne”. Ne morate da idete na svaki rođendan ma koliko da se vaše dete odlično prilagodilo društvu. To što tri puta nedeljno dobijate pozivnice za rođendane, ne znači nužno da je vaše dete popularno, već ga možda zovu i oni koji samo gledaju da popune broj mesta u igraonici. Na vama je kako ćete postupiti. Naš je savet ipak da izaberete odlazak na rođendane samo kod onih drugara koji su vašem detetu bitni i najbitniji i da kažete “ne” odlasku na rođendan kod bilo koga i po svaku cenu.

Stručnjaci tvrde da adaptacija deteta na kolektiv traje dve do tri nedelje. Kada su virusi i bolesti u pitanju, za decu koja nisu imala prilike da često budu u gužvi, važi da se imuni sistem izjednačava sa onima koji su navikli na gužvu za oko 3 godine.

A koliko će vama da treba vremena da se prilagodite?

Večnost, čini vam se!

Uvek ima nešto novo što morate razmatrati i primeniti. Ali roditeljstvo se uči u hodu!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.