Koje NAMIRNICE možemo da jedemo POSLE ISTEKA ROKA TRAJANJA?

Sigurno ste barem jednom u životu pomirisali hranu iz frižidera nakon isteka roka kako biste se uverili da li je još uvek upotrebljiva

Iako mnoge od tih namirnica završe u smeću, neke od njih, zapravo, i dalje mogu da se nađu na našem tanjiru. Ali kad se radi o bezbednosti hrane, uvek treba biti na oprezu, a to naročito važi za osobe slabijeg zdravlja.

Koje namirnice možemo da jedemo nakon isteka roka?

Britanska agencija Food Standards objavila je dramatično upozorenje u kojem se tvrdi da se potrošači kockaju sa svojim zdravljem zbog neznanja o onome šta jedu. Oko 40 posto potrošača jede hranu kojoj je istekao rok upotrebe, a više od dve trećine ljudi testira sigurnost proizvoda jednostavnim mirisanjem namirnica i proveravanjem njihove boje, iako su obe metode testiranja veoma nepouzdane.

Prema rokovima uporebe namirnica trebalo bi biti fleksibilniji, ali ključno je razlikovati oznaku “rok uporebe” i “najbolje upotrebiti do”.

Naime, “rok upotrebe” znači da je opasno jesti proizvod nakon navedenog datuma, dok “najbolje upotrebiti do…” znači da hrana nakon toga još neko vreme neće biti opasna.

Šta smemo da jedemo nakon isteka roka?

Keksi ili žitarice nakon datuma “najbolje upotrebiti do” mogu postati mekši, ali će njihova konzumacija i dalje biti potpuno bezopasna. Opšte pravilo glasi: namirnice koje su vrlo slane (kiseli krastavci, na primer), slatke (med ili marmelada), fermentisane (kiseli kupus) ili suve (keksi) imaju vrlo mali rizik da ugroze zdravlje, čak i ako im je istekao rok trajanja.

Foto: Printscreen You Tube

Naime postoji pet načina kojima se ubijaju bakterije da bi namirnica bila sigurnija. Hrana može biti sačuvana u kiselim tečnostima poput sirćeta, pa kisele krastavce možete jesti dugo nakon isteka roka istaknutog na tegli.

Velike količine šećera takođe su vrlo delotvorna metoda očuvanja hrane, pa su slatki namazi sigurni i nakon isteka datuma. Nedavno je otkriveno da je 5.000 godina star med pronađen u Egiptu jestiv i  bezopasan!

Proces fermentacije koji se koristi u jelima poput kiselog kupusa takođe efikasno čuva hranu, kao i tradicionalne metode soljenja te sušenja mesa i ribe.

Istek roka namirnicama životinjskog porekla

Etiketa “upotrebiti do” važna je za većinu svežih namirnica, posebno mesnih proizvoda, ali postoje slučajevi kad se ta uputstva mogu zanemariti. Tvrdi sir je takav slučaj. Čak i ako se pojavila buđ spolja, unutrašnjost sira je zdrava i jestiva. Isti princip važi i za hleb. Ovo pravilo, međutim, nije primenjivo kod mekih sireva poput brija ili kamembera.

Začudo, “upotrebiti do” ne odnosi se na jaja. Ona se još uvek mogu koristiti u kolačima ili tvrdo kuvana u salatama na primer. Ipak, nakon isteka datuma uporebe ne treba ih jesti pržena ili meko kuvana. Takođe, od mleka koje se ukiselilo slobodno možete spremiti palačinke ili proju. Termička obrada mleka ubija sve štetne bakterije.

Nikad nemojte konzumirati meso nakon isteka datuma jer su perad i svinjetina daleko najveći uzrok trovanja hranom. Problem pogoršava i fabrički uzgoj kojim se kontaminacija širi. Najnovije istraživanje pokazalo je da hroničan stres od kojih pate životinje u intenzivnom fabričkom uzgoju ozbiljno smanjuje učinkovitost njihovog imunološkog sistema, pa su njihovi organizmi leglo štetnih bakterija. Kod životinja u slobodnom uzgoju opasne bakterije najčešće ostaju u crevima i ne prodiru u meso, a uzgoj na otvorenom zaustavlja rast ešerihije koli.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.