VODIČ KROZ VITAMINE! Čemu služe i gde ih NAJVIŠE IMA?

Vitamini su kao generali, ima ih malo, ali su vrlo su važni, najčešće neophodni i bez njih bi u organizmu nastalo rasulo. Ovi mikronutrijenti pomažu enzimima da milioni hemijskih reakcija, vezanih za rast, razvoj i oporavak teku baš kako treba

Vitamine delimo u dve grupe, one topive u mastima (A, D, E i K vitamin) i topive u vodi (vitamin C, grupa vitamina B). Prvi mogu dugo da se zadrže u organizmu, nakupljaju se u jetri, pa ih treba oprezno uzimati da ne dođe do hipervitaminoze. Vitamini topivi u vodi ne mogu značajno da se uskladište u organizmu, izlučuju se posle nekoliko sati, te ih moramo svakodnevno uzimati kroz ishranu.

Vitamin A igra ključnu ulogu u jačanju imuniteta. Ovaj vitamin, koji sadrži beta karotene, osim što je dobar za vid, vrlo je važan za zdravu kožu, kosu, pravilan rast i razvoj kosti i zuba.

Možete ga naći u džigerici, siru, punomasnom mleku, morskoj ribi, šargarepi, peršunu, spanaću, kelju, brokoliju, endiviji, dinji, kajsijama.

Foto: Shutterstock

Vitamin B1 zadužen je za dobar rad mozga, dobru probavu, zdrave mišiće, zdravo srce i kvalitetno spavanje.

Dobar izvor ovog vitamina su integralne žitarice, testenina i hleb, kvasac, mleko, džigerica, riba, prečurke, povrće, voće, orasi, bademi, soja, smeđi pirinač.

Vitamin B2 je zadužen za regeneraciju ćelija, dobar vid i zdrave mišiće.

Dobar izvor su mleko i mlečni proizvodi, meso, džigerica, soja, žitarice, lisnato zeleno povrće, avokado, brokoli i špargla.

Vitamin B3 je neophodan za metabolisanje šećera, masti i proteina, te za stvaranje energije i ćelijsko disanje.

Naćićete ga u kvascu, kikirikiju, mesu, ribi, džigerici, celim zrnima žitarica.

Foto: Shutterstock

Vitamin B5 zadužen je za dobru memoriju, dobro raspoloženje, brzi oporavak nakon bolesti, zdravo srce i krvne sudove. 

Može se naći u raznim vrstama mesa, piletini, žumancu, mlečnim proizvodima, kavijaru, mahunarkama, orašastim plodovima, kvascu, ovsenoj kaši, heljdi, pirinču, brokoliju...

Vitamin B6 pomaže u procesu razgradnje hrane, u formiranju hemoglobina (važnog dela crvenih krvnih zrnaca), reguliše nivo šećera u krvi i izgrađuje antitela koji se bore protiv bolesti.

Naćićete ga u mesu, džigerici, kvascu, ribi, grašku, spanaću, sočivu, soji, jajima, bananama, kikirikiju.  

Foto: Shutterstock

Vitamin B12 je važan za pravilno fukcioniranje nervnog sistema, formiranje DNK i crvenih krvnih zrnaca. Pomaže u smanjenju rizika od anemije.

Možete ga naći u džigerici, bubrezima, školjkama, ribi, jajima, mleku, sirevima.

Vitamin C ima odlična antioksidativna svojstva. Važan je za gotove sve procese u telu, poput razgradnje proteina i sinteze neurotransmitera.

Dobar izvor ovog vitamina su šipak, paprika, kelj, brokoli, spanać, prokelj, kiseli kupus, paradajz, pomorandža, limun, crna ribizla, jagode, mandarine.

Foto: Shutterstock

Vitamin D, koji naše telo proizvodi kada je izloženo suncu, pomaže apsorpciji kalcijuma. Važan je za rast ćelija, jačanje imuniteta i ublažavanje upala.

Dobar izvor su riblje ulje, morska riba, mleko i mlečni proizvodi, žumance, kvasac, džigerica.

Foto: Shutterstock

Vitamin E je moćan antioksidans koji štiti telo do slobodnih radikala. Vitamin E jača imunitet, održava zdravlje kardiovaskularnog sistema i podstiče brže zarastanje rana.

Dobar izvor ovog vitamina su hladno ceđena biljna ulja, suncokretovo ulje, bademi, kikiriki, jaja, mleko, pšenične klice i zeleno lisnato povrće.

Vitamin F nazivaju se nezasićene masne kiseline, iako nemaju pravi vitaminski karakter. On pomaže sprečavanju taloženja holesterola u arterijama, suzbija oboljenja srca i doprinosi zdravlju kože i kose.

Prirodni izvori su pšenične klice, semenke lana, semenke suncokreta, soja i kikiriki.

Vitamin H u vidu koenzima učestvuje u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata.

Ima ga u mesu, jajima, džigerici, bananama, šampinjonima, grašku, karfiolu, spanaću, orasima, kakau, a sintetiše ga i crevna flora iz masnih kiselina.

Foto: Shutterstock

Vitamin K je ključan za zgrušavanje krvi. Bez njega ne bi bilo moguće zarastanje rana.

Može se naći u spanaću, koprivi, peršunu, šipku, kupusu, karfiolu, crvenom kupusu, šargarepi, paradajzu, jagodama, zelenom čaju, algama...