KOJE SU DUGOROČNE POSLEDICE KOVIDA-19 I KOLIKO TRAJU?

Pandemija Covida 19 traje već dugo, mnogima se čini - čitavu večnost. Većina ljudi je pratila preporuke za zaštitu od ovog opasnog virusa, ali kao da im je fokus bio na one teže oblike i ljude koji su završavali u bolnicama i na respiratorima, a ne na one koji su preležali virus ali nisu završili u bolnici. Većina tek kada im se desi da obole od virusa, obrate pažnju na posledice koje su dobili nakon preležanog covida. One nisu ni jednostavne ni bezazlene. Naprotiv.

Foto: Shutterstock

Iako ste preležali korona virus pre 2, 6, 8 meseci, vi i dalje otežano dišete ili vam se jabvlja tahikardija?

Svetska istraživanja pokazuju da niste jedini i da je broj ljudi koji imaju dugoročne posledice korona virusa značajan, naročito kod pacijenata koji su imali teži oblik bolesti.

Više od 80 odsto ljudi koji su bili u bolnici ima makar jedan preostali simptom šest meseci kasnije", tvrde virusolozi i epidemiolozi. Neki ljudi se n oporavljaju od korona virusa. Od čega to zavisi?

Koje su dugoročne posledice korona virusa?

Postoje dve kategorije simptoma. U prvoj su oni koji su viđeni i kod drugih teških respiratornih bolesti: zamor, otežano disanje, bolovi u grudima i zglobovima. Ovi problemi se polako povlače vremenom kod većine rekonvalescenata, mada mogu povremeno da ostanu trajni i da vrlo negativno utiču na kvalitet života.

Foto: Pixabay

U drugoj kategoriji stoje problemi koji često nisu očigledni, ali su dugoročno mnogo ozbiljniji: oštećenja pluća, srca, bubrega, i mozga.

Kod ljudi koji su već imali slabosti u nekom od ovih sistema, ove dodatne povrede vode u vidljivu bolest, i to su priče koje možete da čujete od ljudi koji sada ne mogu da uhvate dah ili koji dobijaju napade ubrzanog kucanja srca (tahikardije) mesecima pošto su pobedili virus.

Ali kod većine, ovakva oštećenja većim delom ostaju nevidljiva u prvo vreme, ili imaju samo relativno blage simptome - dok se ne desi nešto drugo što takav oslabljeni sistem zatim dovede do daljeg kolapsa. Mnogi koji su preležali koronu reći će vam da ne mogu da se naspavaju, i da se osećaju "kao pola čoveka", da uobičajene fizičke radnje koje su ranije obavljali sada ne mogu,brzo su umaraju, i posle majbanalnije fizičke aktivnosti, imaju želju za snom, koja ih bukvalno "obara".

Koliko traju posledice korona virusa?

Kapacitet za oporavak pluća, bubrega, i samog krvotoka varira od osobe do osobe, i još nema dovoljno podataka da se kaže šta se u proseku može očekivati. Srčana oštećenja su većinom doživotna. Moždana su takođe doživotna, ali mozak je organ koji može da se reorganizuje i da funkcioniše oko mnogih blažih oštećenja. Ozbiljnost strahovito varira, od jedva primetnih problema pa sve do katastrofalnih, i teško ih je predvideti. 

U toku prvih šest meseci posle oporavka, broj srčanih udara je dva i po puta veći; broj progresija u teške bubrežne bolesti je udvostručen.

Foto: Pixabay

Mnoge studije su primetile povećanje neuroloških oboljenja, moždanih udara, pa i neuropsihijatrijskih oboljenja u post-kovid populaciji.

Bubrežni bolesnici takođe su rizična grupa. Takođe osobe sa predispozicijama (starost, velika telesna težina, prethodni kardiovaskularni problemi, prethodno postojeće bubrežne bolesti i slično) u proseku imaju težu bolest, i ostaju sa težim sekundarnim oštećenjima. Takođe, ljudi bez predispozicija koji su imali nesreću da ih pogodi teži oblik bolesti takođe, u proseku, imaju veću verovatnoću težih nusefekata.

Ali s druge strane, imamo i studije koje pokazuju oštećenja kod ljudi koji su imali blage oblike bolesti. Recimo,studija Državnog univerziteta Ohaja je našla subakutna oštećenja srca kod više od 15 odsto mladih sportista (prosečno 19 godina starosti) koji su preležali kovid sa blagim simptomima ili čak bez simptoma. Skenovi pluća zaraženih korona virusom pokazuju oblasti pod upalom.

Koji procenat pacijenata ima dugoročne posledice?

Više od 20 odsto ljudi koji su imali kašalj i gušenje (čak i oni koji nisu morali da budu bolnički lečeni) ima tragove plućnih embolizama, i fibrozne ožiljke u plućnom tkivu; ali je teško reći koji od njih će zbog toga imati posledice koje su kasnije bitne.

Možemo očekivati da će, pored dva do pet odsto ljudi koji će imati teške posledice, još dodatnih pet do 10 odsto imati manje ali merljive posledice. Recimo, ljudi koji bi u svakom slučaju dobili srčane bolesti će ih dobiti ranije u životu, i morati ranije da počnu sa lečenjem.

Drugo, čak i ako virus jeste ostavio oštećenja, to samo osnažuje potrebu za nečim što bi i onako trebalo da se radi: fizička vežba i dobra ishrana.

Naime, dugoročno najveći potencijalni problem su tiha oštećenja koja čine organizam slabijim i osetljivijim na buduće napade i bolesti; osnažiti organizam, pogotovo kardiovaskularni sistem, i izbeći rizike poput gojaznosti otud postaje još važnije za dugoročno zdrav život.

 Da li postoje neke mere predostrožnosti kako do komplikacija ne bi došlo?

Apsolutno najbolje što se može uraditi je pridržavati se mera zaštite, izbeći virus, i vakcinisati se. Ali za one koji su već preležali virus, mogu se pomenuti dve stvari. Prvo, većina rekonvalescenata nema trajne posledice, tako da ne treba paničiti unapred.

Ako ste preležali, držite oko na zdravstvenom stanju, nemojte ignorisati simptome, pogotovo ne srčane.