Pšenična trava ili mlada pšenica je čovecanstvu poznata od davnina kao nešto veoma korisno i lekovito. Zapravo ne samo čovečanstvu već i životinjskom svetu. Psi i mačke kada pojedu nešto što za njihov organizam nije dobro niti zdravo odlično znaju da im je tada najbolji lek da pasu travu i instinktivno biraju onu koja je izuzetno bogata hlorofilom. Upravo tako može da počne i priča o pšeničnoj travi... Dakle hlorofil - u njemu se kriju čuvene lekovite moći pšenične trave
Dr. Charles Schnabel je 1930. godine u svojstvu popularizacije pšenične trave napravio jedan eksperiment u kojem je učestvovalo 106 bolesnih kokošaka koje više nisu bile sposobne da nose jaja. On ih je lečio samo tako što ih je hranio pšeničnom travom. Za neko vreme postigao je ogroman uspeh. Tih 106 kokošaka uspele su da snesu čak 126 jaja u jednom danu.
Foto: Freepik.com
Dragocena i lekovita - pšenična trava
Zapanjujuć rezultat, jer je poznato da kokoška polaže samo jedno jaje dnevno. Međutim, izuzetno zdrave i dobro hranjene kokoške mogu ponekad da snesu i dva jaja u toku jednog dana, tako da u ovom eksperimentu nije došlo do čarolije, već do potpunog ozdravljenja nekada bolesnih životinja. Na taj način je dr. Schnabel dokazao da je pšenična trava daleko superiornija u odnosu na druge zeleniše (detelina, kupus, spanać...) kada je u pitanju ishrana i zdravlje životinja.
Dvadeset godina kasnije, 1950. godine litvansko-američki nutricionista Ann Wigmore počinje propagirati sok od pšenične trave kao izuzetno koristan za zdravlje ljudi. Od tada pa do danas sprovedeno je na hiljade naučnih studija kojima su potvrđene ogromne lekovite moći pšenične trave.
Lekovite moći pšenične trave
Ukoliko se uzgaja na organski čistom zemljištu pšenična trava apsorbuje čak 92 od ukupno 115 poznatih minerala iz tla. Ona je prava riznica minerala, vitamina, enzima, aminokiselina i naravno hlorofila, koji zapravo čini oko 70% sastava pšenične trave.
Hlorofil je supstanca koja listovima biljaka daje tamno zelenu boju, moglo bi se reći da je to krv biljaka i ono što pšeničnu travu čini toliko moćnom. Hlorofil pročišćava krv i jetru, usporava prirodan proces starenja, podstiče plodnost, smanjuje nivo kiselosti organizma, suzbija neprijatne mirise tela, smanjuje osecaj gladi, sprečava nastanak raka i još mnogo toga... Prema najnovijim istraživanjima pšenična trava čak ima pozitivan uticaj u lečenju nekoliko vrsta raka. Sok od pšenične trave između ostalog poboljšava prenos kiseonika u krvi, što podiže nivo energije i poboljšava opšte zdravstveno stanje organizma.
Foto: Freepik.com
Lekovita i kao napitak
Zbog visokog sadržaja i drugih životno važnih supstanci lekovite moći pšenične trave je teško nabrojati, ali hajde da pokušamo:
Pšenična trava:
- Pročišćava krv
- Poboljšava kvalitet crvenih krvnih zrnaca
- Povećava količinu kiseonika u krvi
- Reguliše nivo lipida u krvi
- Podstiče cirkulaciju
- Čisti jetru
- Izbacuje teške metale iz organizma
- Pomaže organizmu da stabilizuje nivo šećera u krvi
- Bori se protiv bakterijskih infekcija
- Bori se protiv upalnih procesa u organizmu
- Pomaže u lečenju artritisa
- Deluje protiv alergijskih reakcija
- Podstiče varenje
- Otklanja zatvor
- Ublažava nadutost
- Smanjuje apetit
- Podstiče mršavljenje
- Deluje protiv bubuljica i akni
- Leči kožne bolesti kao sto su ekcem i psorijaza
- Podstiče obnavljanje ćelija i zarastanje rana
- Sprečava nastanak karijesa
- Otklanja neugodan zadah i miris tela
- Smanjuje umor
- Podiže nivo izdržljivosti organizma
- Ublažava mamurluk
- Jača imunitet organizma
- Poboljšava pamćenje i koncentraciju
- Ublazava depresiju
- Poboljšava raspoloženje
- Ublažava stres
- Usporava starenje
- Reguliše nepravilne i ublazava bolne menstruacije
- Podstiče plodnost kod oba pola
- Sprečava nastanak raka
- Pročišćava sinuse
- Podstiče razlaganje sluzi
- Poboljšava izgled i kvalitet kose i noktiju
Svi znamo da definitivno postoje i druge zelene biljke bogate hlorofilom, ali u poređenju sa njima lečenje pšeničnom travom daje ubedljivo najbolje rezultate. Možda zbog toga što, samo primera radi, 1 gram pšenične trave ima jednaku nutritivnu vrednost kao i 24 grama zelene salate.
Neverovatna statistika
Jedan gram pšenične trave ima jednaku nutritivnu vrednost kao i 24 grama zelene salate!
Srećom pšenicna trava se lako i jednostavno uzgaja, kako u polju tako i kod kuće. Bere se kada dostigne visinu od 10-15cm.
Lečenje pšeničnom travom i doziranje
Najbolji efekti postižu se ako se od nje napravi sok i pije na prazan stomak.
1. Za čiščenje i popravljanje opšteg stanja organizma preporučena dnevna doza soka od pšenične trave je svega 30-60ml.
2. Za lečenje degenerativnih bolesti preporučena dnevna doza soka od pšenične trave je 120-180ml.
Foto: Freepik.com
Budite obazrivi sa količinom soka od pšenične trave
U oba slučaja terapiju treba započeti sa 30ml soka na dan - prvih nekoliko dana. Zatim svakih 5-6 dana povećavati dozu za 10-15ml, a ukupnu dnevnu kolicčnu rasporediti u više jednakih delova.
Prvih 30ml soka pije se ujutru na prazan stomak sat vremena pre doručka, a preostale količine kasnije tokom dana, takođe 1 sat pre obroka. Sok od pšenične trave je najbolje piti čist i ne kombinovati ga sa drugim pićem ili hranom.
Sokom od pšenične trave se ne može tako lako predozirati, ali prekomerna konzumacija može uznemiriti želudac i izazvati mučninu.
Sirova pšenična trava se može i žvakati da bi se iz nje isisali sokovi. U tom slučaju vlaknaste delove treba ispljunuti, jer su teški za varenje.
Prirodni lekovi protiv bolova su najčešće raznorazni biljni analgetici koji mogu imati važnu ulogu kod ublažavanja boli. Biljni analgetici su se u mnogim situacijama pokazili kao idealno rešenje, s obzirom na činjenicu da je veoma teško pronaći idealan sintetički analgetik koji bi trebalo da deluje protiv bolova, bez dodatnog uticaja na druge bitne elemente centralnog nervnog sistema (svest, motorika, senzorna percepcija...). Nije zanemarljiv ni njihov negativan uticaj na sluzokožu želuca
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Prirodni lekovi protiv bolova su najčešće raznorazni biljni analgetici koji mogu imati važnu ulogu kod ublažavanja boli. Biljni analgetici su se u mnogim situacijama pokazili kao idealno rešenje, s obzirom na činjenicu da je veoma teško pronaći idealan sintetički analgetik koji bi trebalo da deluje protiv bolova, bez dodatnog uticaja na druge bitne elemente centralnog nervnog sistema (svest, motorika, senzorna percepcija...). Nije zanemarljiv ni njihov negativan uticaj na sluzokožu želuca
Na sastanku blokadera označenom kao sednica Radne jedinice za operacionalizaciju programa (RJOP), održanom 17. septembra, tokom rasprave o delu programa koji se odnosi na Kosovo i Metohiju iznet je predlog da prva mera bude - otkaz profesoru Dejanu Miroviću.
Moskva je odbila, kako je gradonačelnik glavnog grada Sergej Sobjanjin opisao, najveći napad dronovima do sada, a ruski sistemi protivvazdušne odbrane od subote su oborili više od 1.600 bespilotnih letelica.
Na društvenoj mreži Iks pojavio se zastrašujući video-snimak na kojem se vide mala deca koja su perfidno uvučena u političke igrice, nahuškana da skaču i skandiraju stihove pesme grupe Beogradski sindikat "Mojne da si ćaci".
Potpredsednica Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) Ana Brnabić poslala je moćnu poruku iz Srbije nakon susreta sa narodom u Rasinskom i Šumadijskom okrugu, u selima Gornji Stepoš i Grošnica.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić javio se uživo putem svog TikTok naloga na putu ka Kragujevcu, gde otvara novu obilaznicu, te tom prilikom otkrio ekskluzivne detalje iz razgovora sa svetskim liderima.
Šta se dešava iza kulisa najvećeg sportskog rijalitija saznaćete večeras od 21:30 čas kada se na Informer televiziji emituje emisija "Druga strana Exatlona".
Učesnice prve sezone Exatlona Srbija Anabela Zonai i Sanja Kalinović žestoko su se sukobile u emisiji "Exatlon Specijal", a varnice u studiju nisu jenjavale.
Iako se čini da turbulencije u Plavom timu Exatlona stvara Mensur Ajdarpašić, eliminisana takmčarka Sanja Jurošević smatra da je on samo srčan i borben.
Sutra, 21. septembra, pravoslavni hrišćani obeležavaju Malu Gospojinu, jedan od najvećih Bogorodičinih praznika koji nosi priču o nadi, strpljenju i čudu.
Policija je u petak u Tuzli uhapsila H. K. (33) zbog sumnje da je pomogao Elvisu Selimoviću (44) nakon što je on iz automatske puške izrešetao svog rođenog brata Eldina (40) sa čak sedam hitaca.
Odlukom Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, optuženi pripadnici "kavačkog klana" Mario Milošević i Zoran Kažić brutalno su kažnjeni i bačeni u hladne samice spuškog zatvora Spuž, nakon što su tokom posete izveli mučki napad na Radoslava Gila Stanišića.
U subotu uveče se u naselju Skrobara dogodila saobraćajna nesreća u kojoj je život izgubila S.M. (71) , kada je na nju automobilom naleteo za sada nepoznati vozač koji je potom pobegao sa lica mesta.
Mladen Mijatović objavio je ekskluzivne fotografije zaplene lažnog novca u Banjaluci, gde su pripadnici Uprave za teški i organizovani kriminal MUP-a lišili slobode M. R. iz Banjaluke i državljanina Srbije E. Š. zbog sumnje da su u promet stavljali falsifikovane novčanice u evrima i dolarima.
Na moto-putu kod Studentskog grada u Beogradu, u delu gde se trenutno izvode radovi na putu, danas oko 10.30 časova dogodila se teža saobraćajna nezgoda u kojoj su učestvovala četiri vozila.
Neobična gošća pojavila se na biračkom mestu u Sočiju tokom izbornog dana u Rusiji. Slonica Margo, koja je upravo napunila 18 godina, posetila je biračko mesto broj 4510 i odmah privukla pažnju prisutnih.
Ubrzano jačanje nemačkih oružanih snaga počinje da izaziva zabrinutost u pojedinim evropskim prestonicama, piše američki list "Volstrit džornal", navodeći da se u Evropi ponovo otvara pitanje koliku vojnu moć bi Nemačka trebalo da ima.
Mađarski premijer Peter Mađar poliven je vinom tokom manifestacije "Dani berbe u Seksardu", a ceo incident zabeležen je kamerom. Snimak je potom objavio i sam Mađar na svojoj Fejsbuk stranici, uz komentar da je "šteta zbog dobrog seksardskog vina".
Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je da će arhipelag Sen Pjer i Mikelon ostati francuska teritorija, nakon što je američki predsednik Donald Tramp na društvenoj mreži objavio mapu na kojoj su brojne teritorije Severne Amerike, Kariba i okolnih područja prikazane u bojama američke zastave.
Mina Nenadović, ćerka preminulog barda srpskog glumišta Nenada Nenadovića, raznežila je pratioce na društvenim mrežama objavivši fotografiju na kojoj nosi garderobu koja je pripadala njenom ocu.
Od "Maratonaca" i "Ko to tamo peva" do "Tesne kože", "Žikine dinastije" i "Balkanskog špijuna", ovo su domaće komedije koje su obeležile generacije gledalaca i čije replike se i danas prepričavaju.
Poznati američki komičar Karot Top, čije je pravo ime Skot Tompson, navodno je bio žrtva žestoke ucene zbog eksplicitnog snimka u periodu koji je neposredno prethodio njegovoj novoj hospitalizaciji, nakon navodnog pokušaja samoubistva.
Milan Stanković godinama intrigira javnost, a sada su njegove kolege iz perioda "Zvezda Granda" otkrili detalje o njemu koje publika do sada nije imala priliku da čuje.
Pevačica Dijana Janković, poznatija kao Didi Džej, prvi put se pojavila u javnosti nakon višemesečne pauze zbog zdravstvenih problema, i to na humanitarnoj zabavi Šarliz Teron u Los Anđelesu.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.