ORAŠASTI PLODOVI - ZDRAVLJE U ŠACI! Ove namirnice čuvaju vid, nervni sistem i snižavaju šećer!

Koštunjavo voće bogato je brojnim korisnim sastojcima, lek za mnoge bolesti, ali i odlična preventiva kako bi sačuvali zdravlje. Orah jača mišiće i vid, badem čuva nervni i endokrini sistem, indijski orah snižava šećer i pritisak, pistaći ubrzavaju varenje

Stručnjaci smatraju da 30 grama ili šaka orašastih plodova dnevno može značajno da produži život.

Orah

Orah je kod nas najpopularniji i koristi se za široku upotrebu. Sadrži ugljene hidrate, kalijum, fosfor, belančevine, vitamine B i C, gvožđe, magnezijum i mnoge druge sastojke.
Orah se može koristiti u različitim formama, od kupki, šampona i ulja do čaja. Kao ulje je dobar za kožu jer je hrani i čuva od opekotina od sunca, kao kupka se koristi za lečenje problema na koži, a takođe je odličan za jačanje kose, pa se od njega može napraviti i kvalitetan šampon. Kao čaj (koji se pravi od orahovog lišća) odličan je za detoksikaciju organizma, varenje, otklanjanje bola u kostima i mnoge druge stvari, gotovo za sve. Pored soje, odličan je i kao zamena za meso zbog visokog nivoa proteina (17-23 odsto).

Foto: Pixabay

Lešnik

Veliki je spisak poslastica koje su nezamislive bez lešnika, od torti do čokolade. Jezgro je bogato proteinima i vitaminima iz B grupe, posebno vitaminima B6 i B1, a prisutni su i vitamini A, E, omega-3 i omega-6 masne kiseline, magnezijum, fosfor, cink, bakar, gvožđe i kalcijum.
Ako se lešnik redovno konzumira, može da snizi pritisak, a dobar je i kao antioksidans. Lešnik je u energetskom smislu izuzetno vredna namirnica, pa se preporučuje sportistima i mladima, a starijim osobama koristan je kao preventiva od srčanog udara i za održavanje vitalnosti.
U ishrani se koriste i list i kora leske jer se iz njih dobija tanin, a koriste se i cvetne rese leske koje se upotrebljavaju za prevenciju i lečenje žutice, niskog krvnog pritiska i upale pluća. Ulje od lešnika je idealno za masnu i problematičnu kožu jer se brzo upija i ne ostavlja mastan trag.

Badem

Postoje dve vrste badema: slatki i gorki badem. Slatki se koristi za prehranu, sirov, pržen ili kao dodatak jelima, dok je gorki otrovan i koristi se isključivo za pravljenje esencijalnog ulja.
Bademi su bogati mnogobrojnim sastojcima kao što su magnezijum, fosfor, cink, gvožđe, bakar i kalcijum. Pored toga je dobar izvor vitamina B i E.
Za njih se kaže da su dobri u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti i da čuvaju endokrini sistem, kao i da održavaju zdravlje kostiju, podstiču rad štitne žlezde i normalizuju krvni pritisak. Na sve ovo, badem vrlo dobro pomaže kod problema sa stomakom i želudačnom kiselinom - potrebno je samo 3-4 badema da vam smire želudac i obezbede zdrav i miran stomak.

Pistaći

Jarkozeleni plodovi pistaća su prava energetska bomba jer sadrže 50 odsto masnoća, 20 odsto belančevina, 20 odsto ugljenih-hidrata, dva odsto vlakana, kalijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe kao i vitamine C, A i E.
Poznato je da vlaknaste materije stvaraju osećaj sitosti, ubrzavaju varenje i sprečavaju rak creva. Ne morate uvek da jedete integralne žitarice i povrće da biste u organizam uneli ove korisne materije. Konzumirajući ukusne zelenkaste plodove pistaća postići ćete isti efekat. Ako ste do sada zbog povišenog holesterola izbegavali da ih jedete, imajte na umu sledeće: jedna američka studija je pokazala da je 47 pistaća dnevno dovoljno da se nivo lošeg LDL holesterola smanji za 10 odsto.

Foto: Pixabay

Indijski orah

Indijski orah je ukusna namirnica koju verovatno svi obožavaju da jedu. Bogat je vitaminima E, K i B1 (koji su jako važni za zdravlje kose, kože i noktiju) i vitaminom C, proteinima, celulozom, bakrom i izvor je polinezasićenih masnih kiselina.
Zbog njegovih sastojaka, dobar je u očuvanju kardiovaskularnog sistema i ima antiseptičko, antibakterijsko, antiinflamatorno i povoljno dejstvo na digestivni sistem - čisti creva. Takođe utiče i na smanjenje visokog krvnog pritiska i šećera u krvi - što znači da smanjuje rizik od dobijanja dijabetesa. Povoljno utiče i na apsorpciju gvožđa, što ga čini obaveznim u ishrani ljudi koji su anemični.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.