BOL U LEĐIMA KOJI PARALIŠE! Šta sve treba da znate o PREVENCIJI i lečenju IŠIJALGIJE?

Išijas je savremena bolest celokupnog stanovništva zbog modernog i nezdravog načina života, a faktori rizika su: predugo sedenje, fizička neaktivnost, nošenje visokih potpetica, gojaznost...

Išijas (išijalgija) je termin koji se odnosi na bolove u donjem delu leđa, a koji nastaju kada dođe do upale nerva išijadikusa. Nerv išijadikus je veliki nerv (najduži u telu) koji polazi od donjeg dela leđa i zatim ide putem zadnjeg dela obe noge. Bol se javlja iznenada i praćen je trnjenjem i grčevima. Najčešći uzrok pojave išijalgije su degenerativne promene na međupršljenskim diskusima, podizanje tereta ili izvođenje pogrešnog pokreta, što dovodi do pucanja prstena diskusa koji počinje da pritiska odgovarajući kičmeni koren. Degenerativne promene su prirodan proces starenja na svim zglobovima pa i na kičmi i počinju već od 25, 30. godine života, samo je to dug asimptomatski proces. Kod starijih pacijenata, starenje i posledične degenerativne promene međupršljenskog diskusa ili oštećenja samog pršljena dovode do pritiska na koren nerva išijadikusa. Faktori rizika za išijas su: predugo sedenje, fizička neaktivnost, nošenje visokih potpetica, gojaznost...

Foto: Shutterstock

Simptomi 

Ono što je glavno obeležje išijasa jeste bol u u lumbalnom delu kičme (lumbago) koji se dalje može širiti ka zglobu kuka, niz potkolenicu i list noge sve do prstiju. Bol se može osetiti u bilo kom delu ovog puta nerva išijadikusa. Često je pogođena samo jedna strana tela. Bol može biti veoma različit od osobe do osobe - varira od umerenog i tupog bola do oštrog i naglog, a bolovi se pojačavaju pokretima i naprezanjem (kašalj, kijanje, smeh). Istezanje išijadičnog živca (podizanjem ispružene noge) takođe dovodi do pojačavanja bola (takozvani Lazarevićev znak).

Foto: Shutterstock

Koliko traje išijas?

U zavisnosti od trajanja, bol se može klasifikovati kao akutni (bol koji traje manje od šest nedelja), subakutni (od šest do 12 nedelja) i hronični (duže od 12 nedelja). U većini slučajeva on prolazi nakon nekoliko dana odmora uz normalnu aktivnost. Međutim, to ne znači da se situacija u jastučićima i kičmi popravila, nego samo da je pritisak bio prolazan. Ukoliko se bol pojačava, ako se spušta duž noge ili se osećaju dodatni neprijatni simptomi, lečenje iziskuje složenije mere od upotrebe lekova za bol. Tada je neophodna dodatna dijagnostika u specijalizovanim reumatološkim ustanovama.

Foto: Shutterstock

Lečenje fizikalnom terapijom

Sledeći korak u lečenju je fizikalna terapija. Program vežbi fleksije, ekstenzije i jačanja prilagodljive osobama sa problemima u lumbalnom delu dovode do klinički značajne redukcije bola. Cilj je usmeravanje ka jačanju mišićne snage i fizičke kondicije tela i leđa. Takođe, terapije kao što su elektroterapija, magnetoterapija, laseroterapija, termoterapija, ultrazvučna terapija i kineziterapija najefikasnije su metode lečenja išijalgije.

Foto: Shutterstock

Vitamini saveznik u lečenju

Išijas se ne leči tabletama, nego adekavatnim vežbama i nastavkom redovnih dnevnih aktivnosti. Savetuje se grejanje lumbalnog dela, zatim uzimanje dosta vitamina, naročito B1, B6 i B12, spavanje u "Vilijamsovom položaju" (sa savijenim nogama).

Prevencija išijasa

Kako ne biste došli u ovaj nelagodan položaj, ali i kako biste sprečili ponavljanje išijalgije, promenite životne navike. Za početak, redovno vežbajte. Najbolje je da se posavetujete s fizioterapeutom ili lekarom koje vežbe su dobre za vas i na koji način se nećete povrediti.Vežbe koje su važne za dobro držanje kičme jesu one koje jačaju mišiće stomaka i donjih leđa. Takođe, pravilno sedenje veoma je važno. Sedite pravo, s kukovima i kolenima u istoj liniji (nemojte prekrštati noge). Kada podižete neki teret, nemojte nepravilno savijati leđa, već čučnite s pravim leđima, teret koji nosite držite bliže telu, izbegavajte da se podižete i okrećete u isto vreme.  
 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.