KOLIKO ČAŠA GAZIRANE VODE SMEMO DA POPIJEMO NA DAN? Nutricionista naglašava: Samo pod ovim uslovima nije štetna!

Gazirana voda omiljeno je piće mnogima. Često se koristi kao zamena za sokove, ali i kao pomoć posle obilnog obroka. Nutricionista Milka Raičević za Informer.rs otkriva da li je gazirana voda zdrava i koliko često sme da se pije

Hidriranje organizma vodom je veoma važno za ceo organizam.

Vodu je neophodno unosti svaki dan zbog regulacije temperature, transporta hranljivih sastojaka i izbacivanja štetnih materija iz tela.

Odrasla osoba dnevno treba da popije između dva i tri litra vode, saveti su lekara. Naravno sve zavisi od svake osobe ponaosob kao i od godišnjeg doba i od unosa hrane.

Da li je gazirana voda zdrava i kako ona deluje na organizam u razgovoru za Informer otkriva nutricionista Milka Raičević.

Foto: printscreen RTS

Prednosti i mane gazirane vode

Svakodnevni unos gazirane vode (mineralne vode) se preporučuje, ali nije baš neophodno objašnjava Raičević i napominje da kod unosa veće količine može doći do neželjenih posledica.

- Ugljen-dioksid iz gaziranih voda i pića nanesi šetu zubima. Takođe, ona nije adut za skidanje telesne težine i blokadu apetita. Konzumiranje mineralnih voda u kombinaciji s limunom ne smanjuje apetit i može naštetiti sluzokožu želuca, a kod nekih ljudi zbog kombinacija namirnica mineralna voda može da izazove podrigivanja - kaže nutricionista.

Ukoliko ipak ne možete bez gazirane vode, nutricionista savetuje 1 do 3 čaše u toku dana, ali pod uslovom da ste zdravi i da vam ta voda odgovara.

Ipak, postoji i dobra strana kada je reč o gaziranoj vodi.

- Unosom gazirane vode u organizam se unese dovoljna količina kalcijuma, magnezijuma, zavisno od sastava vode. Činjenica da sadrži Mg odlično utiče na koncentraciju i smanjuje stres, umor i iscrpljenosti. Zbog specifičnog ukusa i sastava neke vode se preporučuju u dijetoterapijama. Naravno, ukoliko primetite da vam neka voda stvara stvara gasove ili nadutost, onda nije za vas i nemojte da je pijete - ističe Raičević.

Foto: shutterstock/Informer

Gazirani sokovi i gazirana voda nisu isto

Nutricionista napominje da ne treba poistovećivati gaziranu vodu i gazirane sokove. 

- Gazirani sokovi su štetni, pogubni za zdravlje svih, pogotovo deca mlađe od 12 godina. Nauka je dokazala da su gazirani sokovi uzrok viška kilograma zbog toga što sadrže šečer - 50% glukoze i 50 % fruktoze. Ako se konzumira 2 decilitra gaziranog soka isto je kao da ste pojeli 10– 15 kafenih kašika šečera, a da toga niste ni svesni. Gazirani sokovi nisu samo glavni krivac gojaznosti nego dijebetesa i kardiovaskularnih oboljena - objašnjava Raičević i dodaje:

- Svi gazirani sokovi sadrže pojačivače ukusa, boja, šećera, kiselina, praznih kalorija koje, uništavaju krvnu sliku i dovode do bolesti.

Osim mineralne vode, kod problema sa varenjem ili gorušicom mnogi koriste soda bikarbonu razmućenu u vodi, a nutricionista ističe da ona može biti štetna ukoliko se pije u većoj dozi od dozvoljene.

Foto: Shutterstock

- Sa sodom bikarbonom treba biti oprezan. Preporuka je da se konzumira samo po uputstvu koje piše na kesici. Ne preporučuje se osobama koje imaju visok pritisak i ne više od dva do tri puta dnevno - ističe Raičević. 

Natrijum bikarbonat se može koristiti kod nekih bolesti preventivno i kod samo glečenja, uključujući rak, grip, dijabetes, bolest bubrega, pa čak i obična prehlada. Takođe sve prisutnija je u kozmetici, maskama za negu lica, a danas se na tržištu mogu pronaći i zdrave teblete za pranje posuđe, veša... 

- Ipak, ne zaboravite, jedini pravi izbor hidriranja organizma je voda, bez nje nema života. Da biste sprečili dehidraciju, treba da pijete vodu, kasno je kada osetite žeđ. I kada vas glava zaboli jer unos vode utiče na nivo mentalne energije i funkciju mozga - zaključuje nutricionista Raičević.

Bonus video:

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.