ŠTA JE HOLESTEROL? Višak masnoće u krvi povećava rizik od ateroskleroze, srčanog i moždanog udara, kao i bolesti bubrega

Danas sve veći broj ljudi ima zdravstvenih problema zbog previsokog holesterola

Ozbiljnost situacije potvrđuje da višak masnoće u krvi povećava rizik od ateroskleroze, srčanog i moždanog udara, kao i bolesti bubrega. Povišene vrednosti krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi i višak masnog tkiva u predelu stomaka spadaju u grupu poremećaja poznatih kao metabolički sindrom.

Promene u ishrani i načinu života su često dovoljne da vrate masnoće u granice normale.
Iako većina ljudi holesterol smatra nečim lošim, on je zapravo potreban za normalno funkcionisanje našeg organizma. U telu ga proizvodi jetra (dve trećine), a samo jedna trećina se unosi hranom. Upravo zbog velike sposobnosti organizma da stvara holesterol, sasvim je dovoljno da se hranom unese svega 150-300 mg na dan.

Foto: Shutterstock

Šta nije u redu?

Osim što učvršćuje i štiti zidove (opne) ćelija, holesterol je esencijalni sastojak mnogih hormona (estrogena, testosterona i progesterona), a čak 20 odsto ovih masnoća koje se nalaze u organizmu je smešteno u mozgu. Holesterol služi i za jačanje imunog sistema i neutrališe toksine koji nastaju zbog različitih upalnih procesa.

Ipak, povišen nivo holesterola znači da se u vašim arterijama desila potencijalno opasna promena u odnosu masnih supstanci koje kruže krvotokom. U njemu ima previše "loše" vrste holesterola, poznatih kao lipoproteini male gustine (LDL). To je vrsta holesterola koja slepljuje vaše arterije i povećava rizik od infarkta i šloga.

Istovremeno, verovatno nemate dovoljne količine "dobrog" holesterola, poznatog kao lipoproteini velike gustine (HDL). To su molekuli koji deluju kao "đubretarska kola" koja odnose LDL do jetre, gde se odlaže.

Smatra se da je u više od 50 odsto slučajeva "skoka" masnoća uzrok nepravilna ishrana. Stanja poput smanjene funkcije tiroidne žlezde (hipotireoza), dugogodišnje pušenje, unos velikih količina kafe, fizička neaktivnost, dugotrajni kontinuirani stres, upotreba oralnih kontraceptiva i genetska predispozicija, takođe doprinose ovom poremećaju.

Foto: unsplash.com

Semenke i začini

S obzirom na to da je jedan od razloga povišenog holesterola loša ishrana, ovo je najvažnija promena koju bi trebalo sprovesti. Iz ishrane treba izbaciti masnu, tešku i prženu hranu, beli šećer, rafinisane ugljene hidrate, nezdrave slatkiše i grickalice.
Maksimalno smanjite unos kafe (prihvatljive su jedna do dve šolje dnevno), gaziranih napitaka i alkohola. Veliku količinu holesterola sadrže i školjke, lignje, crveno meso i jaja.

S druge strane, bitno je povećati unos sledećih namirnica:

ovas, ječam, lanene i čija semenke i ostale integralne žitarice i semenke
voće, posebno jabuke, grožđe, jagode, borovnice, ananas i agrumi
soja i tofu
orašasti plodovi (orasi, bademi...)
povrće, posebno krastavac, cvekla, celer, paradajz, crni i beli luk
začini (cimet, biber), đumbir (sveži ili sušeni)
maslinovo ulje
zeleni čaj

Omega 3 masne kiseline poboljšavaju odnos između LDL i HDL holesterola, deluju protiv upale, smanjuju "lepljivost" krvi, te je riba u ovom slučaju mnogo više od zamene za meso. Neka cilj bude da se riba nađe tri puta nedeljno na vašoj trpezi, čak iako će to biti konzerva sardine. Najbolji izbor su sveža skuša, tuna i losos, a zanimljivo je da tuna, kada je konzervirana, gubi skoro sva svoja korisna ulja, dok ih sardine i većina drugih riba zadržavaju.

Ukoliko ne možete bez crvenog mesa, probajte divljač. Meso divljači ima samo delić masnoće od količine koja se nalazi u mnogim vrstama govedine koje se prodaju u supermarketima.
Ishrana može da smanji nivo holesterola za 10 do 20 odsto, a prve značajne rezultate možete očekivati već nakon tri meseca. Ne zaboravite i da ostavite pušenje, budete fizički aktivni, smanjite prekomernu telesnu težinu i odlazite na redovne kontrole.

BONUS VIDEO: