Da li je moje dete PRENISKO za svoj uzrast? Nije do VISINE, već do ZDRAVLJA!

Nizak rast znači da je telesna visina ispod donje granice normale za uzrast i pol. Ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme može višestruko da ugrozi zdravlje...

Ukoliko je vaše dete među najnižim u razredu, ako ste zabrinuti ili imate utisak da vaše dete "ne raste" ili "ne raste kako treba", obratite se lekaru koji će najpre napraviti njegovu krivu rasta, poručeno je na događaju "Mobilni planetarijum" povodom pokretanja kampanje simboličnog naziva "Dohvati zvezde". Više od 150 dece posetilo je planetarijum i interaktivna predavanja o sunčevom sistemu, a cilj kampanje je podizanje svesti o problemu poremećaja rasta dece, koji nije samo estetske prirode, kako se to često misli. Ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme, može da izazove brojne zdravstvene posledice.

Od celijakije do srčanih mana

Niska telesna visina roditelja najčešće objašnjava nizak rast deteta, ali to ne sme da bude razlog da se dete ne uputi endokrinologu čim se uoči poremećaj.

- Nizak rast znači da je telesna dužina, pošto se dužina meri do navršene druge godine, a potom telesna visina, ispod donje granice normale za uzrast i pol. Nizak rast može biti posledica mnogih različitih problema. Na primer, jedan od uzroka je nedostatak hormona rasta (u oko pet odsto slučajeva), ili je dete rođeno malo (za gestaciono doba), pa je ostalo malo rastom, ili ima nedostatak tiroidnih hormona, ili ima alergiju na pšenično brašno, odnosno celijakiju. Takođe, sva deca koja imaju tešku hroničnu bolest, hroničnu bolest bubrega, tešku srčanu manu ostanu niskog rasta. Dakle, to jedan vrlo veliki koš. Naš posao je da vidimo gde to dete spada i na koji način mu je potrebna pomoć. Da li će to biti hormon rasta ili će to biti terapija tiroksinom ili lečenje astme, to je posle posao lekara na sekundarnom i tercijarnom nivou. Ono što je važno za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je da dete koje je niskog rasta pošalje na vreme dalje - savetuje dr sc. med. Tatjana Milenković, pedijatar endokrinolog, načelnica odeljenja endokrinologije Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić".

Hormon rasta

Nizak rast dece sa urođenim nedostatkom hormona rasta može da se uoči najčešće posle druge godine.

Foto: Shutterstock

- Osim što utiče na linearni rast kostiju, hormon rasta ima niz značajnih uloga u metabolizmu, a njegov nedostatak može prouzrokovati srčane, imunološke, probleme sa kostima, plućima. Zato je važno da se dijagnoza postavi što ranije kako bi se primenila odgovarajuća terapija i postigla normalna visina pre puberteta. Nemojte čekati pubertet u nadi da će se dete "izvući", jer neće - opominje dr sc. med. Vesna Cvetković, pedijatar endokrinolog sa Klinike za dečje interne bolesti UKC "Niš".

Mesi, svetli primer

Rast deteta u stvari pokazuje da je dete zdravo, adekvatno uhranjeno, da raste u lepoj emocionalnoj sredini okruženo ljubavlju, dodaju lekari.

Foto: reuzers

- Svako dete ima svoj tempo rasta koji se prati na redovnim pedijatrijskim i sistematskim pregledima. Postoje posebni sajtovi, posebna aplikacija "Karta rasta" kako roditelji, a i pedijatri mogu da prate da li dete raste adekvatno. Ako dete ne raste brzinom koja je dovoljna, a to je 4,5 santimetara godišnje, ili ukoliko usporava svoj rast, zamolite pedijatra da ga pošalje kod dečjeg endokrinologa. Jako je bitno znati i da postoji grupa podrške "Horast", kojoj roditelji dece sa manjkom hormona rasta mogu da se upute. Na njihovom sajtu se nalaze sve potrebne informacije - sugeriše prof. dr Vera Zdravković, pedijatar endokrinolog, načelnica odeljenja endokrinologije UDK "Tiršova".

Profesorka Zdravković podseća da je i čuveni fudbaler Lionel Mesi imao manjak hormona rasta, te da je terapija pozitivno uticala ne samo na to da dostigne svoju genetski predodređenu visinu već i na njegovu blistavu karijeru.
 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.