TEMPERATURA, crvenilo, POVRAĆANJE! Doktorka otkriva kako da se zaštitite od SUNČANICE i toplotnig udara!

Kada je toplotni indeks visok najbolje je da ostanete u klimatizovanom prostoru. Ako već morate da izađete napolje pridržavajte se saveta lekara...

Povišena spoljašnja temperatura u kombinaciji sa visokom vlažnošću vazduha, baš kao što se leti često dešava kod nas tokom vrućih talasa, može dovesti do najteže komplikacije termičkog stresa - toplotnog udara. Kako se lako može pomešati sa sunčanicom, primarijus dr Marija Radulović,
specijalista urgentne medicine, navodi razlike i predlaže kako da se zaštitite, ali i kako da pomognete drugima da se oporave.

Sunčanica

- Sunčanica je akutno oštećenje mozga koje nastaje usled dugotrajnog izlaganja glave i potiljka sunčevom zračenju bez adekvatne zaštite. Podložne su joj starije osobe, deca i rekonvalescenti, ćelave osobe i alkoholisane osobe. Praćena je povišenom telesnom temperaturom, glavoboljom, vrtoglavicom, mučninom, povraćanjem, umorom, grčevima, ubrzanim pulsom, suvom kožom - objašnjava dr Radulović.

Foto: Shutterstock

Ovakvim osobama treba pružiti prvu pomoć i to: premestiti ih sa sunca u hladovinu ili klimatizovane prostorije, raskomotiti, polivati vodom, davati hladne napitke (vodu ili rashlađene biljne čajeve), nikako kafu i alkohol.

- Treba kontrolisati temperaturu tela sve dok ne padne ispod 38 stepeni kada možemo da prestanemo sa rashlađivanjem. Za dalje preglede i lečenje obratite se lekaru - savetuje doktorka.

Toplotni udar

Toplotni udar je veoma ozbiljan zdravstveni problem i, za razliku od sunčanice, pacijent ne mora da bude izložen suncu, već samo toploti. Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

- Udar nastaje nakon dužeg izlaganja visokim temperaturama, najčešće u kombinaciji sa dehidratacijom i pogađa starije ljude koji žive u stanovima i kućama koji nemaju klima uređaj ili dobar protok vazduha, ljude koji ne piju dovoljno vode, koji imaju hronične bolesti, one koji konzumiraju velike količine alkohola, odojčad i malu decu i naravno radnike pored visokih peći, pekare i vozače u neklimatozovanim vozilima - navodi dr Radulović.

Foto: Shutterstock

Simptomi toplotnog udara su visoka temperatura (preko 40 stepeni), gubitak svesti (često prvi znak), jaka i pulsirajuća glavobolja, vrtoglavica, osećaj nesvestice, crvena topla i suva koža, slabost mišića ili grčevi, ubrzan rad srca, promene ponašanja kao što su konfuzija, dezorjentacija ili teturanje, ubrzano i plitko disanje.

- Sumnja da neko ima toplotni udar je indikacija da se odmah pozove 194 (Hitna pomoć), jer svako odlaganje lekarske pomoći može biti fatalno. Dok čekate da stigne ekipa Hitne pomoći obavezno započnite pružanje prve pomoći tako što će te osobu premestiti u hladovinu ili klimatizovanu prostoriju i raskomotiti je. Usmerite ventilator da duva u ugroženu osobu ili mašite nečim oko nje da je rashladite vazduhom.Takođe jako je važno rashlađivanje vodom - vlažnim sunđerom, vodom iz baštenskog creva, potapanje u kadu napunjenu vodom ili tuširanje u tuš kabini ili stavite pakete leda ukoliko imate ispod pazuha pacijenta, na vrat, prepone i leđa. Ukoliko je moguće izmerite telesnu temperaturu i pokušajte da je spustite na 38 stepeni - savetuje doktorka. 

Preventiva

Da bi sprečili sunčanicu i toplotni udar moramo se pridržavati saveta: kada je toplotni indeks visok najbolje je da ostanete u klimatizovanom prostoru, ali ako već morate da izađete napolje nosite laganu pamučnu odeću svetlih boja, zaštitite glavu šeširom, rehidrirajte se vodom (najmanje 8 čaša dnevno i više u zavisnosti od potrebe organizma), izbegavajte alkohol i kafu.

Foto: Shutterstock

- Hronični bolesnici bi trebalo da redovno uzimaju svoju terapiju i nikako je ne koriguju na sopstvenu ruku. Ukoliko živite u stanu ili kući bez ventilatora ili klima uređaja, pokušajte da provedete najmanje dva sata dnevno u toku najtoplijeg dela dana u klimatizovanom okruženju. Kuću provetravajte rano ujutru, a zatim spustite roletne i navucite zavese. Noću držite otvorene  prozore - poručuje primarijus dr Marija Radulović.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.