SAMO PRAVITE GORE! Evo zašto GLADOVANJE nigde ne vodi - nutricionistkinja otkriva zašto ovako NEĆETE SMRŠATI!

Nutricionistkinja Nataša Đukić otkriva zbog čega gladovanje neće dati rezultate, ukoliko želite da smršate i koju štetu može da vam napravi

Kako biste izgubili višak kilograma, nije dovoljno samo da maštate o lepom izgledu. Potrebno je da promenite svoj način ishrane i budete istrajni u svojoj nameri.

Međutim, nekada ova želja dovodi i u drugu krajnost, pa se "bušenje kašike", pretvori u gladovanje.

Ono čega mnogi nisu svesni jeste da upravo ove ekstremne restrikcije mogu otežati postizanje željene kilaže, o čemu je govorila i nutricionistkinja Nataša Đukić:

Manje nije više

Nedovoljno jedenje može usporiti metabolizam tela, što otežava gubitak težine. Telo može da otkrije kada je došlo do smanjenja unosa kalorija i reaguje u skladu sa tim. Uz stroga ograničenja u ishrani, telo počinje da čuva svoje gorivo, uskladištene masti. Rezultat je da sagorevate manje kalorija i prestajete da gubite na težini. Zatim, bilo da vežbate, radite ili spavate, sagorećete manje kalorija tokom celog dana, navodi nutricionistkinja.

Zaštitni mehanizam tela

Ovaj metabolički odgovor na gladovanje pokazuje zaštitni mehanizam preživljavanja. Kada ne jedete, telo misli da možda ulazite u period gladi. Ko zna kada bi hrana mogla ponovo postati dostupna, tako da telo čuva svoje uskladištene kalorije za kasniju upotrebu. Ova evoluciona zaštita naših predaka čini način ishrane "sve ili ništa" neefikasnim za gubitak težine. Iako će trajno gladovanje tokom dužeg vremenskog perioda na kraju dovesti do gubitka težine, ovo nije zdrav ili realan plan za mršavljenje. Gubitak težine kao posledice gladovanja može prouzrokovati trajno oštećenje organa i metabolizma.

Gladovanje smanjuje serotonin

Pored usporavanja metabolizma, izgladnjivanje takođe izaziva pad serotonina. Ovaj neurotransmiter stvara osećaj smirenosti, mira i zadovoljstva. Kada nivo serotonina postane prenizak, ljudi se osećaju nervoznije i depresivnije. Zbog toga je veća verovatnoća da će osobe na dijeti posegnuti za slatkišima i prekršiti dijetu u potrazi za nekom radošću i olakšanjem. Hrana, naročito ugljeni hidrati, podržava konzistentniji nivo serotonina i emocionalnu snagu da ostanete na pravom putu.

Foto: Shutterstock

Da biste smršali morate JESTI

Jesti da biste smršali? To je promena u percepciji koja mora da ide uz uspešan dugoročni gubitak težine. Idealno bi bilo da imate redovne obroke sa puno biljne hrane i sa visokim sadržajem proteina. Ostanite hidrirani pravilnim unosom vode i jedite polako kako biste dozvolili vašem telu da shvati da je sito, pre nego što preterate sa dodatnim porcijama, ističe Nataša.

Sve je u ravnoteži

Za prosečnog čoveka koji je na dijeti, periodi gladovanja rezultiraju ciklusima "jo-jo" efekata i višom prosečnom težinom kako godine prolaze. Ako se fizička aktivnost kombinuje sa planom pravilne ishrane, generalno se sagoreva više kalorija nego što se unese u toku dana. Održavajte zdravu ravnotežu kalorijskog deficita u kombinaciji sa redovnim vežbanjem da biste videli rezultate. Nikada ne unosite manje od  1.000 kalorija dnevno. Fizička aktivnost će ubrzati vaš metabolizam, pomažući vam da sagorite višak kilograma.

Pored kiseonika i vode, hrana je neophodna kako bismo se održali u životu. Hrana obezbeđuje makronutrijente, uključujući masti, proteine i ugljene hidrate, koji se koriste kao izvori energije, kao i gradivni blokovi za sve, od lečenja povređenih mišića do proizvodnje enzima i hormona. Kada ostanete bez hrane duže vreme, vaše telo to registruje i reaguje u skladu sa tim da stvori glad. Jedna od glavnih organa koji je uključen i pogođen ovim odgovorom je vaš mozak.

Hipotalamus

Glavni deo vašeg mozga koji igra centralnu ulogu u reakciji tela nakon nejedenja je hipotalamus. Hipotalamus se nalazi neposredno iznad moždanog stabla i odgovoran je za regulisanje homeostaze, ili ravnoteže, u vašem telu. Hrana je neophodna za funkcionisanje tela, što znači da kada ne unosite dovoljno kalorija, hipotalamus radi prekovremeno kako bi uspostavio ravnotežu u telu kroz proces gladovanja.

Foto: Shutterstock

Hormon grelin

Osećaj gladi se vrti oko hormona zvanog grelin. Grelin se proizvodi i u želucu i u hipotalamusu i u manjim količinama kroz placentu, hipofizu i bubrege. Pošto je hrana potrebna za stvaranje energije u telu, grelin se stvara kada nivo energije postane prenizak zbog nedostatka hrane. Grelin tada signalizira energetsku neravnotežu mozgu. Mozak tada reaguje stvarajući osećaj gladi kako bi vas upozorio na potrebu da jedete. Međutim, važno je napomenuti da osećaj gladi ne znači uvek da vam je zapravo potrebna energija. Glad se takođe može pokrenuti zbog nedostatka vode, ili može biti izazvana zbog naučenih obrazaca ishrane – kao što je osećaj gladi u podne jer uvek jedete ručak u podne, čak i ako ste doručkovali previše.

Uticaj gladovanja na zdravlje

Život bez adekvatnog unosa hrane nosi mnogobrojne strašne posledice po vaše zdravlje. Neki od neželjenih efekata gladovanja su:

• slabost
• vrtoglavica
• pad krvnog pritiska
• usporavanje otkucaja srca
• bol u stomaku
• nizak nivo kalijuma
• fluktuaciju telesne temperature
• anksioznost ili depresija
• srčani udar
• otkazivanje organa

Takođe, nakon dugog gladovanja ne smete odmah početi da konzumirate normalne količine hrane. Telo treba veoma polako da se navikava na veći unos hrane, kako bi se izbegle neželjene reakcije, poznate kao sindrom ponovnog hranjenja, uključujući:

• srčana oboljenja
• neurološka stanja
• oticanje telesnog tkiva

Ljudska tela su prilično otporna i mogu da funkcionišu danima i nedeljama bez odgovarajuće količine hrane i vode. Ovo ne znači da je izgladnjivanje zdravo ili da ga treba praktikovati, naročito bez nadzora lekara - završava nutricionistkinja.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.