10 NAJZABAVNIJIH ČINJENICA O GROŽĐU! Za 25 boca VINA potrebno vam je 90 kg grožđa - ovo sigurno niste znali

Bilo da ga jedete sirovo, ili ga koristite u proizvodnji vina, grožđe je neverovatno voće. Poznavanje nekoliko činjenica o grožđu može vam pomoći da impresionirate prijatelje pri sledećoj degustaciji vina ili da izaberete najukusnije sorte koje možete naći na pijacama u sastavu JKP "Beogradske pijace"

1. Grožđe je zapravo bobičasto voće

U botaničkom smislu, grožđe se definiše kao vrsta bobičastog voća. To znači da svaki plod dolazi iz jednog cveta na vinovoj lozi.

2. Stono i vinsko grožđe su različiti

Prirodno je pretpostaviti da se vino pravi od vrste grožđa koju vidite na lokalnoj pijaci. Nije tako. Stono grožđe, ili ono koje jedete sirovo, i vinsko grožđe izrazito se razlikuju. Stono grožđe ima tanku kožicu, a godinama su ih poljoprivredni proizvođači uzgajali bez semena ili sa vrlo malim semenom. S druge strane, vinsko grožđe je manje i ima deblju koru i mnogo semena.

Foto: Shutterstock

3. Grožđe postoji oko 65 miliona godina

Naučno istraživanje objavljeno u renomiranom časopisu "Trendovi u genetici" izveštava da većina istraživača veruje da je grožđe staro najmanje 65 miliona godina. Neke današnje sorte grožđa direktni su potomci tog drevnog voća.

4. Ljudi ga uzgajaju 8.000 godina

Pregled časopisa "Trendovi u genetici" takođe je otkrio da se najstariji poznati uzgoj grožđa dogodio pre oko 8.000 godina u Gruziji. Odatle se uzgoj proširio Evropom, a Rimljani su različite sorte grožđa počeli nazivati različitim imenima. Naučnicima je poznato više od 8.000 različitih sorti grožđa. Ovo uključuje vinsko grožđe i stono grožđe, od kojih većina potiče iz Evrope i Amerike.

5. Kožica grožđa je prirodno domaći kvasac

Iako je kvasac važan sastojak u savremenom vinarstvu, grožđe zapravo ima kvasne organizme koji prirodno rastu na koži bobica. Količina i vrsta kvasca zavisi od vrste grožđa i uslova njegovog uzgoja. Prema studiji objavljenoj u časopisu "Microbial Ecology", što je grožđe zrelije, to na njemu raste više kvasca. To objašnjava činjenicu zašto su ljudi počeli da koriste baš tu vrstu voća za pravljenje vina.

6. Odabir za uzgoj sorte grožđa prema podneblju

Različite sorte grožđa najbolje odgovaraju određenim podnebljima, pa je važno raspitati se o najboljoj sorti za vaše područje.

7. Jedna porcija obezbeđuje 27% dnevnog vitamina C

Iako mnogi ljudi ne povezuju grožđe sa visokim sadržajem vitamina C, činjenica je da ono zapravo sadrži više od četvrtine vitamina C koji vam je potreban u jednom danu. Grožđe je takođe bogato vitaminom K i ne sadrži holesterol.

8. Za pravljenje vina potrebno je mnogo grožđa

Prema časopisu "Wine Maker Magazine", potrebno je oko 90 kilograma grožđa za proizvodnju 25 boca vina. To je više od 3,5 kilograma grožđa po boci.

Foto: Pixabay

 

9. Grožđe pruža mnogo koristi

Pravljenje vina i sveže jedenje nisu jedini načini korišćenja grožđa. Druge upotrebe uključuju sok od grožđa, žele ili džem, kao i sušenje grožđa za pravljenje grožđica. Neki ljudi takođe koriste ekstrakte iz semenki grožđa u medicinske svrhe.

10. Vinsko grožđe je slađe od stonog grožđa

Iako može izgledati kontraintuitivno, na osnovu ukusa suvog vina u odnosu na slatko stono grožđe, vinsko grožđe generalno ima veći preostali šećer od stonog grožđa. Vinsko ima zaostali šećer od oko 25 briksa, dok stono grožđe ima zaostali šećer od oko 18 briksa. Razlog zašto su vina daleko slađeg ukusa od stonog grožđa je taj što zaostali šećer grožđa fermentira u alkohol, ostavljajući za sobom samo malu količinu šećera.

Bez obzira na to kako ga koristite, grožđe je popularno i ukusno voće. Sledeći put kada budete uživali u ovom voću setite se uzbudljive istorije i predivnih zdravstvenih prednosti ovih ukusnih bobica.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.