• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: ljubav&zdravlje/M.J.

04.09.2022

12:22

Kako ZALJUBLJIVANJE utiče na MOZAK? Zbogom pameti, zdravo ljubavi!

Shutterstock

Ljubav

Kako ZALJUBLJIVANJE utiče na MOZAK? Zbogom pameti, zdravo ljubavi!

Podeli vest

Stručnjaci su dokazali da se kod zaljubljivanja aktiviraju neki delovi mozga, dok se drugi isključuju, što ima značajan uticaj na ponašanje ili način razmišljanja

Kada smo zaljubljeni, preplavi nas niz osećanja, imamo utisak da nam celo telo podrhtava od ljubavi. Svima je već dobro poznat osećaj leptirića u stomaku, međutim, vrtlog emocija i te kako utiče i na naš mozak. Stručnjaci su dokazali da se kod zaljubljivanja aktiviraju neki delovi mozga, dok se drugi isključuju, što ima značajan uticaj na naše ponašanje ili način razmišljanja.

Ljubav razvija osećaj zavisnosti

Mozak skladišti te intenzivno strastvene osećaje tako da se kod ljubavi aktiviraju isti oni delovi mozga koji su aktivni kod konzumacije droga, pa se javljaju i slični osećaji: od euforije do žudnje za tim da to doživite opet. Naravno, ljubav je puno zdravija "zavisnost".

Zaljubljenost utiče i na telo

Osećaj "leptirića" prenosi se iz stomaka na ruke, vrhove jagodica, noge su "lakše", više se smejemo, a to onda primećuje i okruženje. Raste nam samopouzdanje, pa smo sebi lepši i spolja, ali i iznutra. Kada šaljemo ovako pozitivnu energiju, naše samopouzdanje se širi i na okolinu, te smo i drugim osobama privlačniji. 

Od "ja" do "mi"

Kada smo zaljubljeni, sve više počinjemo da razmišljamo udvoje. Često naše rečenice i počinju sa tim "mi". Na primer, na uobičajeno pitanje prijatelja kako smo proveli dan, često odgovaramo u množini: Danas smo uživali ili bili smo u kafiću... Naša svakodnevnica se sjedinila sa onim vremenom koje provodimo sa partnerom, te se pomalo gubi osećaj sebe kao jedinke. Ipak, postoje i dobre strane. Studija iz 2013. utvrdila je da korišćenje zamenica u prvom licu jednine (ja) ima više uticaja na razvoj depresije nego što je to kod ljudi koji češće govore 'mi' ili 'nas'.

Foto: Shutterstock

Osećaj "leptirića" prenosi se iz stomaka na ruke, vrhove jagodica, noge su "lakše", više se smejemo

Zaljubljenost utiče na mentalno zdravlje

Zaljubljeni ljudi imaju viši nivo dopamina, što je povezano sa zadovoljstvom, željom i euforijom. Studije pokazuju da ljudi u pozitivnim, zdravim vezama žive duže, srećniji su, mudriji i imaju bolje mentalno zdravlje.

Ljubav neutrališe stres

Mozak nikad ne zaboravlja kakav je to osećaj kad vas dodirne ili poljubi neko u koga ste zaljubljeni, čak i kad prođe početni osećaj leptirića koje ste osećali u stomaku tokom tih trenutaka. U zdravim vezama, dovoljno je držati za ruku partnera da biste se zaštitili od stresa, snizili krvni pritisak, ublažili fizičku bol i poboljšali svoje zdravlje. Zdrava, ohrabrujuća veza zapravo menja rad vašeg mozga, tvrde stručnjaci.

Osećate se sigurnije

Poput prve veze koju bebe stvore s majkom, u vašem odnosu pojaviće se osećaj sigurnosti. Kako starite i menjate se, vaše telo zapravo pamti moždane cikluse i faze kroz koje ste prošli u mladosti, tako da se ti osećaji vraćaju. Istraživanje takođe pokazuje da kad osećamo ljubav prema nekome, to isključuje deo našeg mozga koji kontroliše strah i negativne emocije.

Foto: Shutterstock

Kad smo zaljubljeni, manje je verovatno da ćemo biti kritični ili skeptični prema voljenoj osobi 

Poverenje raste zaljubljivanjem

Izgradnja poverenja u vezi je ključna. Vaš mozak vam u tome pomaže. Istraživači su skeniranjem mozga otkrili da se frontalni korteks - područje mozga koje je odgovorno za rasuđivanje - gasi kad se zaljubimo. Dakle, kad smo zaljubljeni, manje je verovatno da ćemo biti kritični ili skeptični prema osobi do koje nam je stalo. Potpuno se prepuštamo njenom rasuđivanju i verujemo da nam nikada ne bi učinila ništa nažao. Stepen poverenja je na visokom nivou.

Hormon ljubavi

Poslednjih godina, naučna istraživanja o efektima oksitocina na mozak pokazala su da ovaj "hormon ljubavi" igra važnu ulogu u uspostavljanju socijalnih odnosa, društvenih veza i ponašanja, poput brige i empatije. U jednom naučnom istraživanju navodi se da bi ovaj hormon mogao da pomogne u poboljšanju veština komunikacije kod ljudi sa poremećajima iz spektra autističnih oboljenja.
 

 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Džet set