Da li ste u KRIZI SREDNJIH GODINA? Psiholog otkriva da nije reč o dijagnozi i da nije nužna pojava!

U zavisnosti od okolnosti, tranzicija od mladosti ka starosti može da bude period velikih radosti, ali i velikih stresova, kaže porodični psihoterapeut mr Anđelka Jelčić

Osećate se nelagodno, ponekad loše bez konkretnog razloga, niste dobro raspoloženi, mada vam niko nije "pokvario dan" niti vas je nešto izbacilo iz koloseka? Možda vam srednje godine koje upravo živite ne prijaju, a možda svodite neke životne račune, pa uviđate šta ste sve eventualno do sada propustili? Možda ste preuzeli brigu o roditeljima ili se suočavate sa odlaskom dece i to vam teško pada? Možda vam se bliži penzija ili ste postali baka/deka? U zavisnosti od okolnosti, srednje doba može da bude period velikih radosti, ali i velikih stresova, kaže porodični psihoterapeut mr Anđelka Jelčić iz savetovališta "Vaš psiholog" i naglašava da, isto kao i prethodni i budući deo života, ovo je doba novih učenja i iznalaženja novih puteva za razvoj ličnosti.

- Srednje godine su tranzicioni period života, između mladog odraslog doba i starosti, otprilike od četrdesete do šezdesete godine. U ovom periodu javljaju se značajne promene u socijalnim odnosima, poslu, ali i na polju zdravlja i fizičkog izgleda. Njih mogu da prate i promene u emocijama, mislima i ponašanju u vidu krize, ali treba naglasiti da kriza srednjih godina nije dijagnoza i nije nužna pojava - kaže mr Anđelka Jelčić.

Lepeza simptoma

Pojačana iritabilnost, bes, anksioznost, tuga, promene u telesnoj težini, problemi sa snom, povlačenje iz svakodnevnih aktivnosti, povlačenje od prijatelja, iz socijalnih interakcija, iznenadna jaka želja za promenom - sve ovo mogu da budu načini na koje se ispoljava kriza, dodaje naša sagovornica.

Foto: Shutterstock

- Duboka tuga i žaljenje obično su podstaknuti mislima o prošlosti, o prilikama koje su propuštene u prijateljstvu ili na poslovnom planu. Ovakva razmišljanja brišu svakodnevnicu, izdvajaju osobu iz "ovde i sada" i bacaju senku na uspešne i radosne aspekte prethodnih godina - upozorava psihoterapeut.

Nemiri, dosada, iscrpljenost dnevnom rutinom, dnevno sanjarenje o tome kako bi život izgledao da su izbori bili drugačiji, nostalgija i žudnja za životom koji je nekada postojao takođe otežavaju svakodnevicu i izazivaju tužna osećanja.

- Pojačana razdražljivost može da se javi kao posledica preispitivanja ranijih odluka i osećaja da su bliske osobe takođe krive za nezadovoljstvo koje postoji. To može da dovede do impulsivnog ponašanja, uzimanja alkohola, neprimerenog uzimanja hrane - dodaje mr Jelčić.

Foto: Shutterstock

Kako erotska želja oscilira, pojačava se i smanjuje, mogu da se jave fantazije da se bude sa nekom mlađom osobom kako bi se izbeglo suočavanje sa sopstvenim starenjem, mogu da budu prisutne misli o aferama i flertovanje.

- Jedan od simptoma su i promene u motivaciji i planovima, kao što su preseljenja, kupovina nekretnina, ulaganja, veća zalaganja na poslu, sve što prividno može da pomogne da se reše stare, "loše" odluke. S druge strane, ovi naleti iznenadne motivacije mogu da se ukrste sa preispitivanjem smisla i svrhe života i da dovedu do njenih naglih padova - opominje psihoterapeut.

Da li je opasno?

Kao i u slučaju svake druge krize, ovde je takođe prisutan neki razvojni tok. Početak uz blage promene misli, osećanja i ponašanja, intenziviranje promena i na kraju nova organizacija misli, osećanja i ponašanja.

- Ukoliko promene nisu štetne, već predstavljaju prolazni period, nakon kog se u nekom novom sjaju vraća ideja o smislu, o značaju pređašnjeg života, ako osoba svojim ponašanjem i odlukama ne ugrožava ni sebe, niti svoje bližnje, reč je o prolaznom periodu. Opasnost vreba iz dva izvora. Jedan se odnosi na posledice koje loši mehanizmi mogu da izazovu (impulsivnost, alkohol, prejedanje), a drugi izvor se odnosi na moguće zanemarivanje drugih psihičkih ili fizičkih problema koji mogu da imaju slične simptome, kao što su depresija, anksioznost, demencija - poručuje mr Anđelka Jelčić.

Šta se dešava kod žena?

* Promene u nivoima hormona tokom premenopauze i menopauze mogu da uzrokuju promene u spavanju, raspoloženju, volji da se obavljaju svakodnevne aktivnosti. Takođe, mogu da izazovu pojačanu anksioznost, depresivnost, promene u telesnoj težini, teškoće sa koncentracijom i pad interesovanja za ranije aktivnosti.

Foto: Shutterstock

* Emocionalne promene, uzrokovane gubitkom voljene osobe, člana porodice ili prijatelja, mogu da izazovu značajne promene identiteta. Takođe, sindrom praznog gnezda, diskriminacija i razvod mogu da dovedu do preispitivanja o smislu života i ranijih uverenja.

* Uticaj društva koje forsira žensku lepotu može da dovede do osećaja da žene postaju nevidljive ili da se nalaze pod pritiskom da svoju lepotu održe, uprkos godinama.

Šta se dešava kod muškaraca? 

* Muškarce može da muči pad životnog zadovoljstva, česta žaljenja ili generalizacija negativnog u životu. U ovakvim mislima, mogu da budu skloni da krive druge ili sebe, što vodi ili ka ljutnji ka svetu spolja ili ka osećanjima krivice, razočaranja, tuge.

* Kao suprotnost tuzi mogu da se jave iznenadne oscilacije u raspoloženju, kao nagli skokovi pozitivnog raspoloženja. U svim ovim mislima i osećanjima nije neobično da se koriste loši mehanizmi za zaštitu ličnosti, posebno oni koji oslikavaju visoku impulsivnost (kockanje, pijenje, trošenje novca bez plana i konsultacija sa članovima porodice).

Foto: Shutterstock

* U težnji za brzom promenom može da dođe do nepromišljenih odluka, kao što su preseljenje, investiranje u nove aktivnosti, kupovina skupih materijalnih predmeta, ulazak u afere ili nova prijateljstva.

* U odnosima sa porodicom i prijateljima može doći do povlačenja, iskazivanja agresivnosti i iritabilnosti, do potpune izolacije.

Kako razgovarati s partnerom?

* Podrška partneru na prvom mestu podrazumeva aktivno slušanje uz empatiju, bez osuđivanja, analiziranja i ponude rešenja ukoliko ih partner ne traži.

* Umanjivanje problema koje partner iznosi takođe nije od pomoći. Svako ima pravo da oseća i doživljava jednu istu realnost na različite načine.

Foto: Shutterstock

* Kompromisi su uvek sastavni deo braka. Ukoliko partner traga za promenama, cilj treba da bude uspostavljanje novih kompromisnih rešenja.

* Savet plus: Provodite više vremena zajedno, uključite se u zajedničke aktivnosti, ali poštujte lični prostor. Trudite se da upućujete komplimente, zahvalnost, da potvrdite ranije uspehe i dosadašnji napredak u životu.