ALERGIJE NA HRANU su OPASNE, NAPORNE i SKUPE! U Srbiji je prava pandemija još u najranijem uzrastu!

Međunarodna nedelja nutritivnih alergija od 10-17. maja obeležava se svuda u svetu, a kod nas četvrtu godinu za redom u organizaciji Nacionalnog udruženja pacijenata “Alergija i ja”...

Alergije na hranu su opasne, naporne i skupe! Konstantno se povećava broj alergične dece, alergija koje su opasne po život, kao i alergija na hranu koje ostaju doživotno. Nekada i mala količina alergena u hrani može izazvati alergijsku reakcija, anafilaktički šok i smrtni ishod.

Bez obroka u školma i vrtićima 

- Obeležavanjem Međunarodne nedelje nutritivnih alergija Udruženje želi da skrene pažnju na sve probleme nas koji imamo alergiju kako bi naši životi bili kvalitetniji, zdraviji i sigurniji. Uticaj koji alergije i intolerancija na hranu imaju na kvalitet života pojedinca, ali i cele porodice, je veliki. Počevši od neobezbeđenih obroka za decu u vrtićima, produženom boravku u školama, studentskim menzama, dečijim odmaralištima, do neadekvatnih deklaracija proizvođača i uvoznika hrane, slabije ponude allergy free proizvoda i visokih cena takvih proizvoda - ističe predsednica udruženja Alergija i ja Snežana Šundić Vardić.

Foto: Shutterstock

S druge strane, OIT- oralna imunoterapija za lečenje nutritivnih alergija kod nas u zemlji se radi samo na jednoj klinici, tako da su liste čekanja velike, dodaje predsednica udruženja.

U konstantnom stahu

Takođe, na žalost, ova terapija se kod nas sprovodi samo kod alergije na mleko, ne i na druge alergene namirnice, a trebalo bi – pogotovo na one veoma opasne, kao što su kikiriki i orašasti plodovi, pa neki pacijenti odlaze u susedne zemlje radi lečenja i to o svom trošku.

- Pacijenti i roditelji pacijenata sa visokim klasama alergija su u konstantnom strahu od anafilakse, po smrt opasne alergijske reakcije. Da problem bude još veći, adrenalinski injektor – epinefrin, jedini lek koji pacijent sam sebi može da primeni u slučaju anafilakse nije na listi lekova, nedostupan je pacijentima. S tim u vezi, promena pravilnika za primenu u školama i vrtićima je praktično nemoguća - opominje Snežana Šundić Vardić.

Foto: Shuterstock

Važni problemi i podaci koji ilustruju status osoba sa nutritivnim alergijma u Srbiji

• 20% dece predškolskog uzrasta ima nutritivne alergije. Najčešće prisutne alergije su na jaje, proteine mleka, glutenskih žitarica, kikiriki, lešnik, soju, ribu i morske plodove.
• Veliki broj dece sa zdravstvenim ograničenjem u ishrani nema obezbeđene obroke u vrtićima i školama.
• Deklaracije na prehrambenim proizvodima su veoma važne osobama sa alergijama na hranu, kao i pravilno čitanje deklaracija, jer nekome može spasiti život.
• Restorani, hoteli, pekare, poslastičarnice, prodavnice brze hrane nisu dovoljno upoznati ili zanemaruju ovaj problem, ne ističu alergene u jelima, a zaposleni često i ne znaju odgovore o tačnom sastavu jela i bezbednosnoj pripremi istog.
• Deca sa alergijama na hranu se osećaju izopšteno, stigmatizovano i često razvijaju depresiju.
• Lek (Adrenalinski injektor - Epinefrin) koji može spasiti život pacijentu pri najtežem obliku alergijske reakcije – anafilaksi, nije na listi lekova u Srbiji.
• Ljudi sa alergijama na hranu provode mnogo više vremena u planiranju i nabavci hrane, kao i u pripremi obroka, planiranju putovanja ili samo izlaska u restoran sa prijateljima.
• Ishrana bez alergena je i do 4 puta skuplja!
• Po evropskom istraživanju, samo 10% proizvoda na kojima je na deklaraciji naznačeno “može sadržati tragove…” zapravo i sadrži te tragove.
• Alergije na hranu često su udružene sa još nekim atopijskim oboljenjem ili autoimunom bolešću što može uticati na sposobnost ljudi da rade i učestvuju u svakodnevnim aktivnostima, razvijaju socijalnu izolaciju, depresiju.
• OIT – oralna imunoterapija kod nutritivnih alergija se nažalost u Srbiji praktično ne sprovodi.
   

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.