• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer.rs

19.02.2024

22:40

Tange su muški izum i ostale zanimljivosti o poreklu modnih dodataka!

Shutterstock

Moda i lepota

Tange su muški izum i ostale zanimljivosti o poreklu modnih dodataka!

Podeli vest

Seksi gaćice su nastale kada je gradonačelnik Njujorka s početka 20. veka tražio da plesačice sakriju svoju golotinju dok igraju.

Da li ste se ikada zapitali ko je izmislio tanga gaćice ili zašto se dugmad na muškim košuljama nalazi na desnoj, a na ženskim na levoj strani? Saznajte zanimljive činjenice o poreklu modnih dodataka sa kojima se svakodnevno susrećemo.

Za egzotične plesačice

Možda i nije iznenađujući podatak da je za nastanak popularnih tangi zaslužan muškarac. Ali sigurno niste znali da je reč o bivšem gradonačelniku Njujorka Henriju Fjorelu la Gvardiji, koji je rukovodio najvećim gradom SAD početkom 20. veka. Prisustvujući jednom šou-programu na kome su nastupale egzotične plesačice, što je bila tipična zabava za to vreme, La Gvardija je bio začuđen kada je video da one ne nose ništa ispod haljina. Naredio je da moraju da obuku donji veš kako bi se pokrili bar intimni delovi. Tadašnji krojači su se latili posla i dizajnirali donji veš koji će pokriti intimne delove, ali neće biti upečatljiv. Tako su nastale tange.

Foto: Shutterstock

Tange su kreirane za egzotične plesačice s početka 20. veka

Po šest prstiju

Cipele sa četvrtastim vrhom kakve muškarci danas nose osmislio je takođe muškarac još krajem 15. veka. To je bio francuski kralj Karlo Osmi i imao je problem sa deformisanim stopalima jer je na svakom imao po šest prstiju. "Dizajnirao" je cipele četvrtastog vrha, a model se zadržao do današnjih dana.

Dalje od prljavštine

Obuća s platformom, koja se s vremena na vreme vraća na scenu, prvobitno je osmišljena da bi noge ostale čiste i što dalje od prljavštine, a u modu je ušla tek u 14. veku u Veneciji. U to vreme one su bile oslikane i visoke čak i do 70 centimetara.

Foto: Shutterstock

Platforme su nekad bile oslikane i visoke čak i do 70 centimetara

Ne za brisanje nosa 

Manžetne su se pojavile u 19. veku jer su tada muškarci nosili košulje uštirkanih okovratnika i ivica rukava. Pošto su one bile poprilično krute, proizvođači su smatrali da bi zatvarač na rukavu bio praktičniji za takav materijal nego dugmad. Tako su nastale manžetne, a dugmad na ivicama rukava "izmislio" je Napoleon Bonaparta da bi vojnike sprečio da o rukave brišu nos.

Foto: Shutterstock

Napoleon Bonaparta uveo je dugmad na ivicama rukava

Ako niste znali...

Žensko i muško kopčanje nastalo je iz praktičnih razloga. Muškarci su se kroz istoriju sami oblačili, a većina njih su desnoruki, a s druge strane, žene su u viktorijansko doba često oblačile sluškinje, kojima je bilo lakše da zakopčaju dugmad raspoređenu s leve strane.

 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Društvo

Roglić: Srbija dobila pristup fondovima za završetak zbrinjavanja otpada sa živom
Srbija

Roglić: Srbija dobila pristup fondovima za završetak zbrinjavanja otpada sa živom

Načelnica Odeljenja za hemikalije u Ministarstvu zaštite životne sredine Sonja Roglić izjavila je danas da je za Srbiju veoma značajno što je parlament ratifikovao Zakon o potvrđivanju Minamata konvencije o živi, jer je na taj način Srbija dobila pristup fondovima iz kojih će se finansirati odgovarajuće zbrinjavanje otpada sa živom.

22.12.2024

13:52

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Džet set