Grad koji ima kanala više od Venecije, mostova od Pariza – u zemlji u kojoj su brda sami napravili (FOTO)

Holandija je zemlja koja razbija sve stereotipe Evrope - malena, ali neverovatno raznolika, moderna, a tradicionalna, urbana, a Amsterdam je posebna priča.

Ovo je putopis o mestu gde se život prilagođava vodi, vetru i slobodi, stvarajući jedan od najposebnijih ambijenata u Evropi.

Brod-kuće kao simbol holandske svakodnevice

Foto: Z.R./K.Đ.

Kada zakoračite u Amsterdam, prva stvar koja vas dočeka nisu ni muzeji, ni bicikli, ni istorijske fasade - već voda. Grad je premrežen kanalima dužim nego što ih ima Venecija, a oni nisu samo turistička atrakcija, već i stvarni životni prostor.

Uz obale kanala mirno plutaju brod-kuće (houseboats) - jedinstveni domovi koji čine Amsterdam istovremeno romantičnim i živopisnim.

U njima ljudi žive tokom cele godine, sa adresom, poštom, baštom na krovu i cvećem u saksijama tik uz vodu. Šetajući pored tih plutajućih domova, imate osećaj da ste u gradu koji lebdi između stvarnosti i sna.

Kanala više nego ulica

Foto: Z.R./K.Đ.

Holandija ima više kanala od Venecije i to ne simbolično, već zaista. Samo u Amsterdamu postoji preko 100 kilometara plovnih puteva, a država u celini funkcioniše poput gigantskog akvarijuma koji čovek drži pod kontrolom.

Ovi kanali su nastajali vekovima, kao odbrana od poplava i način da se grad širi na zemlji koju je narod praktično "ukrao" od mora. Upravo zato Holanđani sebe ponosno nazivaju: "Bog je stvorio svet, a Holanđani Holandiju."

Brda koja su stvorili sami

Holandija je oduvek bila prava zemlja bez brda. Sve do dvadesetog veka, krajolik zemlje bio je potpuno ravan, kao savršeno ispeglana površina. Ali, Holanđani su narod koji nikada nije mirno prihvatio ograničenja prirode. Ako im nešto nedostaje - oni to naprave.

Tako su počela da nastaju veštačka brda, nasipi i brežuljci, uglavnom izgrađeni od zemlje iskopane tokom stvaranja kanala, proširivanja luka i građevinskih radova.

Danas su ta "brda čovekove ruke" deo svakodnevnog života: koriste se za parkove, vidikovce, sport, pa čak i paradoksalno - za skijanje.

Zemlja koja je vekovima vodila bitku protiv vode, sada je sebi stvorila i sopstveni reljef.

Država koja "pedalira"

Foto: Z.R/K.Đ.

Da biste razumeli Holandiju, treba da razumete - bicikl nije prevozno sredstvo, bicikl je identitet.

U zemlji u kojoj ima više bicikala nego stanovnika, vožnja postaje ritam života. Sve je podređeno dvotočkašima: posebne trake, semafori, raskrsnice, podzemne garaže samo za bicikle, pa čak i modni stil koji kombinuje poslovna odela sa vetrobran jaknama.

Foto: Z.R./K.Đ.

Najlepše je posmatrati jutarnju "biciklističku migraciju", kada hiljade ljudi polako klize prema poslu uz zvuk zvonca i škripu guma - gotovo pa gradski balet.

Mostovi koji povezuju svetove

Foto: Z.R./K.Đ.

Pariz je poznat po romantičnim mostovima, ali Holandija ih ima više - preko hiljadu i dvesta samo u Amsterdamu. Svaki nosi svoju priču: uske i strme, široke i elegantne, moderne čelične konstrukcije ili drvene klapne koje se podižu za prolazak čamaca.

Najčarobniji trenutak je veče, kada se mostovi pretvore u mrežu svetlosti, a njihovi odsjaji plešu na vodi poput lampiona.

Ulica crvenih fenjera - mit, sloboda i stvarnost

Foto: Shutterstock

Nijedan putopis o Holandiji ne može da zaobiđe najpoznatiju ulicu Amsterdama - "Red Light District" ( Ulica crvenih fenjera). To je deo grada koji intrigira, šokira i fascinira u isto vreme. Iako ga mnogi zamišljaju kao centar poroka,ova ulica je zapravo snažan simbol holandske filozofije - otvorenosti, transparentnosti i regulisane slobode.

Uske uličice osvetljene crvenim svetlima, prozori iza kojih se nalaze radnice legalnog zanata, muzeji posvećeni seksu, erotskoj umetnosti i istoriji - sve to čini ovaj prostor jedinstvenim u svetu. Ipak, paradoksalno, atmosfera je često mirna, gotovo "muzejska".

Holandski ukusi: Sir, haringa i neodoljivi vafli

Foto: Z.R/K.Đ.

Holandija možda nije gastronomska prestonica poput Francuske ili Italije, ali ima specifične ukuse koje nikako ne treba propustiti.

Najpoznatiji među njima je čuveni sir gauda, koji dolazi u desetinama varijacija - od mladog, mekanog i kremastog, do starog, tvrđeg i pikantnog, sa ukusom orašastih plodova.

Foto: Z.R./K.Đ.

Za hrabre putnike tu je i tradicionalna haringa, riba koja se jede sveža, obično sa lukom i kiselim krastavcima, i predstavlja neizostavni deo holandske kulture.

Ali najveća poslastica, kojoj je teško odoleti, jeste "stroopwafel". Ovi tanki vafli, ispunjeni toplim karamel sirupom, jedu se sveži na ulici ili uz šolju kafe tako da se karamel blago rastopi.  Nije to samo slatkiš, to je mali zalogaj sreće koji miriše na maslac, šećer i tradiciju. Ko jednom proba originalne holandske vafle, teško da im se više može odoleti.

Zanimljivosti koje Holandiju čine čarobnom

Foto: Z.R./K.Đ.

• Vetrenjače koje i danas čuvaju zemlju od mora,

• Lale koje svake godine pretvaraju polja u šarenu eksploziju boja,

• Sir gauda, dovoljno ukusan da zaseni celu francusku kuhinju .

• Polderi, zemljišta isušena iz mora; pola zemlje zapravo leži ispod nivoa mora.

• Muzeji - od Van Goga do Rembranta, umetnost je svuda.

• Kraljev dan, festival narandžaste boje kada ulice postaju pozornica haosa i veselja.

Zemlja koja vas uvek iznenadi

Foto: Z.R./K.Đ.

Holandija je mala, ali njen karakter je ogroman. To je zemlja gde se voda i čovek bore, ali i sarađuju. Gde mostovi spajaju, gde bicikli vladaju, gde se sloboda živi, a kanali pričaju istoriju dužu i širanu od venecijanske.

Putovanje Holandijom nije samo obilazak gradova - to je ulazak u svet koji pluta, vozi, svetli, miriše i živi po sopstvenim pravilima.

Ako postoji mesto na svetu koje definiše slobodu, kreativnost i harmoniju između prirode i čoveka, onda je to upravo ona, zemlja koja ima kanala više od Venecije, a mostova od Pariza.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.